Smetnje na vezama
Da li je greška u zakonima ili u mreži institucija koje su dužne da zaštite spomenike kulture kada je kuća dr Ilije Kolovića pod zaštitom države decenijama propadala i na kraju stradala u požaru
Kuća u Ulici Svetozara Markovića broj 9, poznatija kao kuća dr Ilije Kolovića, koja potiče iz prve polovine 19. veka i doba kneza Miloša i ima status zaštićenog kulturnog dobra od 1971. godine, ozbiljno je oštećena u požaru 29. septembra. Uzroke požara nadležni organi još ispituju, a biće utvrđen i stepen oštećenja i mere za saniranje objekta i njegovu rekonstrukciju.
Direktor zavoda za zaštitu spomenika kulture u Kragujevcu Marko Grković kaže da će kuća koja je spomenik kulture i pod zaštitom države morati da se obnovi i vrati u nekadašnje stanje. U ovom momentu, međutim, glavno je pitanje kako je objekat pod zaštitom države godinama, pa i decenijama bio napušten i propadao, izgledajući sve zapuštenije, da bi na kraju u njemu, usred bela dana, izbila vatra i zamalo ga dokrajčila.
Ako je nešto „pod zaštitom države” zašto ga država ne štiti i ko je u mreži institucija zaduženih za sprovođenje zakona u ovoj oblasti zatajio, pa se ovoj kragujevačkj građevini dogodila ovakva nesreća? Kako je za zaštitu spomenika kulture na ovom terenu zadužen Zavod sa tim imenom i odmah kad se nešto neželjeno desi pažnja je usmerena na tu stranu, direktor Grković na samom početku kaže da je ova institucija administrativni organ i da ona ne štiti objekte.
Propisuju mere
To zapravo znači da Zavod propisuje mere tehničke zaštite tih objekata kada se na njima obavljaju radovi, a ne stara se o njima tako što obezbeđuje finansijska sredstva za radove. To radi neko drugi, konkretno vlasnik ili korisnik objekata pod zaštitom, jer je po zakonu dužan da ih održava.
Vlasnik kuće dr Ilije Kolovića, kako navodi Grković, je nasledio ovaj objekat i plac od svog pokojnog oca Ivana Ranisavljevića, a samim tim i obavezu da ga održava, a to nije radio.
- Deo placa u zaleđu kuće vlasnik je pre više godina dao investitorima za izgradnju moderne stambene višespratnice, a Zavod je tada dao saglasnost uz uslov da investitor izradi projekat rekonstrukcije kuće pod zaštitom. Projekat je urađen, ali rekonstrukcija nije urađena, niti je kuća održavana, već je ostavljena da propada, kaže Grković.
Zavod je više puta slao obaveštenja Ministarstvu kulture da vlasnik ne održava objekat. Prvi put je to bilo 2009. godine, potom godinu dana kasnije, pa 2012. i 2016, ali Ministarstvo nije odgovaralo. Zato je zavod 2017. godine primenio krajnju meru i od Ministarstva kulture zvanično zatražio da od vlasnike oduzme objekat i dodeli ga nekom drugom na korišćenje, što zakon predviđa u ovakvim slučajevima.
Ni na taj zahtev Ministarstvo nije ništa odgovorilo. Inače, da bi uputio predlog da se donese takvo krajnje rešenje Zavod je bio dužan da pronađe potencijalnog korisnika koji je spreman da uloži sredstva u obnovu objekta i koristi ga za svoje potrebe.
Zavod je tada našao mogućeg korisnika, a to je bio Lovački savez Srbije, ali od odgovora, pa samim tim i od oduzimanja kuće, nije bilo ništa. Grković objašnjava da zakon predviđa privremeno, a ne trajno oduzimanje objekta ukoliko ga vlasnik ne održava, pa je i ovde bilo predloženo oduzimanje na deset godina. Direktor zavoda navodi da mu nije poznato da je bilo gde u Srbiji ovakva zakonska mera primenjena.
Muke sa privatnim vlasnicima
Ono što Zavodu preostaje sada posle ozbiljnog oštećenja zaštićene kuće jeste da naloži vlasniku da obnovi objekat, a da u slučaju da se on o to ogluši da opet traže od Ministarstva da preduzme mere, pa i onu najstrožu, oduzimanje na neki rok.
Inače, kuće iz Miloševog vremena u istoj Ulici Svetozara Markovića u brojevima 5, 17. i 19. su u dobrom stanju jer u njima neko živi i održava ih. Prva u nizu u broju pet je kuća Ilije Milosavljevića Paštrmca, upravnika Miloševog dvora, a objekat u broju 19. gde je smešteno lovačko društvo „Šumadija”, u najboljem je stanju. Tu je u podrumu smešten i restoran.
Ovo lovačko društvo ponudilo je vlasnicima susedne zaštićene kuće u broju 17. da je otkupi, pa bi uložili u njenu obnovu ukoliko do prodaje dođe. Ono što direktor Zavoda Grković posebno ističe je da spekulacije u javnosti o mogućem namernom izazivanju požara zbog atraktivne lokacije, da bi možda sutra tu nikla nova višespratnica, nemaju nikakvog osnova.
- Zaštita kuće kao kulturnog dobra znači da je ona mogla da izgori i do temelja, ali bi opet morala da se obnovi i vrati u nekadašnje stanje i nije moguće da se ta lokacija izda za nešto drugo. U Srbiji imate primere da su na desetine objekata i kuća pod zaštitom izgorele ili potpuno uruđene. Ni na jednom tom placu nije izgrađeno nešto drugo, već stoji tako kako je dok se ne obnove ovi objekti, tvrdi Grković.
Kada se pogleda u kakvom su stanju nepokretna kulturna dobra pod zaštitom države u gradu Grković kaže da su oni čiji je vlasnik država u dobrom stanju, dok mnogo problema ima sa zgradama u privatnom vlasništvu. Trenutno se radi na rekonstrukciji Petrove vodenice u Grošnici, koja je nedavno prešla u državno vlasništvo, a bila je dosta zapuštena, kao i na uređenju Bubanj česme, takođe u javnom vlasništvu. Vodotoranj kod nadvožnjaka u Ulici FilipaKljajića nalazi se na zemljištu Železnica Srbije
i one bi trebalo taj zaštićeni objekat da obnove, nadaju se u Zavodu.
Ali, ima zgrada pod zaštitom koje su vrlo važne za istoriju grada, pa i šire, a vidno propadaju i čeka ih sudbina kuće dr Ilije Kolovića ako se nešto hitno ne preduzme. Jedan od tih je nekadašnji bioskop „Radnički dom” na Zelenoj pijaci, čiji krov zjapi urušen, a drugo Knežev asrsenal, očuvani prvi industrijski kompleks na Balkanu, gde je nastala prva srpska fabrika topova sredinom 19. veka. Ta celina vodi se u Zavodu za zaštitu spomenika kao Vojnotehnički zavod, a jako je zapuštena i
nezaštićena od propadanja.
Bioskop „Radnički dom” je u privatnom vlasništvu, navodi direktor Zavoda, i nedavno je dobio novog vlasnika koji ima projekat da potpuno rekonstruiše zgradu i planira da je iznajmi u komercijalne svrhe, kao prodavnicu. Ovo je sasvim izvesno, ali je problem što vlasnik živi u inostranstvu i zbog korone je plan morao da odloži, kaže Grković.
Sa Knežvim arsenalom, kompleksom istorijskih zgrada nekadašnje topolivnice, koji je pripadao Fabrici kamiona „Zastava”, a grad Kragujevac otkupio ga za dva miliona evra pre desetak godina, stvari su mnogo komplikovanije i podsećaju na zamešateljstvo sa kućom Ilije Kolovića jer su i ovde umešani država i Ministarstvo kulture.
- Godine 2011. donet je zakon po kome su svi proglašeni spomenici kulture u vlasništvu lokalnih samouprava prešli u vlasništvo države. Tako je i sa Vojnotehničkim zavodom, iako je grad kupio te objekte. To stvara nove i teško shvatljive prepreke u praksi, kaže Marko Grković.
Ovo ilustruje podatkom da je grad Kragujevac dobio od Ministarstva kulture dva miliona dinara za projekat rekonstrukcije Čaurnice, izuzetnog objekta u sklopu Kneževog arsenala. Ali, od projekta nije bilo ništa i novac je vraćen Ministarstvu jer grad nije dobio dozvolu od Republuičke direkcije za imovinu da ovaj projekat sprovede u delo.
Dakle, i kada ima dobre volje da se nešto uradi, događaju se neverovatne stvari, kaže Grković. Sa Mašinskom radionicom, najvećim delom kompleksa Kneževog arsenala, najkritičnija je situacija i radovi na održavanju su hitno potrebni, jer su stakla na prozorima razbijena, a vrata razvaljena i preti opasnost od oštećenja i vlage, o čemu je nadavno naš list opširno pisao.
Ovaj objekat je prešao pre devet godina u vlasništvo države, ali je dat gradu na korišćenje. O rekonstrukciji kompleksa, pa i ovog dela, se odavno govori, pa čak postoji i neki državni Odbor za obnovu, na čijem je čelu bivši predsednik Srbije Tomislav Nikolić, ali se ništa konkretno ne događa. U Zavodu kažu da je potrebno prvo izraditi projekat rekonstrukcije tog kompelksa, a ko bi uložio sredstva, grad, država ili preko konkursa za projekte EU, ni to nije poznato.
Ali, dok se ne dođe do sredstava i odgovora ko je taj investitor, da li bi Zavod mogao da izda rešenje da se ovi objekti konzerviraju i zaštite od daljeg propadanja. Na primer, da se postave vrata i budu zaključana i da se obnove stakla na prozorima i uvede čuvarska služba i video nadzor? U Zavodu ne razmišljaju o tome, očigledno imajući u vidu iskustvo sa Čaurnicom.
PREDLOG DIREKTORA ZAVODA
Uvesti zakon kao kod komšija
Direktor Zavoda za zaštitu spomenika kulture Marko Grković smatra da je naš sistem zaštite kulturnih dobara veoma loš jer ne predviđa nikakve olakšice za privatna lica koja su vlasnici tih objekata, kao što su oslobađanje plaćanja dela poreza ili da bude oslobođen PDV-a pri kupovini materijala za obnovu tih građevina.
Kragujevački Zavod je uputio predlog zakona kojim bi se čitav taj sistem reformisao. Oni predlažu da se, kao u Hrvatskoj ili Sloveniji, osnuje fond za kulturna dobra iz kojeg se finansira održavanje. Jednim delom u taj fond bi se ulagala sredstva od poreza koji plaćaju ugostitelji, jer i oni imaju koristi ako su istorijski spomenici i zgrade uređeni, kažu u Zavodu.