Iz srca i duše

 Izuzetno posećena izložba od publike i kolega na otvaranju izložbe  „Svetlost kućnog praga” slikara Dragana Jerotijrvića Jerotija u holu Knićanskog  Doma kulture u organizaciji biblioteke Živadin Stevanović istoga Doma. Gružani su ga upoznali kao učesnika likovne kolonije „Gružanska jesen” na kojoj je nekoliko puta učestvovao. Kratke posete ostavile su neizbrisav trag, zaljubio se o Borački krš i Gružansko jezero. Odlučuje da svoje atelje preseli u Borač.  Trideseta izložba umetnika je nadgradnja izložbe koju je započeo slikajući uspomene sa rodnog praga i koju ponavlja treći put inspirisan svojim novim okruženjem kuće i ateljea ispod Dragulja Šumadije nekadašnjeg grada Borča..

 Pred nama je likovna ostvarenost Dragana Jerotijevića i zapitanost: kuda idemo i šta ostavljamo iza nas, kolika je naša snaga otrgnuća od zaborava. Ali „nijedna stvar nije samo ono što jeste, i nijedno stanje duha nije samo ono što u jednom trenutku izgleda da jeste”. Da bi se ove stvari tako razumele i likovno postavile, potrebna je velika energija koja nije formalno spoljšnja, ona dolazi za nas iz duše umetnika.
  Ova likovna opservacija ima za cilj da nas okrene nama samima, onim što primamao i onom što ostavljamo iza nas. Izložba koja je ovde pred nama, na neki način filmski, dokumentarno, ali uz visok umetnički izraz, otvara temu srpskog sela, sve veće bezljudnosti i izmenljive krajnjosti suprotnog smisla.
 Simboli Jerotijevog slikarstva su detalji zadivljenih slika koje nam donosi majstorskom izradom, verodostojno. U njima je iscrpljena realnost do dinamike opomenljivog.  Usklađivanje sa zakonitostima prirode koje slikar imitira.  On istražuje na prelazeći granicu poštovanja prirode kao prvotnog stvaraoca. Ono što je čovek stvorio i napustio, pre svega kuće, slikarskim umećem dobija zamišljene oči sa staklenim zenicima koje nema ko da obriše. Boje su realistički zagonenetne, ja ih posmatram kao tekst kao pismo nama. U svakom prelivu, kapi ili mrlji, nalazi se i kakvo lignvistički postavljeno na koje koje je slikar morao dati odgovor.
Jedan deo motiva uzet je iz gružanskog kraja pre svega iz sela, nekadašnjeg srednjevekovnog grada, Borač. Jerotije je monah kulture, koji posvećeno i predato oslikava pre svega ono što bi mogli izgubiti. Dominira Jerotijev „Budilni glas sa Gologa brda” slike petla iz ciklusa „Buđenje Srbije”. NJegov petao je zagledan u Sunce, a iza leđa mu je uvek mesec koji simbolizuje lunarnu nadu našeg čoveka da posle prosvetljenja dođe do zadovoljstva kroz lepo. Svaka kasnija slika dobija detalje naše gradinirane ornamentike, istorije, umetnosti, religije i predmentnosti što se sve objedinjava u kulturnu baštinu. U drugom delu ovih slika su detalji, počev od  predmeta obično onih koji nisu u upotrebi, stare kuće poput one u Vučetićima iz sela Borač.   Pažnju privlače i slike sa Boračkog krša. One simbolizuju kamenu plodnost, večnu stražaru na ovoj vatrometini gde su srpske i osmanliske vojske ostavile nikad sasvim izbrojane kosti. „Mistične stene Boračkog krša” je knjiga u kamenu kako kaže pesnik Dušan Božovuić su pred našim slikarom otvorile dušu. Osnivni motiv likovne postavke su seoske kuće. Kuća kao jedna od najtemeljnijih reči srpskog jezika sinonim je i simbol ljudskog života; rodnog ognjišta, porodice, zavičaja, ali i suvog cveća okačenog u  mlekaru. Izneo je pred nas čuvene ćilime, kačice za kajmak, šavolj, hlebnik...., probudio u nama nostalgiju. Ovim slikama Jerotije opominje.  Moderni svet je surov. Sve je to otrgnouo slikar od „zaborava”, likovna dela Dragana Jerotijevića greju našu dušu, on je čuvar tradicije, ali i stvaralac novig samosvojnog likovnog izraza , rekao je prilikom otvaranja likovni kritičar Milijan Despotović.
 Dragan V.Jnjerotijević je rođen u Ivanjici. Studije likovne umetnosti završio na VŠLIPU u Beogradu u klasi profesorke mr. Višnje Posić. Dosada je dobio Prvu nagradu 1986. godine u NU Braća Stamenković, Povbelju Karađorđevića 1997. godine, Zlatnu paletu MUPa Srbije 1998. godine i Nagradu Hadži Dragan 2005. godine. Dokumentarni film „Slike u karlicama” u režiji Amira al Hažira snimljen j e 2000. godine o životu i radu umetnika Dragana Jerotijevića Jerotija. O svojim radovima nije mnogo rekao, ali da li je „OVO JE SVE IZ MOGA SRCE I DUŠE ” malo.