Ne pomažu ni visoke otpremnine
U sedam gradskih komunalnih preduzeća za dobrovoljni odlazak iz firme uz otpremnine od 300 evra prijavilo se samo 19 zaposlenih. Ako se zna da je za ovu godinu planirano otpuštanje oko 400 radnika iz javnog sektora grada koji su višak, pitanje je kako će se ovaj broj dostići
Za samo tri-četiri dana krajem januara zaposleni u javnom sektoru grada trebalo je da se opredele da li prihvataju ponudu gradske vlasti da dobrovoljno napuste svoja radna mesta uz stimulativnu otpremninu od 300 evra po godini staža. Poslednji dan za prijavljivanje zainteresovanih bio je 31. januar i nije poznato koliko se do tog datuma javilo radnika iz gradske uprave, javnih preduzeća i ustanova čiji je osnivač grad.
Ali, poznat je broj prijavljenih iz sedam javnih komunalnih preduzeća i ako je suditi po tom odzivu interesovanje za ovaj vid raskida radnog odnosa je minimalan. Prema podacima Sindikata komunalnih delatnosti grada, u „Vodovodu” se prijavilo 15 zaposlenih, u „Gradskim tržnicama”, „Čistoći”, „Parking servisu” i „Gradskoj agenciji za saobraćaj” po jedan, a u „Zelenilu” i „Gradskim grobljima” niko.
Ukupno to je 19 prijavljenih radnika za dobrovoljni odlazak, što je znatno manje nego prošle godine, kada je iz javnog sektora grada kao višak otišlo 127 zaposlenih, od kojih je oko 90 posto bilo onih koji su doborovoljno napustili firme uz iste ovakve otpremnine.
Ako se zna da bi do kraja ove godine javni sektor grada trebalo da napusti oko 400 zaposlenih koji se smatraju viškom, pitanje je kako će se u narednom periodu ovaj zadati broj dostići.
Maksimalno 2.700 radnika
Maksimalan broj zaposlenih u javnom sektoru grada, kao i za sve druge gradove i opštine u Srbiji, propisuje Vlada Srbije, a u okviru trogodišnjeg Programa smanjenja broja radnika u državi i lokalnim samoupravama. Treća godina u kojoj se taj program završava je ova godina.
Tako bi tokom 2018.godine iz nadležnog Ministarstva za lokalnu samoupravi trebalo da stigne novi maksimalni broj za Kragujevac. Za ovu godinu maksimalni propisani broj je 3.132 zaposlena, a za tekuću godinu se najavljuje da će maksimalna cifra biti oko 2.700 radnika, što znači da postojeći broj treba umanjiti za oko 400 zaposlenih.
Da se radi o tolikom broju potvrdio je gradonačelnik Kragujevca Radomir Nikolić u intervjuu Televiziji Kragujevac pred Novu godinu. On je saopštio da je na početku trogodišnjeg programa gradu predočeno da će na kraju tog ciklusa maksimalni broj radnika morati dabude upravo toliki, dodajući da veruje da će na kraju ove godine u javnom sektoru grada ostati da radipribližno ovoliko zaposlenih.
Od početka sprovođenja programa, od pre dve godine, u javnom sektoru Kragujevca ostalo je 600 zaposlenih manje. Ovako mali broj prijavljenih za odlazak u ovoj godini predsednik Sindikata komunalnih delatnosti grada Branko Petrašinović tumači izuzetno malim rokom koji je ostavljen za izjašnjavanje, ali i time da je izjašnjavanje za prethodnu godinu završeno tek pre mesec dana.
Po svoj prilici dobrovoljni raskid radnog odnosa kao metod za rešavanje viška je iscrpljen, pa će morati da se pribegava nekim drugim modelima za smanjenje broja zaposlenih.
Branko Petrašinović kaže da će uskoro kod gradonačelnika biti zakazan sastanak sa predstavnicima sindikata koji pokriva javna komunalna preduzeća i da će tom prilikom oni saopštiti svoje viđenje problema. Pogotovu što u nezvaničnim informacijama koje su došle do sindikata najveći teret viška od 400 ljudi treba da podnese upravo ovaj sektor.
U tim vestima najavljuje se da bi do kraja godine višak u „Vodovodu” bio 150 do 200 zaposlenih, u gradskoj upravi 150 radnika i u 10 ustanova kulture 25 zaposlenih.
- Pošto još ne znamo šta druga strana,a to je gradska vlast, planira mi ne želimo da tumačimo kuloarske priče. Ali, spremni smo da argumentima branimo delatnosti koje su nam poverene, a samim tim i radnike koji te poslove obavljaju, kaže Petrašinović.
On napominje da se na primeru „Vodovoda” vidi da to preduzeće može iz sopstvenih prihoda da isplaćuje zarade radnicima, da vraća kredite iz prethodnog perioda, da investira, i to sve sa prosekom plata od 36.000 dinara, koje su za 13.000 dinara manje od proseka u gradu,kako je nedavno saopštila statistika.
Petrašinović se pita, ako se pri svemu tome posao za koji je preduzeće zaduženo obavlja bez poremećaja, na zadovoljstvo korisnika usluga, kako onda objasniti radniku da je višak, da je balast i da nije zaradio svoju platu.
Višak da odredi menadžment
U poslednje dve godine „Vodovod” je napustilo 160 prekobrojnih radnika i ova firma sada ima 597 zaposlenih, a Petrašinović smatra da ovde praktičo nema potrebe za daljim otpuštanjima, a svakako ne za broj koji se nezvanično pominje.
Ali, napominje on, za preduzeća iz javno komunalne grane koja nisu u takvoj situaciji i gde viška ima, stav sindikata će biti da menadžeri i nadzorni odbori budu jedini koji će određivati broj prekobrojnih, jer jedino oni to najbolje znaju.
- Vlada i ministarstvo polaze od norme da u javnom sektoru svakog grada treba da radi 15 odsto lica od ukupnog broja stanovnika, pa se za Kragujevac došlo do te cifre od 2.700 ljudi. To je statistika iz kancelarije, a mi kažemo – dođite da vidite kako funkcioniše određeno preduzeće. Racionalizacija ne sme da dovede do poremećaja rada u bilo kom preduzeću komunalne delatnosti i ugrozi kvalitet usluga, zalaže se Petrašinović.
On najavljuje da će na sastanku sa gradonačelnikom zatražiti da se lokalna vlast obrati državnim institucijama i iznese sve specifičnosti u radu javnih komunalnih preduzeća, te da na osnovu toga zatraži da se maksimalni broj zaposlenih poveća. Koje bi to specifičnosti bile?
Na primer, odgovara naš sagovornik, da „Vodovod” doprema vodu u grad iz tri sitema, gde samo iz jednog, sa Gruže, postoje četiri pumpe koje podižu vodu na viši nivo, dok sa Morave vodu dopremaju tri pumpe, što sve traži adekvatnu radnu snagu. Ili, „Gradska groblja” imaju plan da u sastav firme uključe lokalna groblja po okolnim naseljima, pa treba uzeti u obzir i to kada seplanira broj zaposlenih.
- Videćemo da li će gradska vlast proslediti ovakav zahtev državi. Ali, sigurno ćemo tražiti da se tokom ove godine kod određivanja prekobrojnih i onima koji budu proglašavani tehnološkim viškom isplate otpremnine od 300 evra, jer zakon dozvoljava takvu mogućnost, zaključuje Petrašinović.
ŠTA KAŽE FISKALNI SAVET
Sporna sistematizacija
U mnogo pominjanom izveštaju Fiskalnog saveta o zaduženosti lokalnih uprava, u kojem se Kragujevac označava kao najzaduženiji i pred bankrotom, kao jedan od glavnih uzroka velikih dugova pominje se prezaposlenost u javnim preduzećima. Tako se navodi da je u javnom sektoru polovinom prošle godine višak, po proceni saveta, bio 600 zaposlenih, a da je tri četvrtine tog viška u samo dva preduzeća – „Vodovodu” i „Čistoći”.
Branko Petrašinović precizira da je taj broj viška u izveštaju Fiskalnog saveta tačno 666 radnika, ali da se kod procene prekobrojnih u „Vodovodu” polazi od važeće sistematizacije radnih mesta koja u ovom preduzeću predviđa 381 radnika.
Petrašinović tvrdi da je ovde reč o pogrešnom tumačenju te sistematizacije, jer ona navodi broj radnih mesta, ali ne i broj izvršilaca, pa se tako navodi, na primer, radno mesto čistačica, ali se ne pominje da taj posao radi 15 izvršilaca.
IZ „ČISTOĆE“ SE JAVIO SAMO JEDAN „DOBROVOLJAC“ ZA ODLAZAK IZ FIRME
Branko Petrašinović: Vlada i ministarstvo polaze od norme da u javnom sektoru svakog grada treba da radi 15 posto lica od ukupnog broja stanovnika, pa se za Kragujevac došlo do cifre od 2.700 ljudi. To je statistika iz kancelarije, a mi kažemo – dođite da vidite kako funkcioniše svako normalno preduzeće