„ENERGETIKA” TRAŽI POSKUPLJENJE GREJANJA
Gradsko veće nije za nepopularne mere
Čaršija, bar onaj deo koji je na neki način saznao da „Energetika”traži poskupljenje, nagađa da će od 1. marta grejanje biti skuplje za 6,8 odsto, mada zvanični zahtev za povećanje cene grejanja niko nije video, još uvek nije obnarodovan na gradskom sajtu, kako to običaj nalaže, niti je Gradsko veće zasedalo tim povodom.
Nezvanično se, međutim, može čuti da nova cena najverovatnije neće biti odobrena jer gradski čelnici nisu za to, a da je „Energetika” dobila takav „signal” potvrđuje direktorka marketinga ovog preduzeća Zora Lazić.
- Zahtev postoji. „Energetika” je 16. januara uputila urgenciju za korekciju cenovnika za 6,8 odsto, u skladu sa Uredbom Vlade Srbije o određivanju naviše i najniže cene toplotne energije. Navedeni procenat odražava realno uvećanje ulaznih troškova i ukoliko dobijemo saglasnost umesto 84,14 dinara po metru kvadratnom, bez PDV-a, koji iznosi 10 odsto, nova cena grejanja biće 89,84 dinara. Zaduženje za stan od 50 kvadrata umesto 4.627 dinara iznosiće 4.941 dinara, obrazlaže Lazić.
Prestonički model
Beograd je „povukao nogu” i u glavnom gradu grejanje je od 1. januara ove godine poskupelo za 4,7 odsto, tvrdi Zora Lazić. Cena grejanja iznosi 108,51 dinara bez PDV-a, međutim, kada se već pominje Beograd, izgleda da Kragujevčani opravdano strepe od nove cene grejanja baš zbog načina na koji je to prestoničko poskupljenje sprovedeno u delo.
„Politika” je, naime, početkom februara prva obavestila Beograđane da su grejanje i topla voda potajno poskupeli, a čelnici prestonice su to priznali saopštenjem u kojem su podizanje nazvali minimalnom korekcijom cene.
Donekle, nazvano je ispravkom, kao da se u dosadašnjim računima uporno potkradala greška. Međutim, dalje navodi „Politika”, gradska uprava je u zvaničnom saopštenju potvrdila da su mesečni računi za grejanje porasli zato što je skočila cena prirodnog gasa. Ali, gradonačelnik Beograda Siniša Mali je za Televiziju Prva izjavio da je do poskupljenja došlo zbog usklađivanja sa godišnjom inflacijom.
Rast inflacije nije isto što i skok cene prirodnog gasa. Na cenu gasa mogu uticati i variranja vrednosti dinara prema svetskim valutama, ali ona zavisi od još mnogo faktora na globalnom nivou.
Zaista, gasu je u svetu nekoliko puta prošle godine rasla cena. Na računu za „Infostan” to se nije osetilo, a cena nije menjana još od februara 2013. godine, naglasili su za „Politiku” u „Beogradskim elektranama”- te, valjda, posle toliko odugovlačenja, ne može se zameriti što su naposletku podigli cene, i to ne više od 4,7 odsto. Ne može se, međutim, razumeti to što je ta nepopularna odluka skrivena. Da ne bude tako i u Kragujevcu?
Il’ dobitak il’ gubitak
- U javnosti se pominje 1. mart, verovatno jer je februar na isteku i poskupljenje ne može važiti retroaktivno, ali činjenica je da će nova cena stupiti na snagu jedino ukoliko Gradsko veće da saglasnost. Zahtev nije tajno upućen i, svakako, korekcija ne može biti tajna. Traženo odobrenje od 6,8 odsto je, kao što sam već navela, procenat realnog uvećanja troškova jer je gas u međuvremenu poskupeo u više navrata, kao i ugalj čija sukcesivna nabavka i dalje traje, pojašnjava Lazić.
Sukcesivna nabavka uglja je u stvari deo odgovora „Energetike” na dileme građana kakvo li su opravdanje naveli ako nova cena stupa od 1. marta? Zašto, kada su energente nabavljali prošle godine po starim cenama? Zar je bitno koliko je poskupeo gas, kada se u Kragujevcu najviše koristi ugalj? Još sijaset pitanja moglo se čuti na svakom koraku...
Kada smo već u prilici da ih prenesemo, to smo i upitali „Energetiku”, a direktorka Lazić podseća da poskupljenja grejanja najverovatnije neće ni biti, ali da više ne bude dilema, dodaje:
- Grejna sezona traje do 15. aprila, nabavka energenata traje i danas i energenti će svakako biti korišćeni do kraja ove, ali i naredne grejne sezone koja počinje 15. oktobra. Zar treba razgraničiti nabavku po starim i po novim cenama, jer građani dobro znaju da se grejanje plaća tokom cele godine. Poznato je i da se prihod preduzeća projektuje na nivou poslovne godine. „Energetika” je u planu poslovanja, jer je korekcija cene predviđena pomenutom uredbom Vlade Srbije, predvidela povećanje cene grejanja za 6,8 odsto, navodi Lazić.
Prema njenim rečima, po sadašnjem modelu obračuna troškova nije neophodno da Gradskom veću u obrazloženju nove cene taksativno navode za koliko su procenata poskupeli gas ili ugalj, ali tih poskupljenja je bilo, i svakako, vidljiva su u troškovniku cenovnika. Cena se, kategorična je Lazić, formira na bazi prosečne potrošnje uglja, mazuta i gasa, a prethodno povećanje cene grejanja bilo je 1. novembra 2013. godine za 14 odsto.
- Sa punim pravom treba uzeti u obzir i činjenicu da cena grejanja nije pomerana duži period, mada su u međuvremenu ulazni troškovi povećani u više navrata. Prihod preduzeća se projektuje na godišnjem nivou i ukoliko ne dobijemo saglasnost Gradskog veća samo na razlici zatraženog, a neodobrenog procenta, ubeležićemo gubitak od 160 miliona dinara, zaključuje direktorka Lazić.