PRED SVETSKI DAN BORBE PROTIV PUŠENJA
Duvan legalni ubica
Zbog pušenja je u 20. veku umrlo 20 miliona ljudi, a do 2030. će, ako se nešto ne promeni, umreti svake godine po još osam miliona stanovnika planete. Duvan je jedini legalni proizvod koji dokazano šteti svakome ko mu je izložen i ubija visok postotak ljudi koji ga konzumiraju! Ipak, malo ko će se zabrinuti nad detetom koje na trafici bez problema kupuje paklicu cigareta, niti će prijaviti prodavca koji to čini.
Ukazujući na ove porazne činjenice, kragujevački Institut za javno zdravlje nastavlja kontinuiranu kampanju protiv pušenja, obeležavajući 31. maj kao Svetski dan borbe protiv pušenja.
Tim povodom nedavno je Kragujevac posetila Biljana Kilibarda iz Instituta „Batut” koja je sa šumadijskim kolegama razmatrala slabe tačke sistema u borbi protiv pušenja.
- Ne treba pričati samo o prevenciji pušenja, nego i o kontoli duvana, oblasti koja nije dovoljno „pokrivena”. Nije cilj samo analizirati koliko mladih u Srbiji puši, nego te podatke iskoristiti da se sazna šta je to što „škripi” u kontroli duvana i gde možemo da damo svoj doprinos.
Izostaje kontrola
Analizirajući generalno kontrolu duvana, ono što vidim kao jedan od problema je nepostojanje nevladinog sektora koji bi se bavio kontrolom duvana, ne u smislu edukacije dece, već u smislu monitoringa duvanske industrije, u praćenju kršenja zakona u ovoj oblasti. NVO sektor treba da vrši uzbunjivanje kojim bi se uticalo na donosioce odluka u državi. Država je donela zakonsku regulatvu, zabranila prodaju duvana maloletnicima, kao što je recimo zabranila i prodaju sedativa bez recepta. Tu nastaje problem sa kontrolom. Zakon iz 2010. godine napravio je ustupak koji se tiče pušenja u kafićima, neki to čak proglašavaju za našu turističku prednost, čime ni jedan od stručnjaka nije zadovoljan. Svuda u svetu, pa i u Srbiji, u borbu protiv pušenja mešaju se interesi velikih, kaže Biljana Kilibarda, aludirajući na velike proizvođače duvana i dodajući da stručnjaci iz ove oblasti na sve načine insistiraju da se ovaj nedostatak ispravi.
Svaki peti učenik prvog razreda srednjih škola u Srbiji (21 odsto) trenutno puši. Približno jedna četvrtina mladih zapali svoju prvu cigaretu sa navršenih 14 godina ili pre. U Srbiji puši 27 odsto stanovništva. Od onih koji se i prijave i završe kurs odvikavanja od pušenja, tek četvrtina navrši jednogodišnji nepušački staž.
Kragujevačko Savetovalište za odvikavanje od pušenja radi od kraja 2010. godine. U njemu se primenjuje petodnevni detoksikacioni program, što je jedna od starijih metoda, nastala početkom šezdesetih godina prošlog veka. Miloš Radosavljević, koji vodi savetovalište, u celoj Srbiji poznat kao jedan od pionira u ovoj oblasti, kaže da se Šumadinci za prijavljivanje najčešće odluče zbog zdravlja i molbi svoje dece, malo kada zbog zakona
Šta pomaže odvikavanju
- Proces odvikavanja je težak i dug, traje godinu i više dana. Ako uzmemo u obzir da kod pušenja 20 cigareta dnevno, pušač prinese cigaretu ustima 240 puta, prekid ove navike stvara mu veliki problem. Nikotin i aditivi iz duvanskih proizvoda takođe otežavaju pušaču da prekine. Kada neko ostavi duvan, prva kriza javlja se posle sat vremena. Do četvrtog dana krize su sve jače, a onda počinju da slabe u intenzitetu i trajanju, objašnjava Radosavljević koji je budućim nepušačima u vreme programa najbliži prijatelj i osoba sa kojom se telefonom čuju češće nego sa familijom.
Svako ko je u programu po savet može dolaziti kod Miloša u Institut, ali te savete tokom kriza dobijaju i telefonom. Oni koji su tretman samo započeli kažu da su nastup, razumevanje zaposlenih i samo Savetovalište tokom odvikavanja od pušenja izuzetna pomoć.
- Razlog je to što mnogi koji su pokušavali sami da ostave pušenje, pa propuše, posle toga izgube veru u sebe. Neki poveruju u komercijalne metode koje obećavaju lako odvikavanje, pa se i tu razočaraju. Teško je to činiti sam, a od nas pacijenti dobijaju savete i o hrani, unošenju tečnosti, o nekim sitnim tajnama koje olakšavaju ovaj proces, kaže Radosavljević.
Mnogo onih kojima je stalo da postanu nepušači pođu linijom manjeg otpora i odreaguju na reklame, te pazare elektronske cigarete. Da li je to dobar način za odvikavanje od pušenja ne zna ni Svetska zdravstvena organizacija.
Biljana Kilibarda iz Instituta „Batut” kaže da ni svetski stručnjaci danas ne mogu da pričaju o uticaju, dugoročnim efektima elektronskih cigareta.
- One su potpuno novi izazov u kontroli duvana, ne samo u Srbiji nego i u čitavom svetu, koliko nov govori podatak da će direktiva na tu temu u Evropskoj uniji početi da se primenjuje tek 2016. godine. Dodatni problem je što postoje elektronske cigarete sa i bez nikotina. Ono što Svetska zdravstvena organizcija kaže u vezi nikotinskih jeste da treba intenzivno raditi na sprečavanju mladih da ih koriste. Treba se okrenuti proverenim metodama odvikavanja od pušenja, poručuje Biljana Kilibarda.
Kao način da ostavi pušenje duvana, u Srbiji je elektronsku cigaretu probalo 9,6 odsto odrasle populacije. Kada je reč o mlađima, od 18 do 34 godine, taj procenat je daleko veći - 15 odsto. Svakodnevnih korisnika elektronske cigarete u Srbiji je između jedan i dva odsto, „što uopšte nije malo” kaže Biljana Kilibarda.
Upitana da li je dobar izbor za odvikavanje od pušenja korišćenje takozvanih „biljnih“ cigareta, koje ne sadrže duvan, niko od lekara iz kragujevačkog Instituta, niti „Batuta”, nije mogao da da odgovor. Razlog je jednostava - nigde na svetu nema adekvatnih podataka i istraživanja dugoročnih uticaja „biljnih” cigareta na zdravlje.
Institut za javno zdravlje u Kragujevcu cele godine sprovodi kampanje u borbi protiv pušenja - od vrtića, preko osnovnih i srednjih škola, do fakulteta. Posećuju i edukuju građane i u firmama i mesnim zajednicama. Uskoro počinju veliko istraživanje pušačkih navika u srednjim školama, gde će putem upitnika intervjuisati đake prvog i četvrtog razreda.