Rampa za novu direktorku, a firma pred stečajem
Radnici zaključali kapiju i nisu dozvolili ulazak u firmu novoizabranoj direktorki jer tvrde da je njen izbor nezakonit i donet od „krnje” Skupštine. Ujdurma sa izborom dešava se u vreme kada firmi preti stečaj i gašenje
U poslednjih desetak godina, koliko se „Šumadija” DOO, nekadašnji DES, bori za opstanak, u tom preduzeću bilo je mnogo sukoba i teških scena, štrajkova glađu, optužbi za nezakoniti rad. Ali, scena koja se odigrala prvog dana februara i za ovu firmu je novina.
Novoizabranu direktorku preduzeća Slavicu Radisavčević na ulazu u preduzeće kraj portirnice dočekali su svi zaposleni i zaključana kapija. Nije pomoglo ubeđivanje niti njeni telefonski pozivi upućeni sa kapije. Dejan Marković, predsednik Samostalnog sindikata u preduzeću, kaže da su ovaj vid protesta spontano organizovali svi zaposleni, a ne sindikat, jer su saznali da je postavljenje nove direktorke i smenjivanje aktuelne prethodnog dana obavljeno nezakonito.
Naime, tročlana Skupština preduzeća je dan ranije smenila direktorku Jasminu Mihajlović, a potom je članica Skupštine Slavica Radisavčević dala ostavku na članstvo u ovom organu. Nakon toga su preostala dva člana Skupštine, Velibor Stevanović i Branislav Soldatović, svoju dotadašnju koleginicu iz Skupštine Slavicu Radisavčević izglasali za novu direktorku preduzeća.
Nisu čitali propise
Dejan Marković navodi: „Smena na vrhu preduzeća nezakonita je jer su članovi Skuštine, slučajno ili namerno, prevideli osnivački akt firme, ili ga nisu ni čitali. Tu piše da Skupština preduzeća ima tri člana i da se sve odluke donose glasovima svih članova. Iz toga se jasno vidi da je Skupština preduzeća bila u krnjem sastavu jer je sa dva glasa izabrala novu direktorku”.
Pošto je Skupština ostavkom Radisavčevićeve ostala sa dva člana, to znači da ona više ne postoji, pa tako ni Velibor Stevanović, kao predsednik, i Branislav Soldatović, kao član, više nisu na funkcijama u ovom telu, tumačenje je zaposlenih. Tako je i sadašnja direktorka Jasmina Mihajlović ostala do daljnjeg na svome mestu u preduzeću.
Kako ona gleda na sve što se ovde događalo nismo uspeli da saznamo jer nije odgovarala na poruku naše redakcije, a sekretarica je dva dana tvrdila da nije u firmi. Ipak, ni direktorki Mihajlović, iako je njeno mesto za sada odbranjeno, ni zaposlenima kojih ima 55, od čega su više od pola osobe sa invaliditetom, neće biti nimalo lako.
Ujdurma sa smenom dorektora odigrava se u momentu kada se firma bori za opstanak sa vrlo neizvesnim izgledima na uspeh. Na zalaganje poslovodstva na čijem je čelu bio pokojni Milorad Bajović, preduzeću je 10. marta 2016. godine u Privrednom sudu u Kragujevcu odoboren plan reorganizacije, takozvani UPPR, sa rokom od dve godine.
Taj plan bio je pokušaj da se firma izvuče od opasnosti stečaja zbog velikih dugova. Tokom trajanja plana preduzeće je, pored države, jer ima status zaštitne radionice za zapošljavanje i rehabilitaciju lica sa invaliditetom, dobilo pet novih suvlasnika. Na taj način regulisan je dug prema državnim poveriocima, tako što su oni pretvarali potraživanja u udeo u firmi.
Tako je Fond za razvoj Srbije postao vlasnik 15 posto, Nacionalna služba za zapošljavanje 2,6 posto, Republički Fond PIO 24,7 posto, Rapublički zavod za zdravstveno osiguranje 18,4 posto, Republika Srbija, dotadašnji jedini vplasnik, sada je imala 31 odsto, i na kraju grad Kragujevac postao je vlasnik 7,9 odsto preduzeća.
Skupština nelegalna
Dejan Marković smatra da je sastav Skupštine preduzeća morao da prati promene u vlasničkoj strukturi firme dok je trajao UPPR i da svaki novi vlasnik da svog predstavnika, pa bi ovo telo trebalo da ima šest članova. Ali, niko nije reagovao i najviši organ upravljanja ostao je sa tri člana, a sada sa dva.
Pored toga Marković tvrdi da je nelegalno izabrana nova direktorka Slavica Radisavčević, po profesiji stečajni upravnik, pa ni po tom osnovu ne bi mogla da sedne u direktorsku fotelju, jer je to sukob interesa. Kada se spor sa izborom nove direktorke desio zaposleni su pisali Ministarstvu rada i Ministarstvu privrede i tražili da Skupština firme dobije pun sastav, odnosno šest članova, što je, kako navodi Marković, pismom podržalo ministarstvo
privrede.
Stanje u firmi naglo se pogoršalo nakon što je istekao rok važenja UPPR-a, a to je bilo u martu prošle godine. Račun je blokiran nakon mesec dana, a odblokiran tek pred Novu godinu. Milorad Bajović, bivši direktor, dao je zbog bolesti ostavku u julu prošle godine, i nedugo zatim je preminuo.
- Skupština koju zaposleni sada smatraju nelegalnom jer je „okrnjena” imenovala je direktorku Jasminu Mihajlović posle 44 dana, pa je za to vreme preduzeće bilo bez poslovodstva. Ali, minimalne zarade, koje su za vreme Bajovića od 2015. godine bile redovne, počele su da kasne, pa su u poslednjih sedam meseci isplaćene samo dve, kaže Dejan Marković.
Kada se sve sabere, stanje u „Šumadiji” je krajnje konfuzno i neizvesno. Po tumačenju iz Privrednog suda, vlasnička struktura postavljena za vreme UPPR-a ostaje na snazi, pa tako firma sada ima šest jakih državnih suvlasnika, ali izgleda da nijedna od tih institucija nije zainteresovana da učestvuje u upravljanju i oporavku firme.
Sa pretvaranjem potraživanja u udeo u preduzeću izgleda da smatraju da su svoj dug odužili. Ne zna se kako rešiti zaostali dug prema bivšim radnicima za plate, koji iznosi 35 miliona dinara i tokom Plana reorganizacije nije isplaćeno. Pored toga ne zna se koliko je duga izmireno ostalim poveriocima, koji nisu iz grupe bivših radnika niti državnih preduzeća.
Sada, kada je rok UPPR-a istekao svako od poverilaca ima pravo da pokrene postupak za uvođenje stečaja, ali takav predlog u Privredni sud još ni od jednog nije stigao. Bez obzira na to opasnost stečaja visi nad ovim preduzećem, a opstanak 55 radnih mesta i egzistencija zaposlenih direktno zavisi od obezbeđivanja dovoljno posla.
Stanje u „Šumadiji” je krajnje konfuzno i neizvesno. Po tumačenju iz Privrednog suda, vlasnička struktura postavljena za vreme UPPR-a ostaje na snazi, pa tako firma sada ima šest jakih državnih suvlasnika, ali izgleda da nijedna od tih institucija nije zainteresovana da učestvuje u upravljanju i oporavku firme
SUDBINA ZAŠTITNIH RADIONICA
Neuspele državne mere
Stanje u kome se našla „Šumadija” DOO pokazuje neuspeh državnih sistemskih mera za opstanak zaštitnih radionica, u kojima je više od 50 posto lica sa invaliditetom, pa je teko i u ovom kragujevačkomk preduzeću sa 55 zaposlenih. Prva mera je da država uplaćuje 75 posto bruto ličnog dohotka za svako invalidno lice, dok zdravi radnici moraju sami da zarade celu platu.
Usledile su i druge mere, jer ova nije bila dovoljna, pa je svako preduzeće sa preko 50 zaposlenih obevezano da zaposlei jednog invalida, a ako to ne uradi plaća penale koji idu u fond za zaštitne radionice. Takođe, preduzećima iz javnog sektora pružena je mogućnost da nabavljaju robu i usluge bez tendera od zaštitnih radionica.
Situacija u kojoj se nalazi „Šumadija” pokazuje da sve ove mere ne daju rezultate. Ukoliko bi „Šumadija” otišla u stečaj, to bi značilo da su u Kragujevcu obe firme sa statusom zaštitne radionice doživele ovakvu sudbinu, jer se stačaj sprema i za „Zastavu INPRO”. Gašenjem ovih preduzeće zdrava lica bi ostala bez posla, a osobe sa invaliditetom bi izgubika jedinu mogućnost da rade, zarade i profesionalno se rehabilituju, što je kao humanitarna mera moguće jedino uz pomoć države.