Umesto obnove novi status
Dok opozicija godinama upozorava da su Dečjem odmaralištu „Kragujevac” na Kopaoniku hitno potrebna ulaganja u rekonstrukciju jer ubrzano propada, gradska vlast se dosetila da mu još jednom promeni status i premesti ga u Cantar za obrazovanje
Od poslednje sednice gradske Skupštine 14. februara Dečje odmaralište „Kragujevac” na Kopaniku u svojoj 32. godini postojanja prešlo je kod petog po redu vlasnika. Sada je to gradska ustanova Centar za obrazovanje, koja se bavi profesionalnim usavršavanjem zaposlenih u orbazovanju, a od nedavno i usavršavanjem onih koji rade u upravi.
Do sada su ovim odmaralištem upravljali Dečja obdaništa, pa gradska organizacija za turizam i na kraju „Šumadija sajam”, da bi se sada objekat udomio kod novog gazde. Iako tokom decenija nije baš bilo jasno zašto se status i upravljač ovog objekta menjaju i šta je cilj svega toga, sada tek nije jasno kakve veze ima Centar za obrazovanje sa smeštajem školske dece u planinskom objektu i organizovanje rekreativne nastave u prirodi, uz dodatnu komercijalnu delatnost, odnosno smeštaj turista ako
ima slobodnih kapaciteta.
Nova adresa Dečjeg odmarališta već godinu i po nije jasna ni opozicionim odbornicima u Skupštini grada, jer je još tada promenom šifre delatnosti omogućeno da se odmaralište pripoji Centru. Odbornici opozicije uglavnom nazivaju ovaj prelazak odmarališta u ruke Centra „nebulozom”, katastrofom ili ironično novim genijalnim potezom gradske vlasti kojim se nastavlja kontinuitet urušavanja sistema, kao što je urađeno u komunalnoj oblasti spajanjem pet preduzeća u jedno. Biće potrebno mnogo vremena
da se sistem ponovo postavi na noge kada ova vlast ode, jer ona pokazuje želju da stalno ide u neke reforme ne proveravajući kakvi su efekti svega toga na život građana, kako je detaljno opisao Dalibor Jekić, predsednik Gradskog odbora Stranke slobode i pravde.
Potrebno milion evra
Objekat već godinama propada i potrebna je hitna rekonstrukcija, ali ne bilo kakva, već detaljna, od krova do poda. Upravo predstavnici opozicionih stranaka ukazuju na pomešan redosled stvari, jer je umesto promene statusa odmaralištu potrebna hitna rekonstrukcija.
Dalibor Jekić kaže da su poslednji radovi obavljeni krajem 2015. godine, kada je on bio gradski većnik za privredu, u šta su uložena sredstva Ministarstva za turizam. Ali bili su to manji radovi. Firma izabrana na tenderu uradila je projekat rekonstrukcije i došla do zaključka da samo zidove i vertikalne vodovodne instalacije ne treba menjati, a sve ostalo mora da se radi i cena radova bila bi oko 100 miliona dinara.
- Naš predlog je da sredstva za rekonstrukciju obezbedi grad, ali je već mnogo zadužen. No, ima načina jer, kao što smo predlagali, od 360 miliona dinara uloženih u kupovinu lokacije za novu autobusku stanicu oko 90 miliona je trebalo uložiti u obnovu „Kopaonika”, a ostalo u dvorane „Šumadiju” i „Pionir”, kaže Jekić.
On se zalaže da se obnova ovog odmarališta ne radi putem javno-privatnog partnerstva, već da objekat ostane u rukama grada za našu decu i đake. Jekić kaže da treba uzeti u obzir kompletnu lokaciju, a tu grad poseduje plac koji mu je poklonila opština Raška i uslove da dobije građevinsku dozvolu za objekat od 5.000 kvadrata.
Ovo otvara mogućnost da grad napravi najasvremenije đačko odmaralište u Srbiji čija bi popunjenost bila sto posto tokom cele godine i koje bi svakako bilo isplativo i donosilo gradu prihod, a naša deca imala najbolje uslove, umesto sadašnjih koji su razočaravajući, zaključuje Jekić.
Javno-privatno partnerstvo
Za Edisa Durgutovića i njegovo udruženje „Kragujevačka priča” nije bitno kome će formalno odmaralište pripadati, već da se obezbede sredstva za hitnu obnovu. U današnje vreme to se radi kroz javno-privatno partnerstvo, jer grad je prezadužen i ne može više da se zadužuje.
Ugovorom bi privatnik uložio sredstva u kompletno sređivanje postojećeg odmarališta, a njemu bi se ustupio slobodan plac da na njemu izgradi svoj objekat.
Odabrao bi se takav model partnerstva koji bi građanima i gradu najviše odgovarao, a obnovljeno odmaralište imalo bi najbolje uslove za našu decu, dok bi se prihod odmarališta vraćao u budžet i njime bi se mogle finansirati i druge delatnosti.
Sve to bi omogućilo da kragujevačka deca imaju povlašćenu cenu boravka u odmaralištu, smatra Durgutović.
Umesto da ima plan o što skorijem renoviranju plan gradske vlasti se odnosi na ono što Durgutović naziva „socijalni turizam”. Taj plan je da se gradske škole primoraju da decu vode u ovaj objekat na rekreativnu nastavu, da njime i dalje gazduje grad. Ali, pošto se ne nalaze sredstva za obnovu odmaralište propada i za dve tri godine biće u takvom stanju da će morati da se zatvori, smatra Durgutović.
Za javno-privatno partnerstvo u rešavanju ovog problema je i Bojan Stojadinović, šef Odborničke grupe „Šumadijska regija PSG”, koji je još pre godinu i po predlagao da se primeni model u kojem bi se našao partner i njemu ponudilo da renovira postojeći objekat.
Za uzvrat dobio bi slobodan plac na kome može da se gradi nova zgrada od 5.000 kvadrata na najatraktivnijoj lokaciji na Kopaniku. Ugovor bi sadržao i deo o rezervisanju kapaciteta za besplatan boravak kragujevačke dece na ovoj planini.
I Veroljub Stevanović, predsednik i odbornik „Zajedno za Šumadiju” kritikuje model koji se sprema da se kragujevački đaci prinude da borave u odmaralištu i naziva to vraćanjem u komunizam. On nije protiv javno-privatnog partnerstva, ali se zalaže da grad sam nađe način da investira u novi objekat na slobodnom placu i renovira postojeći. Odmaralište sa slobodnom lokacijom naziva „blagom Kragujevca” koje mora da posluje pozitivno i da donosi dobit. Na potezu je gradska vlast.