Fiktivna transparentnost

 Budžeti se najčešće donose zadnjih dana u decembru, bez javnih rasprava, bez učešća građana, a i odbornici lokalnih skupština koji ih usvajaju mahom su nezainteresovani, a i nedovoljno edukovani šta je budžet i kako on treba da izgleda

 Šta govore vaša saznanja o tome u kojoj meri su izvršni organi vlasti u lokalnim
 samouopravama dali sebi za pravo da raspolažu budžetom mimo onoga što je u ovom dokumentu kao pravnom aktu zapisano?

 Sve gradske vlasti u suštini postavljaju budžet na sličan način – ne planiraju dobro prihode, a onda, u okviru toga, naprave rashode onako kako njima odgovara. Ono što sam video iz vašeg prvog teksta govori da ste veoma dobro analizirali situaciju koja slična  na teritoriji cele Srbije. Kada se pogleda način na koji se troši novac iz budžeta, to onda izgleda baš onako kako ste vi primetili – omogućava se predsednicima opština i gradonačelnicima da budu „kreativni”, ali onako kako njima odgovara. Ono čime su oni ograničeni u budžetskom sistemu je to što ne mogu da prebacuju novac sa stavke na stavku,  kako oni hoće. Oni mogu da smanje određene stavke kada je slabiji priliv u bedžetu, ali je protivzakonito da bez odluke Skupštine povaćaju na nekoj drugoj strani. To su stvari o kojima mora da se vodi računa. 

 Praksa je u Kragujevcu, a i u ostalim lokalnim samoupravama u Srbiji, da imaju prenaduvene budžete, o čemu svedoči podatak da je u prvih šest meseci ove godine kod nas ostvareno svega 25 odsto od planiranog. Da li takav način planiranja nerealnog budžeta otvara veće mogućnosti za manipulaciju na rashodnim stranama?

 Lokalna vlast u startu polazi od toga da zadovolji sve budžetske korisnike. Često su to i partijski prijatelji, stranke koje su na vlasti i u fazi donošenja budžeta gledaju da svi budu namireni. Kada krene trošenje, stvaraju se uslovi za određene manipulacije. Znači, ne puni se dovoljno budžet i u tom slučaju ide se na neke prioritete. Problem je u tome što nije poznato ko određuje te prioritete, na koji način su oni kreirani i ko određuje kada će da se plati i kada će neka stavka da bude izvršena. Tu postoji velika mogućnost za manipulaciju. Dakle, ceo naš budžetski sistem je generalno nesavršen. Imamo odlično rešenje na papiru, ali u praksi je u većini slučajeva drugačije – najčešeće se kasni, budžeti se donose zadnjih dana u decembru, bez javnih rasprava, nema jasne kritike, nema nikakvog učešća građana, malo ljudi je upoznato, odbornici su mahom nezainteresovani, a u mnogim opštinama čak nisu ni edukovani šta je to budžet i kako bi trebalo da izgleda.

 Da li po našim zakonskim propisima Gradsko veće i gradonačelnik mogu da donose odluku o prenameni sredstava bez gradske Skupštine?

 U okviru određene apropirijacije oni mogu da troše ako imaju dovoljno sredstava, a ako nemaju mogu da smanje. Međutim, oni ne mogu da smanjuju na jednom mestu, a da potom bez odluke skupštine povećaju na drugom mestu – to apsolutno nije dozvoljeno.

 Praksa je u Kragujevcu da se rebalansi budžeta rade u drugoj polovini godine, najčešće u septembru ili oktobru. Da li to znači da su odbornici praktično dovedeni u poziciju da samo verifikuju ono što je već urađeno tokom godine? 

 To je praksa koja godinama postoji. Često se dešava da rebalanse budžeta rade i u decembru, neposredno pred usvajanje novog. Oni na taj način bukvalno „peglaju” sve ono što su radili u toku godine i na kraju sve bude u skladu sa zakonom. Zato sam i rekao da je naš budžetski sistem i zakon o budžetu prilično nesavršen. Što je još gore, tu nema sankcija, bar onih kojih bi trebalo da bude.

 U budžetu grada planirana su pozamšana sredstva i prošle i ove godine za finansiranje medijskih projekata, ali konkursa nije bilo. Dobili smo objašnjenje da su ta sredstva potrošena za namirenje dugovanja prema prosvetnim radnicima. Kako je moguće da nešto što je planirano u budžetu kao rashodna strana za jednu namenu ode na drugu stranu?

 Meni je neshvatljivo da se ne poštuje nešto što je zakonska obaveza, a to je da se finansiraju mediji i da se vodi računa o javnom inetersu. Pitam se koji je konkretan razlog zbog čega se toliko ne poštuje zakon. Iskren da budem sem Kragujevca ne znam da još neko nije finansirao medije ove godine. To je nekome ko gleda sa sa strane kao ja potpuno nejasno.

 Šta mislite o transparentnosti organa na lokalnom nivou i njihovim odlukama objavljenim u gradskom Službenom glasniku, o čemu su „Kragujevačke” pisale u jednom od tekstova?

 Ako pogledate kako se kreiraju budžeti jasno vam je da ne postoji stvarna želja da građani o bilo čemu budu obavešteni - od trenutka kada se kreira budžet do donošenja bilo kakve odluke na nivou vlasti.
 Iz nekog razloga, na primer, kod vas je osnovano Sportsko privredno društvo „Radnički”. Postavlja se pitanje koji je to javni interes da ovaj sportski klub postane privredno društvo? Zakoni, trenutno, dozvoljavaju ovakve stvari i netransparentno trošenje novca. Za njih nema sankcija i takva vlast je otuđena od građana. Čitav mehanizam je postavljen na način da mi imamo fikciju nekakve transparentnosti. Svuda po Srbiji vrlo malo se zna šta se dešava. Najveći klubovi se u Srbiji finasnisraju niko ne zna kako i odakle. Po zakonu o sportu sva sportska društva bi trebalo da konkurišu za sredstva iz budžeta, međutim, i takvim konkursima se omogućavaju sredstva prijateljima i privilegovanima.

 Zakonima su predviđeni razni mehanizmi kontrole upravljanja budžetima. Da li oni rade na pravi način ili i tu ima politike?

 Ono što ja mogu da kažem je da su efekti rada revizorskih institucija zanemarljivi. I Državna revizorska institucija (DRI) za mnoge nepravilnosti podnosi samo prekršajne prijave, dok su krivične vrlo retke. Nema informacija da li je bilo ko procesuiran, a ja do sada nisam čuo da je iko osuđen pravosnažno na osnovu prijave DRI. O radu internih revizora je bespredmetno i govoriti. Oni postoje ni za šta, jer praktično sami sebe kontrolišu. Trebalo bi se malo pozabaviti internom revizijom i njihovim izveštajima. Mnogo je tu pitanja, a malo odgovora. Mi uopšte ne vidimo efekte njihovog rada na lokalu.       
 
  Ako pogledate kako se kreiraju budžeti jasno vam je da ne postoji stvarna želja da  ne postoji stvarna želja da građani o bilo čemu budu obavešteni - od trenutka kada se kreira budžet do donošenja bilo kakve odluke na nivou vlasti.

 Nema informacija da li je bilo ko procesuiran, a ja do sada nisam čuo da je iko osuđen pravosnažno na osnovu prijave DRI. O radu internih revizora je bespredmetno i govoriti. Oni postoje ni za šta, jer praktično sami sebe kontrolišu.