EPIDEMIJA VELIKOG KAŠLJA I MALIH BOGINJA: Kod tri bebe utvrđen veliki kašalj
Male boginje i veliki kašalj, bolesti za koje se verovalo da su iskorenjene na ovim prostorima, a koje po oceni stručnjaka ne bi smele da postoje u 21. veku, pojavile su se i u Srbiji delom zahvaljujući antivakserima, kao i jednom broju roditelja koji su odlagali redovnu vakcinaciju dece. Čak je jedan broj pedijatara bio ležeran sa stavom da deca i ne moraju da se vakcinišu, zbog čega će možda da se obavi kontrola kartona mališana koji su izbegli vakcinaciju ili nisu to uradili na vreme, kako bi se ustanovilo ko su im bili izabrani lekari, i da li je kod pojedinaca u belim mantilima to bila masovnija pojava.
Prema zvaničnim podacima Instituta za javno zdravlje Kragujevac na teritoriji grada obuhvat MMR vakcinom (protiv malih boginja) u 2023. godini u drugoj godini života dece bio je 97 odsto, a pre upisa u prvi razred za dva posto manji. I to se smatra dobrim rezultatom.
- Kolektivni imunitet je brana koja onemogućava pojavu velikih epidemija i koja štiti i one najugroženije – decu koja zbog malog uzrasta, nekih urođenih i zdravstvenih stanja ne mogu da prime vakcinu i čije zdravlje i život zavise od odgovornosti celog društva. U našoj zemlji u poslednjih nekoliko meseci već imamo jednu epidemiju, a preti nam i druga, kaže dr Ana Miljanović, načelnica za kontrolu i prevenciju bolesti Instituta za javno zdravlje
Po njenim rečima male boginje su jedna od najzaraznijih virusnih infekcija. Prenose se direktnim kontaktom sa obolelom osobom (poljubac, rukovanje), putem vazduha respiratornim kapljicama (kašalj, kijanje), i veoma retko indirektno, kontaminiranim predmetima. Posle inkubacije jedne do dve nedelje dolazi do pojave povišene temperature, sekrecije iz nosa, kašlja i konjuktivitisa. Simptomi obično traju četiri dana nakon čega se javlja ospa, najpre na licu, iza ušiju i na vratu, koja se zatim širi na trup i ekstremitete.
Obolela osoba je zarazna poslednjeg dana inkubacije, četiri dana pre i četiri dana nakon izbijanja ospe. Komplikacije su češće kod dece mlađe od pet godina i odraslih starijih od 20 godina. Obično se javlja pneumonija – upala pluća, zapaljenje srednjeg uha, dijareja, zapaljenje mozga, kao i gubitak vida.
Nijedan slučaj morbila
Primarna vakcinacija protiv malih boginja, zaušaka i rubeole sprovodi se kod dece od navršenih 12 meseci jednom dozom kombinovane takozvane žive vakcine (MMR) i treba je sprovesti do navršenih 15 meseci života. Revakcinacija ili druga doza se sprovodi pre upisa u prvi razred osnovne škole. I tog kalendara se strogo treba pridržavati.
U poslednjoj epidemiji malih boginja u Srbiji, tokom 2017. i 2018. godine registrovano je bilo oko 5.800 obolelih, od kojih je 93 posto bilo nevakcinisano ili nepotpuno vakcinisano. U toj epidemiji registrovano je čak 15 smrtnih ishoda, među kojima je bilo i četvoro dece mlađe od pet godina, dok je jedna trećina obolelih bila hospitalizovana zbog težine kliničke slike praćene komplikacijama.
Dr Ana Miljanović objašnjava da je za vreme trajanja pandemije kovida 19 u velikom broju zemalja došlo do značajnog pada obuhvata dece imunizacijom. Tokom 2020. i 2021. godine u Srbiji su registrovane najniže vrednosti obuhvata MMR vakcinom u poslednjih 20 godina. Obuhvat ovom vakcinom u drugoj godini života u 2020. godini iznosio je 78,1 odsto, a naredne godine još i manje - 74,8 procenata. Obuhvat drugom dozom, dakle pre upisa u prvi razred osnovne škole, u 2021. godini bio je 85,5 posto.
Mišljenje naše sagovornice je da je nedovoljno dece vakcinisano protiv malih boginja da bi se stvorio kolektivni imunitet, pa trenutno postoji mogućnost izbijanja epidemije ove zarazne bolesti, koja je smatrana iskorenjenom. Za kolektivni imunitet, neophodno je da obuhvat vakcinacije bude najmanje 95 posto kako bi se sprečila cirkulacija uzročnika u populaciji i obolevanje.
Procenat populacije koji mora biti vakcinisan da bi se postigao ovaj efekat varira od bolesti do bolesti, ali mora biti visok. Posebno kod morbila, jer se radi o veoma zaraznoj virusnoj bolesti: jedna zaražena osoba može zaraziti u proseku 12 do 18 drugih osoba.
Zbog toga, da bi se došlo do efekta kolektivnog imuniteta, procenat obuhvata imunizacijom na morbile mora biti oko 95 posto ili veći.
- Aktuelna epidemiološka situacija malih boginja (morbila) u Srbiji je takva da su ukupno registrovana četiri slučaja morbila zaključno sa 13. februarom ove godine. Na teritoriji Šumadijskog upravnog okruga za sada nije potvrđen nijedan slučaj malih boginja, kaže dr Miljanović.
Institut za javno zdravlje Kragujevac je dostavio svim zdravstvenim ustanovama na teritoriji okruga predlog mera za pooštren nadzor nad malim boginjama – prijava sumnje, laboratorijska dijagnostika, izolacija i lečenje obolelih, zdravstveni nadzor, epidemiološki nadzor, vakcinacija nevakcinisanih.
Vakcinisano oko 95 posto dece
Dok smo se koliko toliko odbranili od malih boginja, naša zemlja je već u epidemiji velikog kašlja. To je veoma zarazna bakteriološka infekcija koja zahvata disajne puteve. Simptomi se razvijaju najčešće sedam do deset dana nakon izloženosti uzročniku, a u nekim slučajevima i nakon dvadesetprvog dana. Na početku bolesti simptomi podsećaju na običnu prehladu i uključuju kijanje, curenje iz nosa, blago povišenu temperaturu i blagi kašalj.
Kod novorođenih beba i odojčadi tipična klinička slika se retko razvija, a napadi kašlja su praćeni pauzama odnosno prekidima u disanju, što otežava dijagnozu bolesti.
Inače, prva vakcinacija se sprovodi sa tri doze vakcine u razmacima koji ne smeju biti kraći od četiri nedelje. Aktivna imunizacija počinje kada dete navrši dva meseca života. Primarnu seriju treba završiti pravovremeno - do navršenih šest meseci života.
Konkretno, na teritoriji grada Kragujevca obuhvat pomenutom petovalentnom vakcinom iznosio je izvrsnih - 99 posto. Prvom revakcinacijom, koja se sprovodi u drugoj godini života deteta, primenom jedne doze kombinovane petovalentne vakcine bilo je obuhvaćeno 96 posto dece u Kragujevcu, a drugom revakcinacijom isto toliko dece. Ona se sprovodi primenom jedne doze vakcine pre upisa u prvi razred osnovne škole.
U ovoj epidemiji na teritoriji naše zemlje ima već oko 1.800 obolelih, s tim što ovaj broj treba pomnožiti sa tri, jer se mnogi ne javljaju lekaru i bolest se ne dijagnostikuje. Najveći broj obolelih je među decom od 10 do 19 godina. Ta deca su uglavnom primila drugu revakcinaciju pred polazak u školu, ali je ta zaštita tokom godina oslabila. Dobra zaštita traje prve četiri godine, a zatim slabi od desete godine života. Međutim, preležana bolest daje zaštitu 10-15 godina. Oboleli mogu da budu
zaraženi četiri-pet nedelja i ne smeju da borave u blizini novorođene i male dece. Smanjenim obuhvatom slabi i kolektivni imunitet, a bakterija se jako brzo širi.
Najugroženija su novorođenčad koja nisu stasala za vakcinaciju i kod njih se najčešće javljaju komplikacije. Tako je u ovoj epidemiji registrovano pet smrtnih slučajeva od ukupnog broja obolelih, i to kod dece mlađe od tri meseca života.
Što se tiče Kragujevca i Šumadijskog upravnog okruga u 2023. i od početka ove godine kod petoro novorođenčadi je dijagnostikovan veliki kašalj, od tog broja tri na teritoriji Kragujevca i dva slučaja na teritoriji Opštine Aranđelovac.
Dr Ana Miljanović iz Centra za kontrolu i prevenciju bolesti je još jednom podsetila da je najvažniji način prevencije od velikog kašlja, kao i morbila kompletna imunizacija u kojoj odgovornost za (ne)postizanje kolektivnog imuniteta snose prevashodno roditelji i pedijatri, ali i čitavo društvo.
Pedijatar dr Mirjana Ilić, načelnica Službe za zdravstvenu zaštitu školske dece Doma zdravlja Kragujevac, govoreći o imunizaciji i velikom kašlju, istakla je da su deca u Kragujevcu izuzetno dobro obuhvaćena imunizacijom. Kod predškolaca, pred njihov polazak u školu, pedijatrijska služba obavezno pregleda vakcinacione kartone i svako dete koje je iz bilo kog razloga nije vakcinisano, obavezno se poziva da primi revakcinu pred polazak u školu.
To je i zakonska obaveza, bez te vakcine dete ne bi smelo da bude primljeno u školu, a s druge strane osnovna škola je obavezna.