Elizabeta Jovanović Petak, 21. decembar 2018.

Sumnja da su paketi prepakovani

Da li je moguće da od tri posleta paketa iz Ujedinjenog Kraljevstva, u razdoblju od dve godine, da sva tri puta ne stignu, bez intervencije, na ime primaoca u Kragujevcu. To otvara pitanje gde završavaju takvi paketi, zbog čega se to dešava i ko je odgovoran, a ovo je priča o lošim iskustvima jedne Kragujevčanke

U slučaju Radmile Milčić iz Daničićeve ulice,kod tri paketa poslata iz Velike Britanije, bilo je problema kod prijema, s tim što jedan s lekovima, uopšte nije dobila do danas. Ali, onaj poslednji, rođendanski paket,koji je okasnio, prelomio je da izađe s pričom u javnost, uz obećanje da će zabraniti kćerki da joj ubuduće šalje bilo šta poštom.
Ovako započinje svoju priču:
- Problem je u tome što u pošti pokušavaju da zadrže pakete i da ih ne isporuče. Da ne intervenišem to bi nestalo. Za prvi paket,koji je kćerka poslala iz Engleske pred katolički Božićpre deve godine, nismo ni dobili obaveštenje da je stigao. U paketu je bio škotski viski, čokolade, slatkiši..., nabraja Radmila, vidno razočarana što su dopuštene takve stvari.
- Još tada sam im reklada ću da reagujem, ali računam popraviće se. Međutim, prošlog meseca je bilo isto. Stajao jeu pošti sedam dana.Kćerka Marija je pozvala da nas pita da li nam se sviđa, rekla samjoj da ga mi još nismo dobili. Kaže, nemoguće. „Nemoj mi da intervenišemo iz Engleske. To bi bilo katastrofa, jer ionako Englezi ne vole Srbe. Da sačuvamo bar malo dostojanstva”. Ona je kod njih primljena kao Slovenka, jer imamo dvojno državljanstvo,objašnjava glavna junakinja ove priče.
Radmila je otišla u poštu da interveniše, kada saznaje da je to poslednji momenat za preuzimanje,a da joj prethodno nije dostavljeno nikakvo obaveštenje za preuzimanje pošiljke.
- Najpre sam se obratila požarniku i kazala mu da mi je kćerka poslala broj paketa koji je poslala. On je pozvao službenicu, a ona je kazala da moram da sačekam. Čitava dva sata sam ja u svojih sedamdesetdevet godina šetala tamo-amo, jer nisam imala gde da sednem, da bi mi ona na kraju rekla da pređem tamo gde su bili telefoni i da sačekam. Reč je o staroj pošti. Kada sam joj dala ime i prezime, koje je ukucala u kompjuter, rekla je da nema paketa. Kako nema, kćerka je javila i evo vam broj pod kojim je poslala. Pogrešno je ukucala prezime, odgovorila mi je. Pružila sam joj ličnu kartu da odatle prepiše. I konačno jenašla, kaže Radmila Milčić. Međutim,s druge strane šaltera joj je rečeno dane može ona da preuzme paket, jer je poslat na ime njenog muža.
- Tačno, rekla sam, paket glasi na muža. Evo vam moja lična karta ili da odem po venčanicu, pa da vidite da smo još u braku.Toliko su me iznervirali. Službenica je odgovorila da mora da dođe i nema dalje rasprave. Šta ću, javim mužu, kaže gospođa Milčić.
 

Praćenje paketa preko interneta

NJen suprugMomčilo (koji je bio poslednji nagrađeni metalac koji je dobio zlatni sat s posvetom od Tita) lično je došao da preuzme paket i platio oko 300 dinara, iako je na paketu pisalo oslobođen od carine.
Prvi paket je, tvrdi Radmila Milčić, bio prepakovan – ne zna da li su to radili ovde ili na carini u Bogradu, ali to je sad i manje bitno. Nisu ocarinili čak ni viski. U sledećem paketu kćerka joj je poslala neke lekove koje joj je prepisao internista, jer  je kod nas bila trenutna nestašica. Kad je kćerka pozvala da pita da li ih je preuzela i dobila negativan odgovor, rekla joj je da se ne sekira, poslaće ih opet.
- Nisam htela onda da intervenišem. Ali, sada, kada mi je bio rođendan kćerka mi je  poslala paketić, parfem, neke kreme, pet velikih čokolada, dva sirupa za grlo i neke antibiotike. I kazala mi: „Mama, danas je paket krenuo iz Engleske”. Sutradan javlja -  prešao je belgijsku granicu, sad ide dalje... Kažem, nema potrebe da me stalno izveštavaš, kad stigne zvaće me. Ništa se danima nije dešavalo.
Marija, poučena pređašnjim iskustvom, htela je da isprati kretanje paketa, kaže naša sagovornica, držeći u ruci cedulju na kojoj je pisao broj paketa, datum i satnica kada je poslat (6. novembra u 1:53 sati po njihovom vremenu), sa nazivom firme preko koje je poslat ipreko koga se prati kretanje na internetu sa identifikacionim brojem.
Ispostavilo se da je paket ušao u Srbiju 20. novembra u 11 časova. Primljen je na carinu istog dana u 13 sati i 23 minuta. Zatim je poslat distributivnom centru 21. novembra u 10 sati i 16 minuta. U Kragujevac stiže 22. novembra u šest sati i 29 minuta. I nije isporučen.
Po Radmilinoj priči, njen suprug je išao u poštu „Šest topola”, da proveri da li je paket stigao. Kažu, nema ništa. Oni čekaju poštara, ni on ne donosi obaveštenje. Sutradan, ponovo Momčilo odlazi u poštu, opet ništa. Sa sobom je ovog puta poneo cedulju o kretanju paketa, ali ni to nije pomoglo. U četvrtak ponovo odlazi u poštu kod „Šest topola”, a Radmila u glavnu poštu. U glavnoj pošti činovnici daje na uvid broj paketa ne bi li ga tako pronašla, a ona joj kaže: „To je engleski internet, nemamo prevod”.
- Ako vi neznate engleski, evo vam ovo što je moja kćerka napisala na srpskom. Ona mi odgovara: „Jao, gospođo, sačekajte. Dajte mi ličnu kartu, jel’ opet poslato na muža”. Kažem, opet. Iz momenta ga donese. Pitam ja šta bi bilo da nisam došla da intervenišem i da sam čekala. Sutra je, kaže, zadnji dan da paket bude isporučen i mi bismo vas zvali da vas obavestimo. A što biste čekali poslednji dan (30. novembar) kada je paket stigao ranije. Imate tačnu adresu, broj mobilnog, prepričava Radmila svoje iskustvo vidno potrešena.
Poštanska radnica je rekla da nema šta da joj kaže na primedbu i zatražila je da plati 357 dinara.
- Pogreših što nisam tražila priznanicu. Tu je bila kulminacija. Dala mi je paket, a mogla je i da mi ne da,kao pre, i ja odem pravo kod direktora glavne pošte, kaže Radmila Milčić.
 Međutim, ne može se tako lako doći do direktora. Portir je upućuje na upravnicu, što ona odbija, jer prvi put kad joj se obratila s zamerkom zbog neisporučivanja paketa –ta upravnica se žalila na veliku gužvu pred Novu godinu, ali joj jeRadmila skresala u brk da to nije jedini njihov propust. Ovog puta napominje s njom nije htela da razgovara.
- Portir me je onda najavio kod direktora, ali mu je rečeno da su direktor i svi šefovi na sastanku u Okrugu. Rekla sam, nije bitno, nemora danas, neka me najaviza sutra, iduće nedelje, ali hoću da razgovaram s njim i ukažem na problem. Na kraju, ponovo je pozvao nekoga i rekao da idem na treći sprat i tamo će me primiti neko od rukovodilaca. Dolazim gore i neki mlađi čovek me pita šta treba. Kažem ništa mi ne treba, samo treba da me saslušate, ako već menjate direktora. Tražio je da čuje o čemu se radi. Kažem nećemo valjda u hodniku da pričamo o tome. Tek tada me je pozvao unutra da popričamo, objašnjava Radmila.

Čemu služi skener

Onda je on uzeo paket, pogledao na kompjuteru i kazao da nije bilo nikakvih problema, te da je sve uredu. Pred njim je iznela sumnju da je paket prepakovan u pošti. Pitala ga je ako je već prošao skener, na kome se sve lepo vidi, što bi ga neko prepakovao. A on na to kaže: „Pa, ne znam”.
Potanko mu je ispričala i šta se sve do tada dešavalo i predočila da ukoliko se to bude još jednom ponovilo da će njena kćerka tražiti da senadoknade svi troškovi, računajući i sadržaj paketa. A to je ništa naspram bruke za nas. Tada nije ni znala da nešto od sadržaja paketa nedostaje.
Po njenoj tvrdnji, taj zamenik direktora ni reč nije rekao za prepakovanje paketa i razliku u težini. Ali je pozvao, pred njom, šefa pošte „Šest topola” i rekao da sutra dođe kod njega u osam sati, jer imaju problem. A meni je rekao da ne brinem ništa, jer će taj poštar biti otpušten. To je poštar koji radi pod ugovorom na tri meseca. Na to sam mu rekla, da prošlog puta nije bio taj poštar, nego drugi i isto se dešavalo. Znači, nije problem u poštaru, nego nešto drugo. Na kraju joj je rekao samo – izvinite!
- Kada sam se žalila prvi put što nismo dobili paket, poštaru suto preneli i on je došao na naša vrata i rekao mi: „Sram vas bilo, hoćete zbog vas da izgubim posao, sad pred penzijom”. Morala sam da odem do pošte i da molim da ga ne diraju, jer je stariji čovek. On je i otišao u penziju.
Kada je posle razgovora u pošti došla kući i otvorila paket, videla je da fale tri čokolade.
- Odmah sam kontaktirala ćerku da proverim još jednom šta je sve poslala. Rekla je -pet švajcarskih čokolada. Kreme i parfem nisu dirali, ali su natrpali nešto okolo i prepakovali. Kad su prepakivali, oni su adresu iz Engleske zalepili papirom, a ono što je bila engleska pošta ništa se nije videlo. Piše da je težina kilo isto, a kada mi je službenica pošte dala papire,pisalo je dva kila i sto. Nema sumnje, paket je prepakovan, tvrdi Radmila Milčić.
Kćerka je htela da joj pošalje još jedan paket, ali je Radmila odbila uz reči:„Donesi kad budeš dolazila šta planiraš, dosta mi je nepotrebnih stresova”.