Stari kadrovi za novi pocetak
Za direktora preduzeća postavljen je Milan Kostić, doskorašnji menadžer u pribojskom „FAP”-u, koji je dugo na ivici opstanka, a u najuže rukovodstvo ušao je Đorđe Pecelj, direktor „Kovačnice” u vreme kada je firma pala u stečaj i čiju su ostavku radnici tražili
Piše Miloš Pantić
Od 18. avgusta „Zastava kovačnica” je i zvanično registrovana kao preduzeće u stopostotnom vlaništvu „Zastava oružja”, pa je tako put u dugo najavljivani novi početak nakon teškog iskustva sa neuspelom privatizacijom i stečajem mogao da bude otvoren.
Sledeći korak bio je postavljanje organa upravljanja, Nadzornog odbora i poslovodstva, što se sa velikim interesovanjem očekivalo da se vidi koji će kadrovi povući nekada uspešnu fabriku u oporavak i oživljavanje proizvodnje kako bi se opet vratila na stare staze.
Postavljanje direktora i njegovih najbližih saradnika, međutim, donelo je iznenađenje jer je poziciju direktora zauzeo ekonomista koji je bio na jednoj od čelnih funkcija u pribojksom „FAP”-u, fabrici koja dugo tavori i bori se za opstanak. Još je veće iznenađenje imenovanje u najuže rukovodstvo Đorđa Pecelja, koji je bio direktor „Kovačnice” u vreme kada je preduzeće, posle štrajka radnika, krajem septembra 2014. Godine, otišlo u stečaj.
„Ništa protiv”
Direkor „Zastava oružja” Milojko Brzaković kaže da poslovodstvo fabrike nije imalo ništa protiv ovih imenovanja, iako napominje da izbor za najodgovorniju funkciju nije bio predlog Izvršnog odbora preduzeća.
- Za direktora „Kovačnice” imenovan je ekonomista iz Beograda Milan Kostić, koji je radio kao izvršni direktor za ekonomiju i finansije u „FAP”- u iz Priboja. To nije bio predlog Izvršnog podbora „Zastava oružja ”, ali je takvu odluku doneo Izvršni odbor u kome su tri člana, jedan iz Ministarstva odbrane i dva člana iz fabrike. Mi nismo imali ništa protiv tog imenovanja, ali nismo ga mi predložili, kaže Brzaković.
On napominje da je Kostić bio u poslovodstvu „FAP”-a koje je postavljeno tako da ne može da se kaže da je on dorineo u dužem periodu posrtanju ovog nekadašnjeg giganta.
Sa imenovanjem Pecelja je, međutim, druga priča jer je on kao direktor bio direktni akter burnih događaja iz juna 2014. godine, kada je u „Kovačnici” izbio štrajk zaposlenih, što je bio uvod u stečaj. Povod za štrajk bilo je smanjenje plate od početka te godine za oko 30 posto i nepotpisivanje kolektivnog ugovora.
Direktor Pecelj nije se tada jasno ogradio od bugarskog vlasnika Valentina Zaharijeva, koga su radnici prozivali kao glavnog krivca za loše poslovanje, već je tvrdio da su plate pale zbog smanjene tražnje otkovaka na domaćem tržištu.
Među sedam štrajkačkih zahteva bila je i ostavka poslovodstva, što je Pecelj sa svojim saradnicima odmah ponudio, ali Nadzorni odbor na čelu sa vlasnikom nije tu ostavku prihvatao. Sam Zaharijev, kao vlasnik, pozivan je na pregovore sa štrajkačima u Kragujevac, ali je i on „lopticu” elegantno prebacio na direktora Pecelja, poručujući radnicima da pregovaraju sa menadžmentom.
Iz ove igre gluvih telefona nije izašlo ništa dobro po fabriku, jer je 30. septembra te 2014. godine u njoj otvoren stečaj, i to na predlog bugarske firme „Ferotrans”, koja je bila ćerka firme „Intertrust”, vlasnika fabrike. Stečaj su pokrenuli za dug koji „Kovačnica” ima prema njima od 2,57 miliona evra. Preostali dugovi iznosili su nekoliko miliona evra.
„Pecelj nije kriv”
Direktor „Zastava oružja” Milojko Brzaković kaže da je pitanje kolika je bila uloga tadašnjeg direktora Pecelja u dovođenju „Kovačnice” u stečaj, jer je vlasnik bila bugarska firma koja je bila generator stanja u fabrici i primer izuzetno loše privatizacije.
Uprkos tome što je javnost možda iznenađena kadrovskim rešenjima, on očekuje da će novo, a jednom delom i staro, poslovodstvo te fabrike ispuniti cilj koji je novi vlasnik postavio, a to je postepeno oživljavanje proizvodnje i povećanje prihoda, uz povećanje i broja zaposlenih.
Posle zvaničnog registrovanja fabrike u radni odnos je primljeno 140 zaposlenih, i to su uglavnom stari radnici koji su protekle tri godine radili u fabrici i za vreme stečaja, jer proizvodnja ni tada nije stajala zbog ranije ugovorenih porudžbina.
- Od početka rada „Kovačnice” sa novim vlasnikom već su sklopljeni ugovori sa ozbiljnim ino kupcima. Obavestili smo stare kupce da fabrika više nije u stečaju i da je sto posto u državnom vlasništvu. Već je u postupku sklapanje ugovora sa „Krušikom” iz Valjeva, nastavljaju se poslovi za Fabriku oružja „Zastava” i za „FAP” Priboj, kao i za fabrike poljoprivredne mehanizacije koje rade u Srbiji, navodi Brzaković.
On je uveren da će obnavljanjem ugovora sa starim kupcima iz Bosne i Hercegovine, Mađarske, Češke, Nemačke i drugih zemalja, „Kovačnica” postepeno, korak po korak, postati preduzeće koje će pozitivno poslovati, tako da firma vlasnik neće morati da pokriva njene gubitke.
Za to je potrebno remontovanje i sređivanje opreme kako bi se fabrika dovela u optimalno stanje, a kasnije će doći na red i nove investicije. Brzaković je ubeđen da će „Kovačnica” izrasti u ozbiljan kovački centar, prvenstveno za potrebe metalskog kompleksa Srbije.
MOTIVI ZA KUPOVINU „KOVAČNICE”
Sprečavanje sopstvenih gubitaka
Direktor „Zastava oružja” Milojko Brzaković kaže da je motiv za kupovinu „Kovačnice” bila teška situacija u koju bi došla fabrika oružja u slučaju gašenja te fabrike, jer bi prenošenje proizvodnje kod drugih dobavljača u Srbiji bio težak, mukotrpan, skup i dugotrajan proces.
U dokumentu „Zastava oružja” pod naslovom „Opredeljujuća vizija za kupovinu Zastava kovačnice” navodi se da fabrika oružja od nekadašnjih preko 500 pozicija u ovom momentu nabavlja iz „Kovačnice” oko 80 pozicija otkovaka, koji se koriste za vitalne delove oružja. U periodu stečaja „Kovačnice”izvršena je zamena nekih 15 pozicija, koje se kupuju od drugih dobavljača, dok je istovremeno desetak pozicija otkovaka zamenjeno preciznimlivovima.
U ovom dokumentu se navodi da, s obzirom da se u periodu oglašavanja prodaje iz stečaja nije pojavio ni jedan ozbiljan kupac, na čiju perspektivu rada kao budućeg vlasnika „Zastava kovačnice” bi moglo da se osloni „Zastava oružje”, dolo se do zaključka da se ne smemo igrati sa sudbinom naše fabrike. Jedan mesec zastoja u radu „Zastava oružja” bi stvorio za 50 posto veće gubitke od cene po kojoj se mogla kupiti cela „Kovačnica”. Taj podatak je bio presudno opredeljujući pri donošenju odluke o
ulasku u kupovinu ovog dobavljača bez čijeg rada se ne može zamisliti pouzdano snabdevanje otkovcima „Zastava oružja”, piše u dokumentu, uz napomenu da je konačna odluka o kupovini „Kovačnice” imala duboku potporu i u tradiciji ovog nekada najvaćeg proizvođača otkovaka na Balkanu.