Savetnik za besposlicu i učitelj radoznalosti
Dok se Srbija, razapeta između poplave privatnih fakulteta sumnjivog kvaliteta i državnog univerziteta koji upisuje arheologe kao da će na svakom kilometru Koridora 10 nići poneka epohalna iskopina, tek upoznaje sa zanimanjima koja su u svetu već uobičajena, najrazvijenije zemlje uveliko se bave poslovima koji će dominirati u dalekoj budućnosti. Tako je časopis „Forbs“ objavio popis zanimanja koja će opstati u 22. veku kada će, kako se predviđa, svaka firma zapošljavati bar jednog futurologa, filmske režisere zameniće oni holografski, a majka svih nauka matematika ponovo će postati izuzetno tražena „roba“. U istraživanju koje je, na zahtev britanske vlade, sprovela kompanija „Fast Future“, među najtraženijim zanimanjima u idućih 20 godina našli su se i svemirski turistički vodiči, trgovci vremenom, virtualni učitelji. A najunosnije će biti zanimanje hirurga za vraćanje pamćenja i inženjera za sprečavanje klimatskih promena, a odmah za njima slede stručnjaci za vertikalnu poljoprivredu, uzgoj žitarica, voća i povrća u neboderima, tzv. „farmoderima“.
Thomas Frej, futurolog i autor knjige „Komuniciranje s budućnošću“, veruje da najunosniji poslovi budućnosti još uvek nisu izmišljeni. Izvesno je, međutim, da će za dve do tri decenije tržište rada biti bitno drugačije nego danas. Naučnici tvrde da će već 2020. postojati izrađivači delova ljudskog tela, do 2030. očekuje se snažan razvoj nanomedicine i veliki porast broja robota, a do polovine ovog veka, uvereni su naučnici, imaćemo i hirurge specijalizovane za povećanje kapaciteta mozga, pa čak i za vraćanje pamćenja. U oblasti trgovine pojaviće se prodavci prava na korišćenje pustinja, koje će se koristiti kao idealna po-dručja za razvoj solarne energije, i trgovci pijaćom vodom, najdeficitarnijom robom 21. veka, kojom će se trgovati identično kao što se to danas čini s naftom. Sve veće kompanije imaće menadžere za zdravlje radnika koji će na dobrovoljcima primenjivati najnovije medicinske tretmane, kao i analitičare gena zaposlenih - osobe koje će proučavati genetske predispozicije zaposlenih i u skladu s njima odlučivati hoće li ih ili neće zadržati na poslu. A u privatnom životu ljudi će moći da angažuju razne konsultante za mršavljenje, lične savetnike za„besposlicu“, tzv. učitelje radoznalosti koji će im davati inspiraciju i podsticati ih na učenje i umetnost i lepotu istraživanja, pa čak i planere kraja života ili terapeute za suočavanje sa smrću, osobe koje će im pomagati da planiraju poslednje faze života i da se suoče sa sudnjim časom.
Sa brdovitog Balkana posmatrano, opisi većine ovih zanimanja budućnosti deluju kao parčići scenarija za neki novi nastavak Matriksa. Uprkos velikom broju manje ili više poznatih ali uglednih naučnika širom sveta, uprkos nekim novim klincima koji osvajaju medalje na svetskim takmičenjima, razlika u poimanju termina „nova zanimanja“ u Srbiji i razvijenim zemljama je ogromna.
Ko u Srbiji ima privilegiju da je zaposlen, sve češće se susreće sa zanimanjima koja, pre no što su nas zapljusnule blagodeti tranzicije, nisu postojala. Hijerarhija modernih firmi vrvi od svakojakih menadžera - od onih opšte prakse, do famoznih HR menadžera, zamišljenih kao „rame za plakanje“ ljudskih resursa, a u praksi često preobraženih u megafone poslodavaca. Za razliku od ozbiljnih evropskih zemalja koje se već duže vreme pripremaju za promene koje će na tržištu rada prouzrokovati
napredak nauke i tehnologije, kod nas još nije sprovedeno nijedno ozbiljno istraživanje o budućim potrebama za radnom snagom, a na osnovu koga bi se postavili temelji modernog obrazovnog sistema i relevantnih nastavnih programa.
Sadašnja nomenklatura zanimanja, usvojena, verovali ili ne, još 1990, koncipirana je prema sistemu iz vremena neposredno nakon raspada SFRJ. Izrada novog nacionalnog sistema klasifikacije zanimanja, usaglašenog sa Međunarodnom standardnom klasifikacijom zanimanja (ISCO), tek predstoji. Do tada moguće je samo reagovanje od slučaja do slučaja. Kao što je, na primer, uvođenje novog obrazovnog profila auto-troničara (mehaničar za automobile uz pomoć kompjutera) za kojim se pojavila tražnja, a
takvih kadrova nije bilo u evidenciji Nacionalne službe zapošljavanja (NSZ).
Prema analizi ove službe, razvoj postojećih i pojava novih zanimanja u perspektivi se može očekivati u sledećim oblastima: kultura i informisanje, dizajn, produkcija, finansijska analiza, finansijsko posredovanje, poslovno savetovanje, turizam, banjsko lečenje, estetska hirurgija, IT sektor, nastava na daljinu, konsalting, prehrambena industrija.
Polazeći od činjenice da nijedno od deset najtraženijih zanimanja u razvijenim zemljama u 2010. samo šest godina ranije uopšte nije postojalo, NSZ u vodiču za izbor zanimanja namenjenom osnovcima navodi primere zanimanja za koja se očekuje da će biti veoma tražena u budućnosti: bioinformatičar (stručnjak za sintetičku biologiju), specijalista za virtuelnu bezbednost (kontrola i sprečavanje kriminala na interentu), konsultant za učenje na daljinu (moderna verzija mentora koji koristi savremenu
metodologiju za prenošenje i proveru znanja svojih učenika i studenata), specijalista za integrisane digitalne medije, stručnjak za energiju iz obnovljivih izvora…
Po brzini razvoja među novim zanimanjima izdvajaju se android programeri, stručnjaci za unapređenje aplikacija za mobilne telefone. S obzirom na sve veći broj poslova koje je moguće obaviti preko mobilnog telefona, potreba za aplikacijama za tzv. smart (pametne) telefone raste, kako u svetu biznisa, tako i u oblasti zabave. Istraživanje LinkedIna, društvene mreže sa oko 260 miliona profila, pokazalo je da se broj android programera na ovoj mreži za pet godina povećao skoro 200 puta. U
istom periodu na mapi LinkedIna višestruko je povećan i broj specijalista za društvene mreže i stručnjaka za obradu podataka, dok je broj arhitekata za velike baze podataka, koji 2008. uopšte nisu postojali, porastao na više od 5.000.
Analiza Visoke škole strukovnih studija za informacione tehnologije ITS pokazala je da se potražnja za programerima mobilnih aplikacija znatno povećala i na tržištu rada u Srbiji. I tražnja za programerima ostalih vrsta, posebno onima koji poznaju Java programski jezik, standardno je velika, te je ovo zanimanje među retkima koje ne poznaje fenomen čekanja na zaposlenje. Podaci NSZ ulivaju nadu da bi u dogledno vreme status „lako do posla“ mogla dostići i profesija biotehnologa. Diplomirani biotehnolozi imaće dobru prođu na tržištu pre svega zbog činjenice da im je prostor za zapošljavanje veoma širok – od prehrambene industrije, preko farmacije, prerade otpada, proizvodnje hemikalija i energenata, sve do radnih mesta u školama i institutima.