POD SKENEROM ISTINE: Niko krupno kao vlast ne laže
Petar Petrović Njegoš kaže:
„Trgovac ti laže smijući se
Žena laže suze prosipljući
Niko krupno ka Turčin ne laže”
U vreme koje opisuje Njegoš u „Gorskom vjencu” Turčin je bio vlast. U naslovu je parafraziran Njegoš, ali je smisao zadržan.
A kako laže naša vlast, tj. predsednik koji je oličenje naše vlasti?
Sa gradacijom. Prvo je lagao na onaj mudar način koji pominje Dostojevski: ispričaš što više tačnih podataka da bi bio ubedljiv slušaocima i da bi stekao njihovo poverenje, pa onda ubaciš jedan lažan detalj koji menja sve i dobiješ sasvim novo značenje.
Dostojevski je o tome pisao u Zločinu i kazni i očigledno je pritom koristio svoju izuzetnu emocionalnu inteligenciju, jer je svoj metod rada sa literarnim karakterima preneo i na svakodnevni život. To ne znači da su svi lažovi ravni velikim piscima – oni samo primenjuju jedan metod koji je razrađen u ljudskom rodu odavno, a Dostojevski ga je prvi formulisao.
Prednost tog metoda je što i sam možeš da poveruješ u tu laž. Na primer, kao i svaki štreber, spadaš u bolje studente Pravnog fakulteta, ali nikad nisi bio baš najbolji. Međutim, ko to zna i ti pustiš glas da si bio „student generacije”.
Ili, Stojan Radenović je najcitiraniji srpski matematičar, znači najcitiraniji je srpski naučnik uopšte. A Žarko Korać navodi bar dvojicu profesora sa tehničkih nauka koji su citiraniji od njega. Stojan Radenović je svojevremeno radio na PMF Kragujevac. I delovao je vrlo pitomo, niko mu ne bi predvideo ovakvu karijeru. Kao docent dobio je stan u kome nije živeo, već ga je izdavao, te je došao u sukob sa upravnikom na matematici, a taj upravnik je bio otvoreno pristalica DOS-a. To je jedino što možda ima veze sa današnjim njegovim opredeljenjem.
No, taj metod, ma koliko bio uspešan, nije dovoljno sveobuhvatan. Zato, kako postaješ sve čvršći u svojoj vlasti, ti primenjuješ nove metode u intervjuima sa novinarima: Ja lažem i ti sagovorniče znaš da ja lažem, a i ti znaš da ja znam da ti znaš da ja lažem, ali ti kaži meni da ja lažem, ako smeš! Taj metod je vrlo uspešan, ali je primenljiv samo na pojedinačne ljude. No, „vidi vraga srpskoga sultana, koga đavo o svačemu uči”. Posrećilo mu se, otkrio je metod koji ga čini Greatest Of All Time, tj. GOAT-om među funkcionerima lažovima. A i time smo dobili drugu kozu na svetskom nivou. Samo što je Đoković morao celog života da lupa po loptici, dok je predsednikov uspeh tipa Blitzkriega. Tako da smo prvi narod na svetu koga vodi koza. To jest, KOZA VODI OVCE.
To se nije odjednom desilo, prvi proplamsaj te ideje bio je kad su ga novinari pitali o kol centru naprednjaka, a on odgovorio „pa šta?”, pa je potom izgovorio reči: „Ovo su bili najčistiji izbori do sada”, govoreći o najproblematičnijim izborima ikad sprovedenim u Srbiji. On se tim rečima obraća svojim vernim pratiocima koji znaju za krađu jer su u njoj ili učestvovali oni sami ili znaju nekog ko je učestvovao, govoreći im - ja lažem, ali lažem za dobro Srbije, za naše dobro. I oni to prihvataju, oni koji znaju, jer ima puno glasača SNS-a koji to čak i ne znaju.
Taj njegov najnoviji metod proglašen je za preteranu drskost od strane nekih članova Evropskog parlamenta. I ti Evropljani, samo nešto zanovetaju. A i uhvatili su ga u laži. To mu je izvuklo tlo ispod nogu, pa pokušava da nas ubedi da njemu nije ni važno šta piše u evropskoj rezoluciji. Ali, ta mu laž ne prolazi, te on i njegovi doglavnici (Brnabićka) pribegavaju starom metodu „nije kriv onaj što se uneredio, već onaj ko ga je oprao”, to jest koriste argumentum ad fecaliam, odnosno nije kriva vlast koja je krala na izborima, već izdajnička opozicija koja je na to ukazala strancima. Zaboravljajući pri tom da je sama vlast pozvala međunarodne posmatrače.
To mu ugrožava status GOAT-a, jer se vraća na svoje klasične metode, postajući sve manje kreativan. No, ne treba se brinuti, smisliće on opet nešto. Evo, recimo, „Ova evropska rezolucija ista je kao Austrugarski ultimatum iz 1914“. To je zaključivanje po analogiji koje uvodi silogizam inferioran normalnom silogizmu. Jer u normalnom silogizmu zaključujete od opšteg na posebno, pa potom na pojedinačno:
- Svi ljudi su smrtni (opšte)
- Sokrat je čovek (posebno)
- Sokrat je smrtan (pojedinačno)
I to je apodiktički (neopoziv) sud.
A šta imamo u stavu o Austrougarskom ultimatumu?
- Srbi su narod kome je sopstveni suverenitet važniji od svega (opšte)
- Austrougari su hteli da oduzmu suverenitet Srbiji (posebno)
- Srbi nisu pristali i ostali su suverena zemlja (pojedinačno)
Ali, taj zaključak ostaje asertorički sud (sud procene), jer je prvi stav (premisa) puka tvrdnja, pošto su Srbi veoma rado uklopili svoj suverenitet u Kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca, pa potom u Kraljevinu Jugoslaviju. To potkopava i sam zaključak i čini da on postaje puka tvrdnja. Međutim, time taj zaključak nije izbačen iz nacionalne mitologije. I to je razlog što je upotrebljena analogija između evropske rezolucije i austrougarskog ultimatuma, jer anologija poredi samo posebne stavove, podrazumevajući ostale. Time se u podsvest slušalaca useljuje neodrživ stav da Evropska unija hoće da nam oduzme suverenost u potpunosti.
A sam predsednik tvrdi da hoće da Srbija uđe u Evropsku uniju u kojoj sve članice prenose deo svoje suverenosti na Uniju. Dakle, EU pretenduje samo na onaj deo suverenosti koji smo preneli na nju, e sad što u tom slučaju predsednik i njegovi doglavnici nemaju pravo da kradu suverenitet naroda, nije više problem naroda, mada je dobitak za njega.
No, ne predaje se veliki manipulator. Na primer, pustiće da se ponove beogradski izbori zbog nemogućnosti da se formira gradska vlada, ali sa izbornim uslovima pod njegovom kontrolom. Opozicija to neće moći da odbije i opet Jovo nanovo. Izgleda da su najbliži istini oni koji smatraju da je borba protiv ovog režima maraton.