Poklon kolegama iz Radničkog
Manuel Esteban, kragujevački zet i nekadašnji bokser iz Meksika, poklonio je kragujevačkom „Radničkom” deo opreme želeći da na taj način uzvrati gostoprimstvo sa kojim su ga dočekali
„Ne smatram ovo nikakvom donacijom, to je velika reč. Ovo je samo moj skroman poklon kojim na simboličan način žalim da podržim Bokserski klub „Radnički” iz Kragujevca, za koji sam čuo da ima veliku i bogatu tradiciju”.
Tako počinje razgovor Manuel Esteban, Maksikanac iz grada Tunale u oblasti Čiapas na jugu ove daleke zemlje. U Kragujevac nije došao kao običan turista, niti zbog boksa. Dovela ga je na odmor njegova supruga, Kragujevčanka Ana Bokan, lekarka po profesiji, a u Šumadiju su doputovali sa kćerkom Lenkom Čakinte, koja ima pet meseci.
Meksičko srpski bračni par živi u Nemačkoj, u blizini Minhena, a Manuel, ljubazan i nasmejani sagovornik, imao je uzbudljiv i neobičan životni put. U Meksiku je trenirao boks od 12 godine i u taj sport ga je uveo otac. Karijeru je završio sa 35 godina.
Jedna povreda leđa omela ga je da nastavi kao aktivni takmičar, pa je prešao u trenerske vode, a posednji klub u kome je nastupao bio je u gradu Montereju. Usput je završio studije arhitekture, pa ga je put pre dve godine doveo u Beograd, gde je pokušao da upiše postdiplomske studije.
Tu je upoznao Kragujevčanku Anu sa kojom se oženio i zasnovao porodicu. Od tada žive u Nemačkoj, ali Manuel ne radi u svojoj struci arhitekte, već je opet posvećen bokserskom ringu. Radi kao trener u dve omladinske bokserske škole. Kaže da su mogućnosti za zaposlenje u struci male, a ni plata nije tako velika, pa je ljubav prema plemenitoj veštini opet prevladala.
- U Nemačkoj među mladima postoji veliko interesovanje za treniranje boksa, ali među dečacima koji se upisuju u školu boksa preovlađuju deca migranata, Turci, Srbi i ostali. Nemačke dece je manje. Slično je i u mojoj zemlji. U Meksiku je boks veoma popularan, a naročito među siromašnijim građanima, pa zato važi za narodni sport. Deca iz porodica koje žive sa malim prihodima upisuju se na boks u nadi da će na taj način moći da zarade i pomognu svojima, objašnjava Manuel.
Kada je došao u rodni grad svoje supruge Manuel se interesovao za naš slavni bokserksi klub „Radnički”, o kome je dosta čitao na Internetu. Anin brat ga je upoznao sa Miroslavom Tomićem, bivšim bokserom i prijateljem kluba, koji ga je odveo u salu da upozna kolege.
Manuel kaže da je to bila veoma prijatna poseta jer je osetio da je dobrodošao. Zbog toga je odlučio da pokloni klubu skroman dar, dva para rukavica i deo opreme za trening. Hteo je da ovde imaju na raspolaganju upravo rukavice iz Meksika i da se na taj način simbolično uspostavi veza.
U klubu su se veoma obradovali poklonu, pa su planirali da se primopredaja obavi na svečan način, uz prisustvo legendi kluba i osvajača medalja sa najvećih takmičenja, i primreme za taj događaj su počele. Manuel, skroman i jednostavan, kaže da je pomalo zatečen odjekom njegovog gesta i da nije očekivao da će sve to biti medijski propraćeno. Ali, iznenađenje koje je doživeo svakako je pozitivno.
U Srbiji i Kragujevcu mu se dopada opuštena atmosfera i to što u kafanama svi govore glasno. To ga podseća na zavičaj. Kaže i da podržava akciju da se kragujevačkim bokserima podigne skulptura u Velikom parku, što smatra veoma lepom idejom. Kragujevački boks će ubuduće redovno pratiti kad bude dolazio jer, kako naglašava, ovo je grad njegove supruge i grad porekla njegove kćerke, pa je i sam za njega postao vezan.