Kako raščivijati vlasničke odnose

 Nezavisno od toga ko je korisnik, a ko treba da brine o objektima i prostorima iz sastava ovog Kompleksa - za sve njih na snazi su propisane mere tehničke zaštite, i pored toga što se u pojedinim delovima tog kompleksa i dalje odvija proizvodnja. Ukoliko žele da rade bilo kakve intervencije na objektima, moraju da poštuju propisana ograničenja

 U dosadašnjim razgovorima većina sagovornika „Kragujevačkih“ ističe da uslov svih uslova za dalju realizaciju bilo kog od poslova na revitalizaciji Kompleksa Vojno-tehničkog zavoda jeste rešavanje vlasničkih odnosa. Istovetna ocena uslojena je i na prvoj sednici Saveta za realizaciju Projekta revitalizacija “Kneževog arsenala“, održanoj šestog februara 2015. godine na Univerzitetu u Kragujevcu.
 Đorđe Milovanović iz kragujevačkog Zavoda za zaštitu spomenika kulture, međutim, kaže da sve određuje zakon donet 2011. godine.
- Po tom zakonu vlasnik celog prostora koji je u okviru Kompleksa Vojno-tehničkog zavoda sada je država, jer sve što se proglasi za spomenik kulture postaje automatski državno vlasništvo. Grad može da bude samo korisnik toga. Isto važi, na primer, i za imovinu Narodnog muzeja. Oni i dalje misle da je to gradsko. A nije, već je državno vlasništvo.
 Dogodilo se, međutim, da su do te 2011. i dok Zavod za zaštitu spomenika kulture nije ušao u priču oko elaborata za proglašenje Kompleksa VTZ za kulturno dobro, pojedini delovi promenili vlasnika, mislim pre svega na delove takozvanog „Podrumčeta“. Oni, međutim, po usvajanju navedenog zakona, nisu vlasnici, oni su samo korisnici, i sada je to problem, kaže Milovanović.
 Sa druge strane, strategijom i grada i države predviđeno je da na tom mestu - uključujući i objekat „Podrumče“ - bude neka vrsta administrativno-rezidencijalnog sedišta gradonačelnika i dela gradske uprave i sada se postavlja pitanje kako će to da se reši. Doduše, prema Milovanovićevim navodima, postoje usmene potvrde kako je grad završio  poslove oko Upravne zgrade VTZ i da predstoji selidba u novi prostor. Ipak, pisanog traga o tome – još nema.
 Pri svemu tome – nezavisno ko je korisnik, a ko treba da brine o objektima i prostorima iz sastava ovog Komplksa – za sve njih na snazi su propisane mere tehničke zaštite, i pored toga što se u pojedinim delovima Kompleksa i dalje odvija proizvodnja. Ukoliko žele da rade bilo kakve intervencije na objektima, moraju da poštuju propisana ograničenja. Istini za volju, nema interesovanja za takvim ulaganjima, jer su ti objekti tehnološki davno prevaziđeni.

(Ne)briga grada

 Posebno se izdvaja pitanje ko treba da brine o onom otvorenom delu Kompleksa, koji je svojevremeno kupio grad Kragujevac od Grupe „Zastava“.
- Grad kao korisnik trebalo bi da brine o samom prostoru. I tu nisu samo u pitanju zgrade, već ceo onaj trg. Da kažem i to da su na tom prostoru organizovane mnoge manifestacije, da ih ne nabrajam, da su snimani spotovi i promotivni filmovi, pa čak i film i serija „Titanik- krv i znoj“, a nikad ni jedan dinar nije izdvojen od tih prihoda i uložen u bilo šta na tom prostoru. A može to lepo da se organizuje i trebalo bi da se to - kako smo predlagali u studiji izvodljivosti - organizuje po principu Beogradske tvrđave – napravi javno preduzeće za gazdovanje tim prostorom.To je jedini lek. Ne može tu samo da obitava ni Muzej „Stara livnica“, niti oni imaju snage za to, niti vojna fabrika ima interes da investira u taj prostor. Muzej „Stara livnica“, inače, definitivno može da bude jedan od najboljih muzeja u zemlji, ako ne i najbolji. Vrlo je atraktivan, čak i sa ovakvom dosta prevaziđenom postavkom. Uzgred, dobili smo sredstva od ministarstva i sada radimo prepokrivanje tog muzeja, objašnjava Milovanović i dodaje:
  Uz navedeno, postavlja se i pitanje bezbednosti. Nedavno sam dobronamerno razgovarao sa momcima iz Doma omladine oko Arsenal festa. Poslednjih nekoliko godina niko nam se nije obratio da popričamo o bezbednosti. Mi smo 2007/8. poslednji put uradili „utezanje“ onog dimnjaka. Niko ne razmišlja da prilikom takvih manifestacija postoje određene vibracije koje stvara jaka muzika. Još onda je grad imao obavezu – pošto Zavod nema statičare – da vrši kontrolu stanja tog dimnjaka. Vidite i sami da je on malo nakrivljen, ali smo sistemom utega obezbedili njegovu stabilnost. Šta ako se ta stabilnost iz bilo kojeg razloga poremeti i dimnjak padne? To se može dogoditi. Ko će onda da odgovara, pita Đorđe Milovanović i dodaje da se u ovom slučaju postavlja i pitanje zašto na tom javnom prostoru, javnom trgu, nikad nema komunalne policije, iako joj je baš to osnovni zadatak. Naime, po njegovim rečima, to piše i u zakonu i u njihovom statutu da im je obaveza da vodi računa o javnim prostorima, pa i o spomenicima.
- I tamo su razbijali spomenike, skidali spomen-ploče... Bista vojvode Putnika je pretekla slučajno zato što je dobro ankerisana, pokušali su i nju da skinu, ali nisu uspeli. Komunalne policije tu nigde nije bilo, kaže Milovanović.
 Kako on procenjuje, pokretna kulturna dobra koja se nalaze na području Kompleksa VTZ ne uklapaju se u postavku Muzeja „Stara livnica“. Prilikom izrade pomenutog elaborata pre proglašenja za nepokretno kulturno dobro popisano je pedesetak mašina i uređaja koji potpadaju u tu kategoriju pokretnog tehničkog nasleđa.
- Ništa od toga nije spektakularno. Mogu da budu muzejski eksponati, ali nemaju tu vrednost da bi se reklo da je to jedinstveno na ovim prostorima.
Uostalom, na području Kompleksa VTZ ima dovoljno objekata koji mogu da budu mesta za još muzeja, za muzejske depoe, za smeštaj različitih institucija kulture, ali nikako da se krene u realizaciju. Ima objekata koji su sad useljivi. Odmah, uz minimalne intervencije, dodaje naš sagovornik.

Hijerarhija poteza

 Ako bi se pravila hijerarhija prioriteta i narednih poteza, Đorđe Milovanović pod brojem jedan navodi neophodnost da se reši pitanje vlasništva i korisništva. Pod dva, Muzej „Stara livnica“ mora da se osavremeni, dat  je predlog za multimedijalnu postavku,  a pod tri je eventualno formiranje još jednog muzeja, muzeja automobilizma – tamo gde je bila stara auto garaža.
- Logično bi bilo da u gradu gde je stvaran prvi automobil i popravljani prvi automobili u ovom delu sveta - ne mislim pri tom na „Fijat“,  već na „Ševroletove“ kamione i automobile koji su sklapani i popravljani ovde sve do Prvog svetskog rata. O tome postoje istorijski podaci, čak upisani i u Versajski mirovni ugovor, zna se gde je i šta rađeno u Vojno-tehničkom zavodu.
 Tu je (u staroj auto-garaži) i veći prostor, gde mogu da se smeste i stari kamioni, ne samo automobili, kaže naš sagovornik.
Umesto zaključka, Đorđe Milovanović kaže kako se nadao da će brže ići sa realizacijom ideje za FILUM.
- To jeste spas za ovaj prostor, oplemeniti ga mladim ljudima i kreativnim životom umetničkih fakulteta, a onda dolaze i drugi sadržaji, sve do ugostiteljskih objekata, na primer.

KAKO UPRAVLJATI KOMPLEKSOM

Rešenje – javno preduzeće

- Jedini model od kojeg ne odustajem ni ja, ni kolege, je javno preduzeće za upravljanje celim prostorom. Takav koncept svuda se pokazao kao najbolje rešenje. Potrebni su za sve to i novi kadrovi, obrazovani baš u usmerenju tehničkog industrijskog nasleđa, ali i ne samo obrazovani već da su to ljudi koji su posvećeni tom poslu, jednostavno da vode to što rade, insistira Đorđe Milovanović iz kragujevačkog Zavoda za zaštitu spomenika kulture.

PARTNERI I ZAINTERESOVANE STRANE

Ministarstva, grad, FILUM...

 Shodno zvaničnom dogovoru postignutom između grada Kragujevca, Univerziteta i nadležne službe zaštite kulturnog nasleđa, izrađeni su strateški okviri projekta ''Rehabilitacije i prenamene Vojno-tehničkog Zavoda'' i tom prilikom definisani su sledeći partneri i zainteresovane strane.
- Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije, kao resorno ministarstvo zaduženo za rad institucija zaštite i sprovođenje kulturne politike, u prethodnim godinam je uložilo izvesnu sumu sredstava u cilju zaštite, restauracije i konzervacije pojedinačnih građevina. Interes ove državne institucije jeste da se izuzetno nasleđe industrijske revolucije u ovom delu sveta zaštiti od dalje devastacije davanjem objektima upotrebnu vrednost, ali uz poštovanje konzervatorske filozofije.
- Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije je kao resorno ministarstvo zaduženo za rad Univerziteta u Kragujevcu, zainteresovana strana koja bi realizacijom ovog projekta, rešilo jedan od dugogodišnjih problema – smeštaj više stotina studenata Filološko-umetničkog fakulteta u Kragujevcu unutar prostorija ''Mašinske radionice'' i ''Stare Čaurnice'', koje bi bile readaptirane prema uslovima nadležne službe zaštite.
- Grad Kragujevac, u čijem je vlasništvu celokupan prostor i nekoliko objekata, ima interesa da realizacijom ovog projekta konačno reši nekoliko gorućih problema. Pre svega, prostor za smeštaj i moderno funkcionisanje Zavoda za zaštitu spomenika kulture Kragujevac, adekvatne prostorije za rad ove institucije, prostorije Kulturno informativnog centra itd.
 Konačno, ova zapostavljena enklava koja se graniči sa centralnim gradskim jezgrom postala bi dinamično središte umetničkog i urbanog života grada.
- Zavod za zaštitu spomenika kulture Kragujevac, pored višegodišnje aktivne borbe za očuvanje izuzetnog prostora industrijskog nasleđa, ovakvim konceptom prenamene dobio bi garant budućeg opstanka celine i pojedinačnih objekata, a istovremeno bi obezbedio adekvatne prostorije za efikasan rad službe zaštite, kao i permanentan nadzor nad sprovođenjem pomenute strategije na ovom prostoru.
- Filološko-umetnički fakultet Univerziteta u Kragujevcu, nakon višegodišnje mučne borbe za objedinjavanje i smeštaj svih katedri unutar jedne zgrade (danas su razasute na nekoliko lokacija u gradu), konačno bi dobio priliku da obezbedi svojim studentima pristojno učilište za kreativno akademsko obrazovanje. Sa druge strane, pozicioniranjem univerzitetske institucije unutar ovog prostora, on bi dobio izuzetan impuls daljem razvitku i transformisanju u kulturno–edukativni centar u kontekstu šireg regiona.
- „Zastava oružje“ kao vlasnik zgrade Muzeja „Stara livnica“ ima izuzetan interes da se radovi na zaštiti i konzervaciji najvrednijeg zdanja unutar celine (hramu industrijalizacije Srbije), sa izuzetnom muzeološkom građom i postavkom, nastave sve do dostizanja najviših standarda. Osavremenjavanjem izložbe i pretvaranjem u interaktivnu radionicu, stvorili bi se uslovi za samoodrživost i veću profitabilnost, a opet zahvaljujući pre svega jedinstvenoj zbirci i budućoj pozicioniranosti unutar kulturnog središta grada.
 Evidentan je snažan sveukupni interes lokalne zajednice da se ova prostorna celina rehabilituje, a zgrade od istorijskog i arhitektonskog značaja restauriraju i otvore za javnost, što se može nazreti i iz učestale medijske prisutnosti ''Vojno–tehničkog zavoda'' u poslednjim godinama.

(Prema Studiji izvodljivosti koju je uradio Zavod za zaštitu spomenika kulture Kragujevac)]

LOKALNA SAMOUPRAVA VLASNIK DELA KOMPLEKSA VTZ

Šta je grad kupio

 U nastojanju da u okviru realizacije projekta „Otvaranje `zabranjenog grada`“ dobijemo odgovor na pitanje šta je, kad i pod kojim uslovima grad kupio, a pripada Kompleksu Vojno-tehničkog zavoda u Kragujevcu, koji je proglašen 2014. za prostornu kulturno-istorijsku celinu od izuzetnog značaja za Republiku Srbiju, skoro dva meseca uporno pokušavamo da dođemo do sagovornika iz gradske uprave. Po, reklo bi se,  već oprobanom modelu, nadležni ostaju neumoljivo nemi. Iz informativne službe upućuju na upravu za imovinu, u Upravi nadležni „nemaju vremena“, zatim traže pitanja u pisanom obliku, pa kad ih dobiju odgovaraju kako su „na putu“ ili – u konačnom - upućuju na službu Katastra (?!) po informacije.
Kako, međutim, istorija ne počinje od aktuelne lokalne vlasti, podatke smo dobili od jednog od učesnika u ovom poslu, sklopljenom u jesen 2006. godine između holdinga „Grupe „Zastava“ i gradske uprave.
 Podsetimo, to je vreme propalog pokušaja privatizacije društva „Zastava kamioni“, kada je za glavni razlog neuspeha proglašen višak zaposlenih u toj „Zastavinoj“ fabrici.
 Da bi se broj zaposlenih bitno smanjio, bilo je potrebno ponuditi otpremnine bolje od ponuđenih 100 evra po godini radnog staža, koliko je država u to vreme zvanično davala svakom radniku koji se opredeli da dobrovoljno ode iz fabrike. Zato je bilo potrebno obezbediti dodatni novčani fond za ove namene pa je, između ostalog, sačinjen dogovor između rukovodstva Grupe „Zastava“ i lokalne uprave da „Zastava“ proda, a grad kupi deo imovine fabrike kamiona.
Osim otpremnina za višak zaposlenih, interes grada bio je da se obezbede uslovi za dalje funkcionisanje „Kamiona“ u nadi da dolazak „Fijata“ može da bude uvod u povratak „Fijat Iveka“ u „Zastavu kamione“, ali i da se sačuva celina tzv. Miloševog venca i spreči njegova devastacija.
 Ugovorena je i vrlo brzo realizovana kupovina od strane grada grupe objekata koji nisu bili od značaja za tehnološko funkcionisanje „Zastave kamiona“, a ono malo postojeće proizvodne opreme preseljeno je u bolji prostor.
Kupljeni su objekti starog magacina, zdanje „sa topovima“ (Čaurnica) i plato sa dimnjakom, ukupne površine od tri hektara. Grad je ovaj prostor i objekte platio tri miliona evra u dinarskoj protivvrednosti po tadašnjem kursu evra. Inače, sve kupljeno bilo je bez „tereta“, odnosno hipoteka ili bankarskih opterećenja.
 Kupac je odmah ušao u posed, ogradio kupljeni prostor, ali našem sagovorniku nije poznato da li se grad i uknjižio kao vlasnik.

Selidba brzinom puža

 Inicijativa da se za potrebe Filološko-umetničkog fakulteta Univerziteta u Kragujevcu osposobi deo prostora u Kompleksu VTZ koji je grad svojevremeno kupio od „Zastave kamiona“ tavori u lavirintu najava i obećanja, iako telo formirano upravo tim povodom na čelu ima nikog drugog do predsednika  države

 Vojno-tehnički zavod, poznatiji kao Knežev arsenal, koji se prostire na više od 50 hektara i 110.000 kvadrata, uskoro će dobiti prve stanare - studente Filološko - umetničkog fakulteta Univerziteta u Kragujevcu, fakulteta koji nema svoj prostor već nastavu oraganizuje na više lokacija u gradu.
Pored toga, sređivanjem tog, sada napuštenog prostora, koji je grad Kragujevac 2006. godine kupio od “Zastave“ za 180 miliona dinara, vratiće se i lice prestonice, odnosno upotrebna namena kompleksa koji se nalazi u sklopu Miloševog venca.
 To je danas dogovoreno na prvoj sednici Saveta za realizaciju Projekta revitalizacija “Kneževog arsenala“ koja je održana u zgradi Rektorata Univeziteta u Kragujevcu.

Bajato, bajatije...

 Ova vest je – pogodiće čitalac – bajata. Nosi datum šesti februar 2015. godine, i udarna je informacija sa prvog zasedanja Saveta koji broji 12 članova i kojim predsedava predsednik Republike Srbije Tomislav Nikolić. Članovi Saveta su i episkop šumadijski Jovan, Darko Tanasković, ambasador Srbije pri UNESKO, Miško Korać sa Instituta za arheologiju, Radoslav Pavlović, savetnik predsednika Srbije za kulturu, predstavnici grada i Univerziteta u Kragujevcu i drugi.
 Posle premijerne sednice Saveta (tadašnji) rektor Univerziteta u Kragujevcu dr Slobodan Arsenijević bio je konkretan:
 „Ogroman je posao pred nama i da bi se taj svojevrstan kompleks priveo nameni potrebno je deset do 15 godina”, kazao je tada rektor Univerziteta Slobodan Arsenijević. „Potrebno je i mnogo para, a novac ćemo naći kroz projekte. Probaćemo i da zainteresujemo one koji su projektovali Vojno-tehnički zavod, Belgiju i Francusku, koje su i ranije pokazivale interesovanje za uređenje tog prostora. FILUM ima skoro 3.000 studenta, a zadatak studenata umetnosti biće da taj prostor preurede. Nema tu mnogo građevinskih radova, osim da se ispeskare grafiti, postave čvrste grede i staklo, sredi kanalizacija i struja. FILUM bi bio smešten na prostoru nekadašnje Mašinske radionice, a dekant u prostoru Čaurnice”, rekao je rektor početkom 2015.
 Početna inicijativa je i starija – potiče s početka druge decenije aktuelnog milenijuma. Tako, podsećanja radi, nedeljnik „Vreme“ pod datumom 30. jun 2011. objavljuje kako „Filološko-umetnički fakultet u Kragujevcu, koji od osnivanja pre 15 godina nema svoju zgradu i čijih 2.000 studenata nastavu pohađa na šest-sedam lokacija u gradu, uskoro bi krov nad glavom mogao da nađe u starom delu „Zastave”. Lokalna samouprava i Univerzitet u Kragujevcu pokrenuli su inicijativu da se FILUM ili deo te visokoškolske ustanove smesti u Knežev arsenal, u kojem su se od 1853. do početka pedesetih godina prošlog veka proizvodili topovi i drugo oružje.(...)  Za obnovu kompleksa Knežev arsenal grad Kragujevac, Univerzitet i Ministarstvo obrazovanja konkurisaće kod evropskih fondova za novac“.
 Krajem te iste 2011. kodine Kompleks Vojno-tehničkog zavoda posetila je i delegacija Ministarstva kulture Francuske. Gosti su bili iznenađeni stepenom očuvanosti zdanja u sklopu Kompleksa,  što je protumačeno da je učinjen jedan od konkretnijih poteza koji idu u prilog skorom početku radova na restauraciji industrijskih objekata gde bi trebalo da se smeste studenti FILUM. (Kasnije informacije govore da je procedura sa Francuzima zastala pošto grad nije bio spreman da izdvoji novac za izradu početne studije za postupak revitalizacije zdanja za potrebe FILUM, iako je novca bilo od snimanja serije „Titanik – krv i znoj“).
 U međuvremenu, istim povodom – obezbeđivanjem uslova da se prostor VTZ remodelira prema potrebama FILUM – Kragujevac je godinu i po posle informacije u „Vremenu“ posetio i (tadašnji) ministar kulture Bratislav Petković koji je javnosti saopštio da je „projekat revitalizacije Kneževog arsenala stigao u Ministarstvo i da će ono sve učiniti kako bi pomoglo u revitalizaciji objekata Kneževog arsenala, da bi, u budućnosti, mogli da ih koriste studenti FILUM“.
 Početak ove godine protekao je u nagoveštaju da će se nešto ipak pomeriti sa „mrtve tačke“.

Dobar start 2016. ali ...

 Prvih dana 2016. održana je druga sednica Saveta za realizaciju Projekta revitalizacije „Kneževog arsenala“ kojom je opet predsedavao pokrovitelj projekta predsednik Republike Srbije Tomislav Nikolić. Tom prilikom potenciran je značaj razrešenja vlasničkih odnosa nad prostorom i zdanjima određenim za FILUM, te se čulo i da je uknjižbom objekata i zemljišta Kneževog arsenala na grad Kragujevac uspešno završena prva faza projekta revitalizacije. Navedeno je i da je Gradska uprava preuzela obavezu da u najkraćem roku obezbedi sve uslove za izradu idejnog projekta rekonstrukcije objekata Kneževog arsenala.
 Predsednik Republike posebno je istakao da je revitalizacija Kneževog arsenala, odnosno dela kompleksa Vojno-tehničkog zavoda, projekat od strateškog značaja ne samo za Univerzitet u Kragujevcu i grad Kragujevac, već i za Republiku Srbiju, jer je kompleks neprocenjive istorijske važnosti koji obuhvata objekte u kojima je nastala moderna srpska država, prva industrija i obrazovne institucije u Republici Srbiji.
 Ove ocene predsednik države potvrdio je i krajem januara ove godine, kada je posetio takozvani „Knežev arsenal“ i na licu mesta se uverio u potencijale ovog Kompleksa.   Tom prilikom ponovio je da revitalizacijom “Kneževog arsenala“, odnosno objekata površine 6.500 kvadrata koji su pod zaštitom države, FILUM dobija zdanje koje bi nakon rekonstrukcije u potpunosti zadovoljilo potrebe tog fakulteta, Grad će revitalizacijom tog prostora dobiti jednu veoma atraktivnu lokaciju interesantnu ne samo za akademske građane nego i za sve posetioce grada kao novo umetničko i kulturno sedište. Naime, svojevrsni „zabranjeni grad u gradu“ bio bi transformisan „u centar znanja, kulture, kreativnih industrija i saveremenog poslovanja“.

A na Univerzitetu – tajac...

 Serijal tekstova „Kragujevačkih novina“ o Kompleksu Vojno-tehničkog zavoda bio je, činilo nam se, dobar povod da oživimo interesovanje za sudbinu selidbe FILUM u novi prostor. Međutim, pokazalo se da je dva i po meseca kratak vremenski rok da bismo dospeli dalje od predstavnika za medije Rektorata. Sve ostalo svodilo se na uporna odlaganja pravdana kojekakvim obavezama nadležnih na Univerzitetu koji bi nešto konkretnije mogli (i trebalo) da kažu dokle se stiglo, gde je zastalo i šta im je dalje činiti.
  Vredi dodati da aktuelna sagledavanja koncepta revitalizacije Kompleksa Vojno-tehničkog zavoda, koje za postrebe grada radi „Ambero konsalting“ potpomognut sredstvima nemačkog Saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj (GIZ), zadržavaju obrazovne sadržaje kao jednu od mogućnosti za objekte svojevremeno namenjene za FILUM, ali detalje oko svega tek treba konačno usaglašavati sa aktuelnom gradskom vlašću.
 Sve u svemu, načekaće se FILUM još koje vreme pre nego što se skući u sopstvenom objektu. Za to vreme, studenti če i dalje „gostovati“ u učionicama i drugim prostorima kragujevačkih orgazovnih institucija.

PODSEĆANJE:  DR SLOBODAN ARSENIJEVIĆ

Uradiću sve da krene obnova VTZ

 Od kraja januara do danas o preseljenju FILUM u prostor Kompleksa Vojno-tehničkog zavoda sa Univerziteta za javnost govorio je samo dr Slobodana Arsenijevića u oproštajnom intervjuu pre odlaska sa funkcije rektora Univerziteta u Kragujevcu. Na upit da danas prozbori koju na tu temu, sagovornik nas je uputio na već rečeno i objavljeno, u maju 2015. godine. Sve što je tada rekao - sada doslovce ponavljamo

 „Sa potpisom Slobodanke Turajlić, FILUM je napravljen 2002. godine bukvalno na livadi. Sada je 2015. – i on je i dalje na livadi. Uspeli smo da od Ministarstva vojske dobijemo Dom vojske na korišćenje na deset godina. To je gotovo, ali ono što nije gotovo jeste što Ministarstvo prosvete, koje je bilo dužno da obezbedi zgradu, neće da učestvuje u rekonstrukciji Doma vojske i prilagođavanju tog prostora za fakultetske potrebe. Reč je o nekih sto hiljada evra, što je sitno u odnosu na cenu zgrade koja bi se pravila, jer ona ne bi mogla da košta manje od pet miliona evra. Pre neki dan dobili smo  pismo od ministra Verbića u kome on kaže da nemaju para i da smeštaj fakulteta nije najvažniji. Znači, peru ruke, počinje svoje svedočenje dr Slobodan Arsenijević.

 Pričalo se da bi u Domu vojske trebalo da se smesti filološki deo fakulteta, stoji li to?

 Prvo ću da kažem da je FILUM u startu naopako napravljen, oni nisu ni riba, ni devojka. Ali, takvi kakvi su formirani i akreditovani moraju da postoje dok se ne steknu uslovi da se razdvoje filološke i umetničke grupe i da se oforme dva zasebna fakulteta. Međutim, iako za smeštaj još ništa nisu dobili, tamo uveliko traju svađe šta je čije.

Jeste li vi to nešto kivni na „filumdžije”?

Kada sam došao na mesto rektora, fakultet je imao 111 nastavnika i saradnika, a samo 55 ih je bilo iz Kragujevca i okoline. Ostali su bili gostujući i putujući, jedna asistentkinja je dolazila čak iz Pule. U međuvremenu je kadrovska slika nešto poboljšana, ali još nije zadovoljavajuća. Fakultet mora da ima svoj kadar, a imali su dovoljno vremena da ga naprave, ne da dovode profesore iz Beograda – koje Beograd neće.

Slobodno nastavite ovu priču.

Nema tu priče. FILUM bi trebalo da daje ton gradu, jer grad ne čine samo zidine i tržni centri, grad čini njegov duh, a duh daju kultura, umetnost, nauka, dakle u velikoj meri Univerzitet. Na žalost, u Kragujevcu i dalje dominira duh kafana. Grad je još ’54 imao simfonijski orkestar, gledao sam izveštaje o njegovom radu, valjalo bi da ima operu, mnogo kvalitetnije pozorište. Upravo bi FILUM morao da podiže taj nivo, da školuje potrebne kadrove, umesto što toliko ima grafičkih dizajnera, za koje ne znam gde će da rade.

FILUM i Knežev arsenal.

 Za fakultet bi u tom dragocenom i fantastičnom prostoru bile dovoljne dve zgrade. Jedna je ona sa topovima, gde bi mogao da bude smešten dekanat, a druga je ona sa dimnjakom u sredini, koja je idealan prostor za ateljea. Dakle, to je sve što bi trebalo ovom fakultetu i verujem da će to biti i urađeno.

Predmet vašeg interesovanja je ceo ovaj kompleks koji je očuvan, ali nije u bogzna kakvom stanju. Zašto i kako?

 Još 2010. godine mi sa Univerziteta počeli smo da „snimamo” ovaj prostor, danas ga zovu knežev arsenal, ali to je kompleks Vojnotehničkog zavoda. Gledamo ga obilazimo, analiziramo. To je prostor od pedeset hektara sa 110 hiljada kvadrata u objektima, neverovatan kompleks kakvog nema više nigde u Srbiji, nema ga ni na Balkanu. Zgrada stare laboratorije VTZ je najlepša zgrada u Kragujevcu. Kada je dolazila pomoćnica ministra kulture  Franuske i obišla ovaj prostor – zanebesila se. Za nju su bile pravo otkrovenje frankofonske zgrade, to je belgijski i francuski stil industrijske gradnje iz dvadesetih godina prošlog veka. To je grad u gradu, ima izvanrednu arhitekturu, ulice, infrastrukturu...

To je manje-više poznato, ali šta nam je činiti?

 U organizaciji Univerziteta predsednik Tomislav Nikolić prihvatio se pokroviteljstva, u smislu da se napravi stručni tim i program za revitalizaciju bivšeg Vojnotehničkog zavoda. To je proces koji ne može da uradi jedan čovek i koji će trajati najmanje dvadeset godina. Predsednik je napravio mnogo ozbiljnu ekipu od stručnih ljudi, u kojoj po tri predstavnika imaju i grad i Univerzitet.

Šta tu prvo mora da se reši?

 Prvo, to je sada uglavnom mrtav  prostor. Deo pripada gradu kao imovina, u jednom delu je Vojna fabrika, koja odatle sigurno mora da se iseli, deo koristi fabrika kamiona koja je pred bankrotom. Problem je, dakle, što taj kompleks sada liči na „ničiju zemlju” i prvo treba rešiti sve katastarske dileme. Nešto od toga počelo je da se radi, čini mi se da ide malo kilavo, ali pravi posao počeće na leto.

Šta je konačna ideja i odakle pare za revitalizaciju?

 Obnavljanje kompleksa Vojnotehničkog zavoda i osmišljavanje njegove nove funkcionalnosti po meni je važnije i od „Fijata”, i od matičnih ćelija, i od svega u gradu. To je prostor koji bi trebalo da objedini jedinstvenu arhitekturu, značajan deo istorije grada, ali tamo ima mesta i za novu gradnju i za razne nove namene, za kulturu, možda pozorište i operu, obrazovanje, komercijalne sadržaje. A što se tiče para, ne treba tražiti donatore, već investitore koji će imati interes da tu grade recimo, hotele, da snimaju, filmove, da razvijaju druge isplative poslove u posebnom, jedinstvenom urbanom, arhitektonskom i istorijskom prostoru. Krajnja ideja je da to bude izvrstan filmski grad. Treba samo pameti.

Nasledje i interesi