Pravljenje grešnika
REDAKCIJA
Rektor Univerziteta u Kragujevcu Nebojša Arsenijević faktički je već „osuđen” – u tabloidima i prorežimskim medijima, delu akademske i političke javnosti, iako još ni „istraga” nije završena. To je učinjeno oprobanim metodama tako što se prethodno napravi sprega grupa za pritisak sa tačno određenim centrima moći u strukturi vlasti, koji zatim upregnu medijske bukače i – i posao je tada već skoro završen. Ciljano meta, u ovom slučaju KG rektor, javno je žigosan, okvalifikovan kao
društveno zlo, iskompromitovan navodno+ pouzdanim dokazima i onda preostaje samo egzikucija – u vidu odluke nekog „merodavnog” tela da i formalno bude sklonjen.
Da je sve tako potvrdio je i sam ministar prosvete, objašnjavajući dugu proceduru ispitivanja rektorovih grehova, te da su u to uključene razne inspekcije, agencije i sve što se može nazvati državnom kontrolom. Dakle, sve je još u fazi „istrage”, mada je i sam ministar rektora Arsenijevića već označio „grbavim”. Videće se koliko će se naći argumenata za već formulisani stav da je Nebojša Arsenijević bahat, sklon kriminalu i nepotizmu, čovek koji ruši ugled i čast Univerziteta
itd.
Ali, kako objasniti da, ako je stvarno takav, ima podršku deset od dvanaest fakulteta univerzitetske porodice. Lansirana teza da su „sve to njegovi ljudi” prosto ne pije vodu, jer poznato je koliko su fakulteti samostalni u odnosu na rektorsko rukovodstvo i to u svemu – od izbora svojih organa do svih segmenata odlučivanja.
Poznavaocima akademskih gibanja u Kragujevcu jasno je da je rektor Arsenijević „viđen za odstrel” još od 15. maja 2015. godine, odnosno od dana kada ga je Savet Univerziteta izabrao na tu funkciju skorom glasanja 17 „za” i dva „protiv”. Tada je ubedljivo pobedio protivkandidata – člana Srpske napredne stranke i tada je počelo skupljanje „materijala” za njegovo svrgnuće. Pakovanje priče trajalo je skoro tri godine i sada je nađen zgodan momenat da se ona pusti u opticaj.
Arsenijević je potom i sam sebi počeo da izvlači tepih ispod nogu, kada je na konstataciju premijera Vučića „da je kvalitet visokog obrazovanja u Srbiji relativno nizak, osim na Beogradskom univerzitetu”, uzvratio izjavom „da ne može da veruje da se premijer upušta u nešto za šta nije kopetentan”! Tako nešto reći Vučiću isto je što i smrtni greh.
Nema sumnje da je Nebojša Arsenijević u krugovima vlasti i moći odavno „viđen za Ivanjicu”, a da bi se to i desilo nađen je dovoljan broj „cinkaroša” i na Univerzitetu, i u politici, i u medijima. Oni su svoj deo posla već odradili.
Tačno je da je Nebojša Arsenijević ličnost posebnog kova. On nije konvencionalni tip, nije uglađeni i ispeglani gospodin profesor, nije čovek koji komunicira salonski i akademski, nije politički poltron i servilni državni nameštenik...
Ali, šta jeste – a šta sada niko javno ne priznaje? Jeste profesor i naučnik sa visokim stručnim referencama, jeste čovek koji je svojevremeno kao direktor Instituta za javno zdravlje ovu ustanovu stvarno „doveo u red”, jeste kao dekan Medicinskog fakulteta (2005-2012) ovu školu napravio uglednom, jeste glavna poluga da koliko ove godine u Kragujevcu počne da rade „centri izvrsnosti” koji će unaprediti sve nivoe studija i posebno naučno istraživački rad, uz angažovanje niza vrsnih
mladih doktora koji su ovde stvoreni i – ovde ostali.
Ako Arsenijević, na kraju, mora da bude oglašen kao „grešnik”, nije zaslužio da bude „krpa”, kojom se briše nepodobnost, jer se tako lako mogu obrisati i neke evidentne univerzitetske vrednosti u Kragujevcu.
