Zakon im zapečatio sudbinu
U Štrajkačkom odboru smatraju da rešenje za povećanje plata, koje su im zamrznute po zakonu pre pet godina, može da se nađe i bez izmene tog akta, donošenjem kolektivnog ugovora u preduzeću i u grani komunalaca u gradu, samo ako za to postoji volja gradske vlasti
Godine 2014. donet je zakon o zamrzavanju plata u javnom sektoru Srbije, koji je i dalje na snazi, iako su zaposlenima u pojedinim oblastima zarade povećane. Ali, te sreće nisu bili zaposlni u kragujevačkom JKP „Vodovod i kanalizacija” koji štrajkuju već drugi put za poslednjih sedam meseci sa istim zahtevom - da im se povećaju plate zamrznute zakonom iz 2014. godine.
Zapravo, njihov zahtev glasi: da se iznađe način da zaposleni ne trpe više primenu zakona o zamrzavanju zarada jer već četiri godine prosečna plata u preduzeću je 36.700 dinara. Zahtev je ovako sročen jer je i pre sedam meseci, kada su prvi put štrajkovali i sada obrazloženje da je jedini način da se njima povećaju plate taj da se izmeni republički zakon, a to znači da takav predlog dođe na dnevni red Skupštine Srbije, što je teško izdejstvovati zbog jednog preduzeća.
Pravo pitanje je zapravo kako se došlo do toga da ovaj zakon od pre pet godina smeta zaposlenima u „Vodovodu”, a ne smeta ostalim komunalcima u gradu i širom Srbije. Razlika je u tome što su u vreme donošenja zakona plate u „Vodovodu” bile znatno niže nego u ostalim firmama, pa su na tom niskom nivou i zamrznute.
Zbog toga se zaposlenima doplaćuje određeni iznos do minimalca, što sa dodatkom toplog obroka i regresa dobacuje do proseka od 36.700 dinara, s tim da doplatu do minimalca prima 80 posto od 530 zaposlenih u firmi.
Šta je obećano
Tri sindikata u preduzeću, a to su Sindikat zaposlenih u komunalnoj delatnosti, UGS „Nezavisnost” i ASNS, doneli su odluku da stupe u generalni štrajk 29. jula jer sporazum koji su potpisali posle jednodnevnog štrajka u decembru prošle godine sa osnivačem, Skupštinom grada Kragujevca, nije ispoštovan.
Saša Mihajlović, predsdnik Sindikata UGS „Nezavisnost” u preduzeću, kaže da se u tom sporazumu osnivač obavezao da će u narednih šest meseci rešiti pitanje malih plata u „Vodovodu”. Ali, napominje Mihajlović, problem je u jednom zarezu, jer iza tog zareza piše: ako se stvore zakonski uslovi. Oni mogu uvek da se zaklone iza tih zakonskih uslova, odnosno da je zakon još na snazi i da ne mogu ništa da učine, ali mi to više nećemo da prihvatimo i tražimo da se rešenje nađe, jer kako se u
Beogradu, na primer, nalazi način da se komunalcima stalno povećavaju plate, pita Mihajlović.
Branko Petrašinović, predsednik Sindikata zaposlenih u komunalnoj delatnosti u „Vodovodu”, kaže da su predugo čekali da se reši njihov problem i da su došli dotle da imaju najniži prosek plata u komunalnoj delatnosti u gradu, ali i u Srbiji, osim nekih malih nerazvijenih opština. Tako, na primer, zaposleni u „Vodovodu” u Lapovu imaju veći prosek.
- Da ne govorimo kako naše zarade izgledaju kada se porede sa prosekom u Srbiji koji je oko 55.000 dinara, ili u Kragujevcu gde iznosi oko 48.000 dinara, kaže Petrašinović.
On ističe da je ovaj štrajk bio povod da se održi sednica Socijalno ekonomskog saveta grada Kragujevca, koji je dao punu podršku zahtevima i ocenio da su opravdani. Savet je naložio da počnu pregovori Štrajkačkog odbora i osnivača, Skupštine grada, kao i poslodavca.
Po rečima Petrašinovića, pregovori su počeli, kako i Zakon o štrajku nalaže, a očekuje se da budu nastavljeni. Osnivača predstavljaju zamenik gradonačelnika Ivica Momčilović, jer je gradonačelnik odsutan i član Gradskog veća za komunalne delatnosti.
- Naš zahtev je i da se donese Kolektivni ugovor na nivou preduzeća, kao i Poseban kolektivni ugovor za komunalnu delatnost na nivou grada. Kolektivni ugovor daje mogućnost da bez izmena zakona možemo da povećamo primanja naših radnika, i to kroz povećanje nadoknada. Na primer, kroz veću stimulacije, veći minuli rad..., kaže Petrašinović.
Biće radikalizacije
Saša Mihajlović iz UGS „Nezavisnost” kaže da su radnici bili strpljivi, čekali i nadali se, ali su ostala samo obećanja. Ako se ništa bitnije ne desi u narednim danima, on najavljuje radikalizaciju štrajka.
Dolazi septembar, kaže on, deca kreću u školu, treba pripremati zimnicu, a sve to povećava troškove i ne zna kako će kolege sa ovakvim primanjima dočekati sledeću zimu.
- Dosta nam je lažnih obećanja, sporazuma koji kupuju vreme. Tražimo od lokalne samouprave, resornog ministarstva, ko god može da pomogne da četvrto po veličini preduzeće ove vrste u Srbiji prevaziđe krizu i dobije normalne plate, kao i drugi komunalci. Vlada je najavila povećanje minimalne zarade na preko 30.000 dinara, a mi ne možemo da dobacimo ni do sadašnjeg minimalca od 27.300 dinara i doplaćuje nam se svakog meseca do tog iznosa. Ako se poveća minimalac kod nes će
doplatu do njega imati 500 umesto sadašnjih 400 radnika, kaže Mihajlović.
On je ogorčen i razočaran što u štrajk nisu ušli svi zaposleni, sem onih 259 koji moraju da rade da bi se održao minimum procesa rada, jer je ovo preduzeće koje se bavi delatnošću od posebnog značaja, koja ne sme da se prekine. Pored onih koji moraju da održe proces rada nastavio je da radi jedan broj kolega koji su hteli da pokažu lojalnost poslovodstvu, ili su interes stranaka, nije važno kojih, stavili ispred interesa svojih porodica i dece, zaključuje Mihajlović, dodajući da ga brine
zašto toliko ljudi ne zadrži svoje dostojanstvo i prihvata „kolektivni mazohizam”, kako naziva neučešće u štrajku dela svojih kolega.
Aleksandar Krstić, presednik Sidnikata ASNS u „Vodovodu”, kaže da je njegova organizacija, koja nije reprezentativna, odlučila da podrži kolege iz dva reprezentativna sindikata jer su im problemi zajednički. On podseća da je većina zaposlenih sve do kraja prošle godine primala plate ispod minimalca, a da su tek posle najava štrajka našli za shodno da primene zakonsku mogućnost da im preduzeće doplaćuje iznos do minimalca.
Za to vreme su slušali obećanja kako će se njihov problem rešiti, da se strpe i izrže, ali, kako kaže, više u takve priče ne veruju.
PORUKE SA PLAKATA
Aleksandre i Radomire, pomozite
Na fasadi zgrade bivšeg „Zastavinog” servisa, kod jezera „Bubanj”, gde se danas nalazi Tehnički centar „Vodovoda” i gde je Štrajkački odbor ovog preduzeća, pažnju skreću plakati i poruke nadležnima za rešavanje zahteva štrajka. Jedan od njih nosi poruku – „Došlo je na naplatu ono vaše – idi, imam 20 takvih na birou.”
Saša Mihajlović kaže da je to doslovno citirana poruka koju su dobijali radnici kada su se žalili poslovodstvu da ne mogu da izdrže sa tako malim platama. Pored ovog plakata ima i onih da se radnici osećaju izdanim, prodanim i poniženim.
Ali, dva plataka ukazuju u kome zaposleni vide nadu u rešavanje problema. Poruke „Radomire, pomozi” i „Aleksandre, pomozi” govore da se smatra kako je gradonačelnik kao prvi čovek gradske vlasti, koja je osnivač preduzeća, najodgovorniji za rešavanje problema, dok drugi plakat potvrđuje ono što smatra većina građana, da je predsednik Vučić onaj ko može da reši sve probleme i da on o svemu odlučuje.