Gospodo - maknite se
Tema svih tema u Kragujevcu tokom proteklih desetak dana bila je sudbina „Zastavine” Medicine rada, sada zvanično Zavoda za zdravstvenu zaštitu radnika (ZZZR). Saznali smo sve o brljotinama koje su dovele do prinudne likvidacije ove stare i referentne ustanove, ali sa zvanične strane nema još ni reči da li će „brljotinarima”zafaliti bar dlaka na glavi, mada su zaslužili da momentalno ostanu ćelavi.
Kako se priča o Zavodu na putu od „spasa do propasti” odvijala, izgleda da je namera „ćelavaca” bila da se sve gurne pod tepih, da se sakrije od javnosti, a da se problem reši prečicom, tačnije slalomom između zakonskih paragrafa. Međutim, nije im upalilo.
Grudvu za obelodanjivanje nemara i neodgovornosti i Zavoda i grada, kao njegovog osnivača, zakotrljao je Jugoslav Ristić, predsednik Saveza samostalnog sindikata Kragujevac, kada je onog tamo utorka prosledio saopštenje o likvidaciji ove ustanove (mada se zvanično vodi kao privredno društvo!), koju je pokrenula Agencija za privredne registre. Sve po Zakonu o privrednim društvima, koji se u delu o prinudnim likvidacijama primenjuje od oktobra 2017. godine.
Sada je, evo, druga polovina juna, a da Zavodu preti likvidacija znalo se još 31. decembra prošle godine. Tada je iz APR-a stiglo upozorenje da je na korak do tuljenja - ako za 90 dana ne dostavi finansijske izveštaje za 2015, 2016 i 2017. godinu. Pošto je taj rok istekao 31. marta, a ništa što je zadato nije urađeno, 29. maja javno je oglašeno da Zavod ide u prinudnu likvidaciju.
Em što ništa nije učinjeno da se izbegne najgori epilog, em se o tome ćutalo, valjda po rezonu da je u ćutanju sigurnost. Tek kada je „stvar pukla”, gradska ministarka za zdravstvo Gordana Damnjanović saopštila je da je „postupak nezaustavljiv”, ali da će za zaposlene i pacijente biti sve OK.
To reče i – ode na bolovanje.
Onda su krenule priče o „vađenju kestenja”, a najčešće je pominjano pripajanje Zavoda Domu zdravlja Kragujevac. To su, ’ajd da se prisetimo stare floskule, olako data obećanja. Prvo, u toku postupka prinudne likvidacije ne može da se menja pravna forma privrednog društva. Tako kaže zakon. Kaže još da u roku od šest meseci od objavljivanja oglasa o likvidaciji poverioci mogu podneti predlog za pokretanje stečaja. Da li će se to desiti – sada je nepoznato.
I još jedan paragraf iz Zakona: Od dana prelaska u status društva u prinudnoj likvidaciji, ono može da nastavi sa radom, ali ne može da preuzima nove poslove, već samo da završava započete. Šta to znači za pacijente?
Da se vratimo na „ćelavce”.
Ako je krajem juna prošle godine Skupština grada donela odluku o preuzimanju osnivačkih prava nad ZZZR, valjda je red da ta ista Skupština, ako ništa drugo, bude bar podrobno informisana o njegovoj likvidaciji. Jer, ne gasi se obućarska radnja, već ustanova primarne zdravstvene zaštite u kojoj se leči 35.000 Kragujevčana.
Drugo, direktor ZZZR dr Antonio Dimitrovski (kadar naprednjaka i do preuzimanja funkcije njihov odbornik) morao je da bude smenjen – ne sada, već 31. marta, pošto nije uradio ono što je APR tražio.
Treće, odgovornost pada i na osnivača, na gradsku izvršnu vlast, čija je obaveza da se stara o svom „čedu”. To doslovce znači da gradonačelnik Radomir Nikolić i član Gradskog veća za zdravstvo Gordana Damnjanović moraju da podnesu ostavke. Stavili su na kocku zdravlje 35.000 svojih sugrađana. Sa ostavkama su već okasnili.