Igraćemo najlepši fudbal
BEZ fudbala, kaže Darko Tešović, ne može da živi. Rođeni je Crnogorac, iz Pljevalja. Nedavno je proslavio 48. rođendan. Sticajem okolnosti sa porodicom se doselio sedamdesetih godina u Novu Pazovu i tu ostao. Sve do prelaska u Partizan gde je proveo najveći deo svog života, gotovo četiri decenije. A zatim se okrenuo trenerskom poslu.
Šta vas je motivisalo da se bavite ovim pozivom?
Prihvatio sam da radim ovaj posao iz prostog razloga - video sam da sam za to rođen. Jednostavno, moram da budem u sportu. Moram da budem u fudbalu. Jedina prava stvar za mene je raditi kao trener. Završavao sam usput licence koje su mi bile potrebne za obavljanje tog posla, mada su me ljudi koji su radili u tim stručnim savetima jedno pet godina udaljili od ovog posla, jer mi nisu davali licencu. Znate, danas vam i sat vremena u životu znači nešto, a da ne pominjem pet godina koliko sam ja čekao. I to zbog nekih ljudi koji su gurali one koji ne ispunjavaju uslove za licencu. Sve sam to istrpeo, a u međuvremenu sam radio u Partizanu sa mlađim selekcijama. Međutim, nisam želeo da ostanem tu i da radim sa mlađim kategorijama, jer mislim da to baš i nije ambiciozan posao. Zato sam pošao dalje. Sa Vladanom Milojevićem otišao sam u Panionios i tu sam ušao u trenerski fudbal. Odradili smo vrhunski posao u Grčkoj, ušli smo sa Panioniosom u Evropu. Po povratku, Milojević se vratio u Crvenu zvezdu, klub za koji ja u šali volim da kažem da je jedini za koji ne mogu da radim, ne zato što ne volim Zvezdu, već iz razloga što pripadam Partizanu. Može to da tumači kako ko hoće, ali ja sam odrastao u Partizanu, proveo sam skoro 40 godina u tom klubu.
Prvi ozbiljniji posao bio je vaš angažman, prošle sezone, u Radničkom iz Nove Pazove?
Prihvatio sam poziv sportskog direktora Dragiše Stankovića i tako sam ušao samostalno u jednu veoma zahtevnu ligu, Srpsku ligu Vojvodine. Bio je to svojevrsni rizik, ali sam prihvatio. U međuvremenu sam upisao i profi licencu i počele su kockice da se slažu. Napravili smo izuzetan uspeh, završili smo takmičenje kao treći, na opšte iznenađenje svih, osim nas u klubu. Upravo to me je izbacilo na trenersko tržište Super lige i Prve lige. Imao sam kontakte sa superligašima, međutim, to je sve bilo neozbiljno.
Zašto baš kragujevački Radnički?
Saradnja sa Radničkim počela je još 1989. godine, kada sam došao u ovaj klub, tada kao mladi igrač Partizana. Sa ljudima iz Kragujevca bukvalno sam se dogovorio za 15 minuta. Bilo je dovoljno samo da se upoznamo, popričamo i vidimo šta je to interes Radničkog, jer to uvek treba da bude na prvom mestu. A interes je da se ova ekipa, koja ima kvalitet, pojačana sa par mladih igrača, stabilizuje, pre svega, a onda da vidimo šta ćemo i kuda ćemo. Ja sam ubeđen da ovaj mladi tim može da napravi dobar rezultat.
Šta za vas znači Radnički?
Kada kažete Radnički, kada kažete Kragujevac, to je poštovanje. Tu mora da se radi vrlo ozbiljno. Hoću od ove ekipe da napravim nešto što nije ni jedan trener do sada. Da pokušam radom, trudom i odgovornošću da stvorimo dobar tim, a da i igrače istovremeno naučim da je ovo za njih sada Real Madrid, jer da smo imali bolje, mi bismo bili u tome. Radićemo da do toga dođemo i ja sam uveren, ako me budu slušali i radili kako treba, da ćemo to i dostići.
Sezona je dosta duga, sistem takmičenja je izmenjen. Da li je ekipa spremna za ono što je očekuje?
To je kompleksan posao. Fizički smo spremni. Imamo i dovoljan fond igrača. Nećemo dozvoliti da dođemo u situaciju da neko kaže zašto ovaj igra a onaj ne, već da svi budu maksimalno iskorišćeni i podređeni rezultatu. Verujem ovim momcima. Kao trener bih voleo da moja ekipa igra dobar fudbal, uneli smo dosta tehnike u igru, nedostaje nam samo još jedna doza fudbalske drskosti. Sve to treba da ima za krajnji rezultat tim, koji će da igra lep fudbal ove sezone.
Da li ste zadovoljni pripremama koje ste obavili u Kragujevcu?
Sve što smo planirali, odradili smo. Kada smo pričali o svemu, vodili smo računa i o finansijskom aspektu u klubu. Ja nisam zahtevan trener, a ni igrači takođe. Svi smo svesni u kakvoj je situaciji Radnički koji je napravio ogroman pomak što se tiče tih stvari. Sve smo imali u Kragujevcu. Sada će vreme pokazati šta smo uradili.
Kako komentarišete konkurenciju u ovom rangu takmičenja?
Ne razmišljam o tome. Hajde da kažem da su to svi u ovoj ligi. Želim da kažem da se Radnički ove godine neće boriti za opstanak, ja nisam zato došao ovde. Moj motiv je da od Radničkog napravim stabilnu ekipu, stabilnog prvoligaša. A ko će nam biti konkurent, ne znam. Možda TSC iz Bačke Palanke, možda ivanjički Javor... O onima koji su izborili opstanak neću da pričam. To me ne interesuje. Samo vrh me zanima.
Gol „Zvezdi“ – za pamćenje
Darko Tešović je sa beogradskim Partizanom osvojio šest titula. Odigrao je 325 utakmica i postigao 75 golova. Od toga tri je dao Crvenoj zvezdi, a jedan će posebno pamtiti.
- Bilo je to 1995. godine u septembru, igrali smo na Marakani, a Partizan nije Crvenu zvezdu pobedio na njenom stadionu 18 godina. Da baš ja postignem jedini gol u derbiju koji je odlučio pobednika, to ne može rečima da se opiše. Zbog toga mi to i jeste najdraži gol u karijeri.