Dobiješ batine i - nikom ništa
U slučaju Radomira Živkovića, koji je pretučen u kladionici „Maks Bet” krajem 2015. godine niti je pronađen krivac, niti je mogao da se obešteti za telesne povrede i duševne boli zbog poniženja, zato što je slučaj zastario
Dvadesetdevetogodišnji Kragujevčanin Radomir Živković obratio se redakciji sa pričom da u ovoj državi možeš da budeš pretučen i bedno ponižen, a da niko zbog toga ne odgovara. To se desilo njemu, 6. decembra 2015. godine,oko dva sata izjutra,u kladionici „Maks Bet” u Lepeničkom bulevaru,kada je zadobio više udaracau predelu glave i tela, nakon čega se obratio za lekarsku pomoć.
Iako se u osnovi znalo ko je podigao ruku na njega pred desetak prisutnih, istraga nije dala rezultate, uprkos poznatojčinjenici “da iza svega stoji smeđi mladić, visok oko metar i osamdeset, koga je radnica kladionice oslovila po imenu Filip“. U policijskom izveštaju od 1. avgusta 2016. koji je dostavljen Osnovnom javnom tužilaštvu stoji da su obavili razgovor, pored oštećenog i sa radnicom kladionice i da nisu utvrdili identitet počinioca, ali da će raditi i dalje na tom slučaju.
Poniženje jače od bola
Radomir Živković ovako započinje svoju priču:
- U poremećenom sistemu vrednosti, logično se često smatra nelogičnim, a abnormalno normalnim. Kada je Nikola Tesla Srpskoj kraljevskoj vladi podneo molbu da finansira njegov projekat „uvođenja sunca” svim Srbima u kuće, želeći na slikovat način da pojasni svoju želju za patentiranjem naizmenične struje, bio je ne samo odbijen, već i ismejan. Koliko je naša vlada u to vreme izašla u susret Tesli, toliko su pojedinci iz lokalne Policijske uprave izašli meni. Međutim, Tesla je bio
avangardna ličnost koji je išao 200 godina ispred svog vremena, a ja sam običan smrtnik, koji je podneo prijavu policiji zbog krivičnog dela iz člana 344. stav 2. Krivičnog zakonika, zbog nasilničkog ponašanja. Ta prijava je nakon pribavljanja svih dodatnih informacija trebalo da rezultira optužnim predlogom od strane Osnovnog javnog tužioca, ali to je izostalo.
Po njegovim rečima, u kladionicu je svratio samo da bi popunio tiket inije se zadržao duže od desetak minuta. Dok je popunjavao listićdošlo je najpre do verbalnog napada od strane jednog mladića, koji je prišao njegovom stolu ikoga nije poznavao, a onda i neugodnog kontakta. Dotični ga je najpre uhvatio dva puta s leđa za glavu i uvo, da bi nakon opominjanja da to ne čini, jer će pozvati policiju, zadobio seriju udaraca u nos i glavu, ni sam ne zna koliko puta, jer je već nakon
prvog udarca bio ošamućen.U trenutku kada mu je rekao da se skloni od njegovog stola i na pomen policije, drugi mladić, takođe njemu nepoznat, koji je stajao pored napadača, oteo mu je telefon iz ruku, ali posle i vratio.
Obezbeđenja kladionice nije bilo prisutno.Radomir je posle toga izvadio lekarsko uverenje o povredama i podneo prijavu protiv NN lica. Uglavnom, prošao je s lakim povredama u vidu oderotina i crvenila gornjeg dela nosa i čela sa propratnim bolovima, kao i otokom iznad desnog uva.
- Ušlo se u sudski postupak, ali nije došlo do glavnog pretresa ni podizanja optužnog predloga. Sprovedena je istraga na neadekvatan način, kaže glavni junak ove priče.
Radomir je odmah,u decembru, podneo krivičnu prijavu protiv NN počinioca, da bi već u januaru 2016. doneo u policiju broj registarskih tablica belog „juga” u kome je kasnije video počinioca na suvozačevom mestu. Posle dva meseca, video ga je u centru grada kao vozača u jednom drugom automobilu i zapisao registarskeoznake i to prijavio ovlašćenom službenom licu Policijske uprave.
- Kada sam odneo tu prijavu rečeno mi je da prethodni auto nije njegov, što znači da je već preko tog podatka mogao da bude identifikovan osumnjičeni, da je postojalo volje, kaže Radomir Živković, dodajući da se posle dobijanja ovakvog podatka vlasnik vozila otkriva u roku od deset minuta, alida do toga nije došlo ni tada, ni skoro godinu danakasnije.
Radomir kaže da je više puta posle toga odlazio u prostorije Policijske uprave kako bi proverio dokle se stiglo s njegovom slučajem, ali nije bilo nikakve reakcije osim obaveštenja - „radimo na slučaju”.
- U početku sam mislio da je u pitanju nemar, krajnja nepažnja, ali sam kasnije shvatio, a sada sam i potpuno uveren, da je reč o planskom zataškavanju. Pozvan sam od strane drugog ovlašćenog lica iz policije da ponovo kažem ono što sam već rekao, posle godinu dana i dva meseca, u smislu registarskih tablica. Ali, to je bilo kada je već istekao rok za podnošenje privatne tužbe zbog nanošenja lakih telesnih povreda, kaže Živković.
Nakon toga dobio je i obaveštenje od Osnovnog javnog tužioca da se ne radi o delu koje se goni po službenoj dužnosti, iako je rečo knjiškom primeru nasilničkog ponašanja na javnom mestu, tvrdi Radomir.
- To je klasičan primer kako sistem ne sme da funkcioniše. Doveden sam u mat poziciju da ne mogu da tužim po privatnoj tužbi. Nisu, međutim, ovi nasilni pojedinci problem, problem je poremećen sistem vrednosti koji takve pospešuje da nastave dalje kriminalnim putem, kaže ovaj dvadesetdevetogodišnji diplomirani pravnik.
Iscrpljena sva pravna sredstva
Po njemu, nameće se važno pitanje - zašto tog dana nije radila sigurnosna kamera u toj kladionici. Ustvari, kamera je radila, ali nisu hteli da predaju snimak. U službenoj belešcipolicijskog službenika Dušana Petrovića, koja nam je data na uvid, stoji da je 10. januara 2016. godine u prostorijama policijske ispostave obavljen razgovor sa menadžerom kladionice „Maks Bet”,koji je izjavio da mu je radnica sveispričala o ovom događaju i da zna da postoji prijava oštećenog lica, ali da on ne
zna ko je učesnik tog događaja.
„Navedena kladionica poseduje video nadzor, ali ista je u procesu instalacije, zato i ne poseduje snimak navedenog događaja“, stoji u izjavi menadžera u policijskoj službenoj belešci.
- To je krivica zakonodavca, zato što ne predviđa nikakve konsekvence za vlasnike objekta ukoliko ne predaju snimke sa sigurnosnih kamera. Zbog takvog njihovog „dobrog” postupka ja sada apelujem na tužilaštvo da ispita da li se preko navedenog objekta “pere novac“ i da li ljudi koji učestvuju u vođenju tog objekta u gradu sarađuju sa određenim pipcima šiptarske mafijaške hobotnice. I ko sve radi u obezbeđenju tog objekta, kaže gnevno glavni junak ove priče.
Živković dodaje da se sada obraća javnostipre svega zato što mu je to jedini preostali vid legalne zaštite, pošto su sva pravna sredstva iscrpljena. Ako je već podneo krivičnu prijavuzbog učinjenog nasilja, rešio je da ide do kraja. Hteo je istovremeno da skrene pažnju na sistem koji ne funkcioniše, s posebnim akcentom na pravni sistem i sistem zaštite građana koji mogu biti izloženi nasilju, a da niko zbog toga ne odgovara.
Inače, on sumnja da ovaj napad s kraja 2015. godine možda ima i političku pozadinu. To zaključuje jer se i tada aktivno bavio politikom,kao i sada, s tim što je umeđuvremenupostao istaknuti predstavnik Gradskog odbora Dveri.
- U to vreme govorio sam o nekim primerima kriminala koji nisu svi procesuirani u gradu do sada, poput „pranja” novca i saradnje sa šiptarskom mafijom. To se verovatno nekome nije svidelo.Moguće je i da se radi i o plaćenicima, mada je verovatnije da se radi o običnim klošarima i siledžijama kojima je ovo samo jedan u nizu kriminalnih ataka, kaže Živković.
U međuvremenu je saznao da je drugi mladić, koganije prijavioi koji je verovatno drug onog koji ga je udarao, težak kriminalac koji mu je čak pretio i ubistvomčitave porodiceako ga bude prijavio policiji. Živkovićje vidno razočaran ishodom ovog slučaja i ponavlja da nasilnici nisu toliki problem ovog društva koliko sistem koji treba da zaštitičestite građane.