GRADSKI URBANIZAM I – IZGRADNJA: „Stari grad” menja izgled „Stare varoši”
Početak Ulice Svetozara Markovića, njena leva strana od ugla sa Karađorđevom pa sve do zgrade Crvenog krsta, od nedavno je obeležen kao buduće gradilište. Postavljena je zaštitna ograda koja prvo ide preko kuće dijagonalno od Hotela „Zelengora”, inače lepog zdanja podignutog između dva svetska rata, gde je nekada bila „Srbijina” prodavnica, pa turistička agencija, a sada je iseljena i spremna za rušenje, pa dalje pored kuće Sime Milosavljevića Paštrmca, koja je sagrađena oko 1820. godine i kao takva je proglašena za spomenik kulture pod zaštitom države, a i ona je prazna i zaključana.
Kroz ogradu se vidi da su u unutrašnjosti već porušene neke stare kuće, a na samoj ogradi je niz slika višespratnica, što navodi na jedini zaključak - da će one biti izgrađene baš na ovom atraktivnom prostoru. Uz crteže zgrada na kojima je predstavljeno pet spratova, kao i dva uvučena sprata, „legitimisao” se i potencijalni graditelj, firma „Old siti rezidens”, za koju zvanično piše da je „društvo sa ograničenom odgovornošću”, osnovano 27. septembra 2022. godine sa delatnošću „izgradnja stambenih i nestambenih zgrada”. Zanimljivo je da je preduzeće upisano na adresu Svetozara Markovića 5, a upravo na tom broju je pomenuta Paštrmčeva kuća.
Na ogradi je krupnim slovima ispisan i slogan: „Povezujemo tradiciju i budućnost; moderni kompleks koji čuva kulturno nasleđe”. Ove poruke svakako su smišljeno istaknute, jer je prostor koji je viđen za novogradnju upravo početak urbanog prostora poznatog pod nazivom Stara varoš; na tom potezu su dve kuće koje su deo istorijske baštine grada Sime Milosavljevića Paštrmca i dr Ilije Kolovića, od koje je, nažalost, posle požara ostala samo ruina, a deluje da je i firmi investitoru s namerom dato ime „Old siti”, u prevodu „Stari grad”. Dakle, „Stari grad” namerava da preoblikuje Staru varoš. Šta je tu stvarno, a šta moguće?
Slike nisu projekat
Odgovor na ovo pitanje prvo smo potražili kod potencijalnog investitora, dobili smo saglasnost za razgovor od ovlašćenog lica firme „Old siti”.
Na pitanje u kojoj je fazi planirana izgradnja stambeno-poslovnog bloka kakav prikazuje animacija na postavljenoj ogradi, odgovor je da je sve na samom početku, a deo buduće građevinske lokacije ograđen je iz drugih praktičnih razloga.
- Imali smo veliki problem sa prostorom gde su bili stari objekti, koje smo otkupili i porušili, jer su tamo počeli da se okupljaju neki čudni nama nepoznati ljudi. Ne znam ko su oni, ali smo na tom mestu pronalazili svakakve simbole, recimo veliki pentagram sa upaljenim svećama, izmetom... Veoma čudne stvari. Da se ne bi desilo nešto neželjeno, jer okolo ima još kuća u kojima žive ljudi, smatrali smo da taj prostor treba da zaštitimo ogradom, objašnjava sagovornik.
Na ogradi su i slike višespratnih zgrada. Jesu li to idejna rešenja za nešto što treba da se gradi?
- Ne. To je samo neka naša vizuelizacija kako bi možda trebalo da izgleda taj prostor. Nije ni idejno rešenje, niti bilo kakav gotov projekat, jer dotle nismo stigli. Sada smo u fazi formiranja zaokružene građevinske parcele, a šta će se konkretno na njoj graditi – to ćemo tek da rešavamo u skladu sa važećim urbanističkim pravilima.
Predstavnik firme „Old siti” kaže da su do sada kupili 42 ara koji čine kompaktnu celinu.
- Naša namera je da obezbedimo 50,5 ari. Konkretno, potez u Karađorđevoj ulici od ugla sa Ulicom Svetozara Markovića već smo kupili, sve do zgrade Hotela „Stari grad”. U pregovorima smo da kupimo i ovaj objekat, još ne znam da li ćemo se dogovoriti sa sadašnjim vlasnikom, a ako to uspemo zaokružićemo 50,5 ari.
Uz Ulicu Svetozara Markovića firma je već vlasnik svih lokacija, do zgrade Crvenog krsta, uključujući i njihov plac. O tome smo pisali jer je „Old siti” napravio ugovor po kome se obavezao da za potrebe Crvenog krsta adaptira njihovu zgradu u Ulici vojvode Putnika i pored nje sagradi još jednu novu u zamenu za sadašnju lokaciju u Svetozara Markovića.
Obnova Paštrmčeve kuće
Najviše pitanja i nedoumica kod Kragujevčana izaziva sudbina stare kuće Sime Milosavljevića Paštrmca koja se takođe našla unutar građevinske ograde. Pored ostalih, firma „Old siti” je kupila i ovu kuću, koja je inače i do sada bila u privatnom vlasništvu. Iako je reč o zaštićenom spomeniku kulture, dozvoljeno je da se objekti sa tim statusom prodaju i kupuju, s tim što zakon svakog vlasnika obavezuje da o njoj brine, čuva njenu autentičnost, ne sme da radi nikakve prepravke, a kamoli da je ruši.
- Dobili smo mnogo poziva i pitanja ljudi šta će biti sa Paštrmčevom kućom, bilo je i u medijima raznih spekulacija, priča da ćemo mi da porušimo kuću. To je bio i drugi razlog što smo postavili ogradu i na slikama jasno istakli da ovo zdanje ostaje, jer po slovu zakona mora da se sačuva u tom obliku, s tim što ćemo mi prihvatiti obavezu da kuću kompletno saniramo i ponudimo je na korišćenje gradu, a on će u skladu sa svojim potrebama odraditi njenu buduću namenu. Da li će tu biti neka galerija, muzej ili nešto treće – neka grad odredi, kaže sagovornik ovih novina.
Obratili smo se i Zavodu za zaštitu spomenika kulture u Kragujevcu koji je nadležan za brigu o kulturnim dobrima i dobili potvrdu da ih je kontaktirala firma „Old siti”. U ovoj fazi mogli su da daju samo načelnu saglasnost sa idejom, a konačnu reč moći će da daju tek kada urbanistički projekat bude urađen i stavljen na javni uvid. Inače, Zavod će tada morati da da svoj sud da li se ovom spomeniku kulture daje odgovarajući ambijentalni tretman, s obzirom da će ga okruživati nove građevine, a ako ovaj test prođe pozitivno, Zavod daje i saglasnost na projekat sanacije i rekonstrukcije i vrši kompletan nadzor sve do okončanja radova.
Iako sagovornik predstavnik investitora ponavlja da slike na zaštitnoj ogradi predstavljaju samo nerazrađenu ideju za novi stambeno-poslovni blok, spratnost dve „nacrtane” zgrade znatno je veća nego što važeći urbanistički dokumenti propisuju. Prema njima, objekti na ovoj lokaciji mogli bi da imaju prizemlje i najviše pet spratova.
- Mi te parametre još nismo gledali. Sada nas zanimaju imovinski odnosi i njih rešavamo, a tek ćemo kasnije ući u fazu projektovanja. Naravno da ćemo raditi onako kako bude propisano urbanističkom regulativom. Sada jedino znamo da prema važećim propisima procenat zauzetosti može da bude pedeset posto. To praktično znači da bi nove zgrade u osnovi mogle da imaju 2.100 kvadrata na parceli od 42 ara, ili 2.500 kvadrata ako uspemo da kupimo 50,5 ari građevinskog zemljišta. Što se tiče spratnosti, ona će biti onolika koliko propisima bude utvrđeno, zaključuje sagovornik iz „Old siti rezidensa”, uz napomenu da početak gradnje na ovoj lokaciji ne očekuje pre 2026. godine.
Bez odgovora iz JP „Urbanizam”
O prostoru koji je omeđen počecima Karađorđeve i Ulice Svetozara Markovića kao novoj građevinskoj lokaciji početkom prošle godine govorio je glavni gradski urbanista Ivan Radulović. On se posebno osvrnuo na tretman dve stare kuće koje su kulturna dobra.
- Na određenom rastojanju od njih ne može se ništa graditi. Može na nekoj udaljenosti, ali da ti novi objekti svojim gabaritom, arhitekturom, visinom i funkcijom ne ugrožavaju spomenike kulture. Sada imamo prilično neodređene uslove koji će morati precizno da se definišu, ukoliko se planira izgradnja, rekao je Radulović.
Sasvim precizno, trebalo bi posle usvajanja novog Generalnog urbanističkog plana da se urade izmene Plana generalne regulacije „Centar - Stara varoš”, a potom i plan detaljne regulacije za urbanu celinu kojom se u ovom tekstu bavimo. Ti poslovi povereni su Javnom preduzeću „Urbanizam” (bivša Direkcija za urbanizam i izgradnju) i hteli smo da dobijemo informacije da li se ta nova regulativa radi, zna li se hoće li biti nekih većih izmena u planovima i kada se mogu očekivati njihove radne verzije. Nažalost, taj pokušaj je propao, a evo i kako.
Od arhitekte u JP „Urbanizam” koji radi nove planove dobili smo odgovor da može da govori za novine samo uz saglasnost direktorke preduzeća Vesne Jovanović Milošević, međutim dotična je odbila komunikaciju sa novinarom, kao što je činila i više puta ranije u istim situacijama. Ona je uvek „zauzeta”, „odsutna”, „nedostupna”. Zbog njenog namćorluka, od kada rukovodi ovim preduzećem novinari „Kragujevačkih” nisu mogli da razgovaraju ni sa jednim stručnjakom „Urbanizma”, a bilo je potrebe. Zato insistiramo da dotičnoj gospođi neko od nadležnih iz uprave grada, jer grad je osnivač preduzeća, „objasni” da je njena obaveza kao javnog funkcionera da informacije od javnog značaja učini dostupnim za medije.
A dotle? Uvaženi čitaoci, građani Kragujevca, zbog samovolje jedne direktorke ne znamo kakva će biti sudbina onoga što je još ostalo od Stare varoši kragujevačke.
OBNAVLJANJE STAROG I IZGRADNJA NOVOG OBJEKTA ZA CRVENI KRST
U kući i na placu dr Dese Branković
U novembru 2022. godine „Kragujevačke” su objavile tekst o stanju kuće u Ulici vojvode Putnika broj 4 koju je Desa Milosavljević Branković, poznati dečiji lekar i jedna od najvećih dobrotvora i humanista u 20. veku, 1988. godine ugovorom poklonila gradskoj organizaciji Crvenog krsta Kragujevca. Posle smrti doktorke kuća je korišćena po želji darodavca, međutim već posle nekoliko godina bila je potrebna sanacija objekta, pre svega krova i nekih zidova, ali Crveni krst nije bio u mogućnosti da finansira te radove, pa je morao da se stavi katanac.
Inače, kuća je sagrađena pre Drugog svetskog rata i vredan je primer gradske arhitekture tog vremena. Ima suturen, visoko prizemlje i sprat i ukupne je površine 230 kvadrata.
Posle objavljivanja teksta upućen je medijski poziv donatorima koji bi pomogli obnovu kuće i to je „upalilo”. Među prvima se javila kompanija „Old siti”, koja je i inače planirala da kupi placeve u Ulici Svetozara Markovića, gde je sada smešten i Crveni krst, za gradnju novog stambeno-poslovnog bloka. Dve strane odmah su stupile u kontakt, izneti su predlozi, sve usaglašeno i 2. novembra prošle godine potpisan je „ugovor o građenju”, koji je javno dostupan na sajtu Crvenog krsta. Ispred ove organizacije potpis je stavila sekretar Nevenka Bogdanović, a za izvođača direktor Vladimir Dobi. Pre toga ceo projekat podržali su Upravni odbor i Skupština Crvenog krsta.
Ukratko, šta je ugovoreno? Kompanija „Old siti” obavezala se da kompletno renovira kuću Dese Branković u Ulici vojvode Putnika i da u istom dvorištu, u delu prema Ulici Luja Pastera, izgradi novi višenamenski objekat koji je projektovan prema potrebama zaposlenih, korisnika usluge, volontera, programskih aktivnosti Crvenog krsta.
Tako će u obnovljenom i novoizgrađenom objektu kompletno biti smeštena ova organizacija, počev od kancelarijskog prostora, sala za raznovrsne potrebe, do narodne kuhinje.
Kada objekti na lokaciji u Ulici vojvode Putnika budu kompletno završeni, Crveni krst će se preseliti tamo, a sadašnje zgrade u Ulici Svetozara Markovića, koje su i inače dotrajale i neuslovne, preuzeće firma „Old siti”, odnosno taj plac će postati deo građevinske parcele na kojoj se planira izgradnja novog stambeno-poslovnog bloka. Ugovor je još precizirano da u toj novogradnji Crveni krst dobije prostor od četrdeset kvadrata, koji će biti namenjen za muzejsku postavku ove organizacije.
Ugovorom je rešen i jedan sporni detalj. Naime, postor na kome se sada nalazi narodna kuhinja nije bio u vlasništvu Crvenog krsta, već u privatnom posedu. „Old siti” je od vlasnika kupio taj plac, ali neće ga ni za šta koristiti dok se narodna kuhinja ne preseli u novu zgradu, tako da će imati potpuni kontinuitet u radu.
Kada je reč o objektima, firma „Old siti” se obavezala da sagradi i skladište za potrebe Crvenog krsta koje će se nalaziti na magistralnom putu prema Topoli, jer su i sadašnji i budući prostor teško pristupačni velikim kamionima koji dovoze robu. Ubuduće bi se ona od novog skladišta do Crvenog krsta prevozila manjim dostavnim vozilima.
Za sve buduće objekte Crvenog krsta urađeni su projekti i dobijena građevinska i sve druge potrebne dozvole. „Old siti” je sada u fazi raspisivanja tendera za izvođenje radova, a da bi radovi mogli da krenu potrebna je još samo odluka nadležne gradske uprave o prenameni prostora na kome je sadašnja zgrada Crvenog krsta - da umesto socijalne dobije namenu gradskog građevinskog zemljišta. Istovremeno, u toku je iseljavanje nameštaja i stvari iz kuće Dese Branković, tako da bi njena rekonstrukcija mogla da počne već ovog proleća.