Titula za Kragujevac
UČMALI sportski Kragujevac dobro je prodrman i to u pozitivnoj konotaciji 10. jula. Ovdašnja sportska javnost, u ne tako davnom periodu, navikla je na uspehe, pa čak i titule državnih šampiona u ekipnoj konkurenciji. Ovog proleća, oni su bili samo sporadični, pojedinačni, pa se tek pomenutog datuma naš grad „ovenčao“ ekipnim „loptačkim“ ovogodišnjim šampionskim peharom.
Naime, kragujevačka ekipa u američkom fudbalu uspela je da se, posle šest godina, domogne pehara koji sleduje nacionalnom prvaku i to protiv ekipe Vukova, koja „drma“ ovim sportom, što u savezu, što u sudijskoj organizaciji već godinama. Kako se to u narodu kaže, kod njih je odavno i nož i pogača. Međutim, ovoga puta, kao i prošle godine kada su im titulu „uzeli“ Novosađani, to nije bilo dovoljno. Strast, želja, volja i snaga Divljih Veprova nadjačale su sve prepreke i donele svojim navijačima, kojih je na stadionu BASK-a u Beogradu bilo poprilično, kao i celom Kragujevcu, veliku radost.
- Osećaj je fantastičan. Bilo kakav uspeh u životu donosi radost, ali ovo je nešto posebno. Posle toliko godina mukotrpnog rada, stvaranja sistema i plana, trud se isplatio. Finale je igrano u gostima protiv naših najvećih rivala, sve se pogodilo na najbolji mogući način. U američkom fudbalu puno je emocija, puno ljudi učestvuje u igri, puno energije koja se prožima.
Posebno mi je drago zbog velikog broja igrača, uslovno rečeno dece, koja su prvi put odigrali ovakvu utakmicu i u njoj pobedili. To je sasvim druga dimenzija od one koju su živeli do sada. Finale im je veliko sportsko i životno iskustvo, koje se događa vrlo retko kroz karijeru.
Titula je došla u sezoni u kojoj situacija oko kluba nije bila baš najsjajnija.
- Daleko od toga da je sjajno. Spajali smo kraj s krajem. Sezona 2015. bila je najkritičnija, jedva smo je završili, a sve zbog promene „klime“ u Kragujevcu. Nekako smo uspeli da, najviše uz pomoć igrača, ljudi u samom klubu, inaših prijatelja, održimo Veprove na nivou dovoljnom za funkcionisanje, a da to ne bude baš uočljivo sa strane. Adaptirali smo se na novonastalu situaciju i vrlo sam ponosan. Zadržali smo visok nivo, dok su drugi ekipni sportovi u našem gradu „pali“.
Da li je, takmičarski gledano, kroz sezonu išlo sve po planu?
- Ligu smo uspeli da iznesemo uglavnom kako je trebalo i bilo dovoljno dobro za plasman u plej of. Bilo je kadrovskih problema, trener Merser nije uspeo da se, zbog zdravstvenih problema, u potpunosti posveti ekipi na način na koji smo očekivali. Usledila je prinudna promena, preuzeo sam tim jer praktično nije bilo nikog. Bio sam glavni trener i trener napada, dok je Predrag Šćekić radio odbranu. Završio je veliki posao i bez njega do titule ne bismo mogli. Napravili smo određene korekcije,
igračke i tehničko taktičke promene koje su bile neophodne, dakle bilo je apsolutno turbulentno. Ništa se u sportu i u životu ne odigrava po planu, ali ipak mislim da smo uspeli na najbolji način.
Kroz takmičenje smo doživeli jedan poraz i to od Beograđana u Kragujevcu, koji je posle više nego nadoknađen. Utakmici sa Vojvodama prethodili su problemi. „Čika Dača“ nam je bio obećan, ali, zbog početka priprema trećeligaša, nismo mogli polufinale nacionalnog šampionata da igramo tamo. Uspeli smo ipak da prenebregnemo napetu situaciju, trebalo je prijaviti meč savesu i MUP-u, ali završilo se na najbolji način. Odigrali smo jako dobro, pobedili ubedljivo i došli do finala.
Kako su protekle pripreme za finalni meč?
- Imali smo dve nedelje za pripreme. Prvu smo „utrošili“ na ispravljanje grešaka koje smo uvideli tokom sezone, ubacivali nešto novih akcija, a u drugoj smo se posvetili samom meču. Nije bilo mnogo treninga, već dogovora i sastanaka. Prolazili smo kroz njihove akcije i spremali svoje.
Znali smo odakle preti najveća opasnost, pokušali da sprečimo dugačke pasove, zaustavimo trčanje, a da dozvoljavamo kratke pasove, dakle da se igra odvija ispred nas. Odbrana je bila fenomenalna i plan je uspeo. Ideja u napadu bila je da držimo loptu što više u posedu, da igramo uglavnom trčanjem, imali smo odlične igrače i sve smo realizovali. Ofanzivna linija je takođe odigrala fantastično, dakle svi smo bili na najvišem mogućem nivou.
Na početku utakmice bilo je pomalo „mučenja“.
- Poveli su sa 10:3 i to je sve što su uradili. Mi smo kroz takmičenje, naročito u polufinalu sa Novosađanima, naučili lekciju. Strpljenje je bila naša osnovna snaga. Pridržavali smo se plana, dočekali svoju šansu i iskoristili je.
Prelomni trnuci bili su kad su famblirali na 10:3 i nešto kasnije, kad im je blokiran pant. Iskoristili smo njihove greške, naše smanjili na minimum i zasluženo odneli pehar.
Treneri baš ne vole isticanje pojedinaca, ali ovo finale bez toga nikako ne može da prođe.
- Kad god postignete šest tač dauna to je vredno pomena. Andreas Beca je veliki talenat, vanserijski igrač. Sasvim slučajno obreo se kod nas, doveo ga je naš ofanzivni lajn koji je odigrao sezonu u Francujskog. Zamolio ga za pomoć klubu, dogovorili smo saradnju, pa se završilo kako se završilo. Za dalje ćemo videti, sve zavisi od njegovih obaveza.
Ipak ponavljam, ne bi sve tako lako izgledalo da nije bilo naše odlične ofanzivne linije.
Kako se osećaju ljudi i ekipa koji su prvaci države, a „potucaju“ se od Brzana do gradskih igrališta?
- Svi mi se, u nekim trenucima, osećamo nekako „prodano“. Najpre, mi se zovemo Kragujevac Divlji Veprovi i nosimo grb ovog grada na dresu. Za nas nema sluha, kao što je bilo nedavno pred polufinalni meč. Ići u Brzan, uz svo poštovanje, ispod je svakog renomea. Rekao sam to i nedavno na prijemu u Skupštini grada. Svi su tu kad se pobedi, na slikanju, svi su kao nešto zaslužni. Kada treba da se pomogne, nigde nikog nema i što je najgore, nema nikakvog kriterijuma po kome bi se stvari
vrednovale.
S jedne strane to mnogo boli, a s druge, drago nam je da imamo snage da prebrodimo probleme i da travimo uspehe. Ipak, pitanje je dokle ćemo moći da našu stvar „teramo“ na entuzijazam. Svi momci su iz grada, samo petorica - šestorica nisu Kragujevčani, dakle gradska priča. Svuda naš grad predstavljamo u najlepšem svetlu, bilo kao klub, bilo kroz značajno prisustvo u reprezentaciji. Dokle, videćemo.
Šta je s finansijama?
- Mislim da i taj aspekt treba da bude bolji, jer zaslužujemo više. Ovo su ljudi koji žive i rade kao profesionalci, a u stvari su čisti amateri. Svi radimo iz ljubavi.
Koliko igrača je uopšte vezano za američki fudbal u Kragujevcu?
- Kroz prvi tim, zatim pionirski, jut i juniorski satav, kao i ženski, Divlje Mačke su takođe državni šampioni, oko 200. Moram reći da se preko kadrova najviše i pokazuje problem terena, koji je ipak samo vrh ledenog brega. Sport treba omasoviti, svi ističu, ali kako pridobiti decu kada, u našem slučaju, ne možemo da im ponudimo makar „kuću“ u kojoj će raditi i igrati.
Ne tražimo ništa posebno, već samo zasluženo mesto „pod suncem“ na već postojećim objekatima, ne podstanarsko. Imamo neka obećanja, ali...
Teren jeste goruće pitanje, ali nije jedino. Skoro nas je Skupština grada, pod obrazloženjem da im trebaju prostorije, obavestila da se iselimo iz kancelarije od desetak kvadrata preko puta Hotela „Kragujevac“. Tu smo održavali sastanke, gledali utakmice, to nam je bila i trofejna sala.
Osvajanje, titule šampiona obezbeđeno je i takmičenje u narednoj Ligi šampiona. Hoćete li učestvovati?
- O međunarodnim takmičenjima još uvek ne razmišljamo. Moram reći da samo jedno gostovanje košta jako mnogo, putovanja su duga... Prioritet je da najpre sredimo egzistencijalne stvari, stvorimo jaku bazu i logističku i igračku.
Ono što mogu da garantujem za Ligu šampiona je da, ako budemo bili u mogućnosti da učestvujemo, sigurno je da se nećemo obrukati. U srećnim vremenima za Veprove se znalo širom Evrope, bili smo zaista cenjeni, zadržaćemo nivo, ili se nećemo ni pojavljivati.
Bitno je da imamo mlade koji dolaze, ali, ponavljam, moramo imati gde da ih primimo i načine i uslove da ih zadržimo.
Na kraju, lično pitanje. Da li ste i dogodine igrač?
- Zdravlje Bože. Ako bude sve kako treba, vidimo se na terenu.