Neke ptice nikad ne polete
Gradska vlast - za koju poodavno više ne važi termin „nova“ – još na svom početku gazdovanja gradom na sva usta predstavila je novoustanovljenu industrijsku zonu za čiji naziv je odabrano ime mitske ptice feniks koja se rađa i uzleće iz pepela.
Sve to događalo se, podsetimo, poslednjih dana 2015. godine (tada je Skupština grada usvojila odgovarajuće odluke), a konkretizovano je u predizbornoj kampanji koji mesec kasnije. Naime, 15. marta 2016. Vlada Srbije je dala saglasnost da država osnivačka prava nad Centrom za strna žita prenese na grad Kragujevac bez naknade. Ovom odlukom grad je dobio imovinu koja je bila u vlasništvu Centra, uz ostalo i 50 hektara zemlje u budućoj industrijskoj zoni “Feniks“ na potezu od
“Elektrošumadije“ do auto-puta.
Simboliku odabranog imena gradski „genijalci“ pokušali su da opravdaju najavama navalice stranih investitora, koliko sutra. Pred tadašnjim ministrom privrede Željkom Sertićem gradonačelnik je bio više nego jasan: „Postoji interesovanje investitora za novu industrijsku zonu, a najzainteresovaniji su turski investitori. Dolazilo je i nekoliko kompanija iz automotiv industrije, ali za sada su najozbiljniji pregovori vođeni sa kompanijama iz oblasti tekstila i građevine - kazao je tom
prigodom Radomir Nikolić.
Pokazalo se, međutim, kao i u mnogim drugim ranijim i potonjim potezima lokalne uprave, da su sve to samo prazne priče. Jer, i kada se deo rečenog „baci u vodu“ pošto je izgovoreno u predizbornoj kampanji, ni ono što je preteklo kao koliko-toliko realno očekivanje nije do dana današnjeg maklo ni za pedalj.
Predviđeni poslovi – od (planskog) definisanja prostora, njegovog uređenja i infrastrukturnog opremanja – nisu mrdnuli sa mrtve tačke. I to dve i po godine posle validne odluke da se u jedan takav posao i uđe.
Dotadašnji Centar za strna žita jedva je spašen (bar zasad) od katanca na dalje postojanje, parlog na ulazu u grad zvrji netaknut, a gradski „Feniks“ još se valja u sopstvenom pepelu i bez izgleda da iz njega skorije poleti.
Kad se sada sve sagleda, jasno je da je gomila obrazloženja i lepih ideja bila samo „oblanda“ za skrivanu nameru da se ugasi Centar za strna žita (što im, na sreću, još nije uspelo), a čime su sve pojedini nazovi savetnici i eksperti obrlatili gradonačelnika da donese takvu odluku – i o Centru i o novoj industrijskoj zoni – valjda će se jednom saznati.
Potonje pravdanje besparicom svakako ne spada u ozbiljnu argumentaciju gradske uprave kojom je za protekle dve godine prodefilovalo nebrojeno stranih delegacija i grupa. Posle svakog od tih defilea javnosti je, dozirano – na sreću – saopštavano o investitorima koji „samo što nisu došli“.
A investitora nema ni od korova. To što se sada Radomir & company šepure „Simensom“, sa njima nema nikakve konkretne veze. Osim da je taj posao završio šef stranke kojoj Radomir pripada. Ono što se od lokalne vlasti s pravom očekivalo jesu mali i srednje moćni investitori koji bi mogli da popune ogromne prostore polupraznih kragujevačkih nazovi - industrijskih zona. I zone „Feniks“ među njima, kao one sa najzvučnijim imenom, ako ništa drugo.