Matematika bez realnih brojeva
Prošlo je podosta preko godinu dana otkako je grad Kragujevac „povukao“ petnaestakmiliona evra zajma od Evropske banke za obnovu i razvoj, od čega je dobar deo dedamrazovski razdelio ovdašnjim javnim i komunalnim miljenicima (izuzimajući iz tog društva deo JKP „Čistoća“ kojoj su vozila i kontejneri stvarno bili neophodni), a uz njih i ponekom stranački obojenom pulenu.
Kome je i koliko para iz tog zajma podeljeno doći će, valjda, jednom na dnevni red
nadležnih ili će, što je ipak za manje verovati, i ti podaci izmigoljiti na svetlo dana.
Povod za ovo pisanije, međutim, nešto je drugačiji.
Svojevremeno dedamrazovsko rasipanje bilo je – interno doduše, samo za skupštinsko kuloarske potrebe – obrazlagano dvogodišnjim grejs periodom, tokom kojeg nije postojala obaveza plaćanja rata pomenutog zajma.
Ta mesečna obaveza, prema preračunavanjima u vrhu gradske vlasti (čitaj: gradonačelnikovoj kancelariji), kad dođe na dnevni red za plaćanje, „lako“ će se
servisirati iz doprinosa na zarade novozaposlenih tokom te dve „grejs“ godine. Treba u
tom vremenskom roku zaposliti „samo“ hiljadu i po do dve novih radnika mimo javnog sektora.
Ako je ova matematika i bila koliko-toliko razumljiva u vreme podele novca kojekude po
gradskim budžetskim rupama, sada je nervoza sve izraženija jer je opštepoznato koliko jenovih radnih mesta dosad utemeljeno u ovom gradu.
Sve one šetnje, prijemi, prezentacije, „učenje kineskog“, ambasadorske konferencije. šta sve ne drugo do danas nisu urodile plodom. Nezvanično, ali i opštepoznato, nema
novih radnih mesta – a posebno nema novih stranih investicija – dok onaj u čijim je
rukama sva vlast u Srbiji ne stavi prst i na Kragujevac kao lokaciju za neku novu fabriku.
A i ukoliko to učini, teško da će za manje od godinu dana nići pogoni sa potrebnim
brojem novih radnih mesta.
Na stranu to što u vazduhu još lebdi gorak ukus letošnjeg Vladinog „posredovanja“ u
korist „Fijata“ protiv kragujevačkih radnika u njemu, na stranu što je sudbina ponekih
od obaveza iz još uvek nedostupnog tajnog ugovora sa „Fijatom“ neizvesna, na stranu što
je Kragujevac za predsednika-premijera samo prolazna stanica...
Istini za volju, poslednje pomenutom ne može da se pripiše bilo šta vezano za potemkinovsku kinesku investiciju, koju je usnio (a bogami i ponadao se da su snovi
ostvarivi) Nikolićevski klan, niti mu se može bilo šta prigovoriti za zonu „Feniks“, u koju se mlađi Nikolić upecao primamljen (izgleda podobro pogrešnim) preporukama
svojih najbližih saradnika.
Ali, da se vratimo osnovnoj priči. Novih radnih mesta nema. Tek poneko bi mogao da se
usudi da kaže kako su ona tu, na vidiku. Ali ni taj poneko ne može ni da izmašta onaj
njihov broj koji je neophodan da bi kredit sa početka uredno mogao da se otplaćuje kad – za koji mesec – zakucaju na vrata poverioci iz Evropske banke.
A onda?
Bolje da ne „trčimo pred rudu“ šta nas onda tek čeka sa ionako polupraznom (ili polupunom) gradskom kasom.