ZAŠTO JE OSNOVANO DRUŠTVO EKONOMISTA KRAGUJEVCA
Protiv zaostajanja grada
„Kao ekonomista bio bih zadovoljan da je Kragujevac zadržao one pozicije u privrednoj strukturi Srbije koje je imao u prošloj deceniji, ali privredna slika grada poslednjih godina svrstava grad ispod nacionalnog proseka, sasvim blizu južnog i jugoistočnog dela zemlje po ekonomskim kriterijumima.”
Ovim rečima profesor dr Petar Veselinović sa kragujevačkog Ekonomskog fakulteta, prvi predsednik novoformiranog Društva ekonomista Kragujevca, osnovanog 26. februara, skicira privrednu sliku Kragujevca koja zabrinjava i vidljiva je na svakom koraku. Veliki ekonomski pad je i jedan od glavnih razloga što se Veselinović pojavio kao glavni inicijator osnivanja društva u kome će ekonomski stručnjaci sa Univerziteta, ugledni privrednici i predstavnici banaka i osiguravajućih kuća, kroz svoje akcije, pre svega konferencije, debate i dijalog, pokušati da daju uputstva i smernice kako da se iz ove situacija izađe.
Mnogo uzroka pada
Na pitanje kako je Kragujevac naglo krenuo da pada od društva najrazvijenijih do onih gradova koji tapkaju ispod proseka, dr Veselinović ima odgovor.
- Nakon velike investicije i ulaganja koje je sa sobom doneo „Fijat”, sa svojim direktnim i indirektnim kooperantima, kao i dolaska nekoliko velikih kompanija iz oblasti trgovine, u Kragujevcu izostaju investicije u značajnijem obimu.
Kako i zašto se to dogodilo? Veselinović navodi nekoliko glavnih razloga, a na prvom mestu je globalna ekonomska kriza koja je pune četiri godine usporavala strane investitore da ulažu u druge zemlje i regione, a samim tim i u Kragujevac. Drugi razlog je još uvek loš poslovni ambijent koji bi privukao strane investitore da ostvare nešto u Kragujevcu što ne bi mogli u nekom drugom gradu ili zemlji.
Vrlo bitan razlog nazadovanja je, po Veselinoviću i kašnjenje u izgradnji započetih infrastrukturnih projekata, kao što je spajanje sa koridorom 10 i modernizacija železnice. Ipak, kao ključni faktor zaostajanja on vidi loše kadrove u lokalnoj administraciji koji bi trebalo da pruže sve potrebne informacije stranim investitorima, odnosno da im predoče komparativne prednosti koje grad ima, a da to nije samo jeftina radna snaga.
Ovu ocenu dr Veselinovića potvrđuje podatak da su u ovoj godini u gradu aktuelne samo dve veće investicije, i to izgradnja nove hale preduzeća „Milanović inženjering” u Sobovici za proizvodnju delova za vozove, namenjenih izvozu, kao i novootvoreni prodajno servisni objekat za prodaju „Fijatovih” vozila” firme „Nikom” iz Kragujevca u industrijskoj zoni „Servis 2”. Obe investicije teške su oko tri miliona evra, ali one su samo izuzetak koji potvrđuje pravilo i nedovoljne su da se krene u smeru razvoja.
Nakon posete Kragujevcu većeg broja ambasadora zapadnih zemalja i Kine polovinom prošle godine iz gradske vlasti čula se optimistička izjava da već do kraja 2015. godine postoje realni izgledi za dolazak velikih investicija. Pokazalo se da je to bio optimizam bez pokrića.
Potrebno je mnogo više investitora, bili oni strani ili domaći. Da bi skrenuo pažnju da neki regioni znaju kako se to radi Veselinović pominje Vojvodinu koja je za poslednjih nekoliko godina imala stranih investicija od 7,3 milijarde evra i zaposlila oko 60.000 ljudi. Time je od časopisa „Fajnenšel tajms” proglašena za sedmu najperspektivniju od 146 regija u Evropi. Šta to u Vojvodini rade, a mi ne umemo?
- Vojvodina je i u bivšoj Jugoslaviji bila razvijenija i privlačnija za investiranje, pre svega zbog razvijenije infrastrukture. Postoji i istorijsko nasleđe jer se ona razvijala pod „suknjom” Marije Terezije, a Srbija ispod Save i Funava pod hatišerifom Mehmed paše Sokolovića. Ipak, presudno u današnje vreme je to što je ova pokrajina maksimalno liberalizovala uslove za investicije koji su pod njenom ingerencijom, dok južni deo Srbije, uključujući i Kragujevac, isključivo gleda u Vladu Srbije u pronalaženju investitora, dobro subvencionisanih iz državnog budžeta. Dakle, grad Kragujevac od izbijanja globalne ekonomske krize, kada su investitori postali mnogo probirljiviji, nije imao potrebnu ofanzivnu strategiju privlačenja direktnih investicija i drugih oblika ulaganja, već se to svelo na pojedinačne slučajeve, zaključuje Veselinović.
Kako pokrenuti razvoj
Jedna novina, doduše za sada samo u najavi, govori da aktuelna gradska vlast priprema podsticaj za nove investitore tako što će im ponuditi besplatno lokacije u zakup ukoliko zaposle radnike. Prethodna vlast imala je slična rešenja, jer su se lokacije davale sa velikim popustom za zapošljavanje radnika, i to u različitim skalama za angažovanje do 50, do 100 i do 200 radnika, pri čemu je cena zamljišta bila toliko niska da su iznosi bili simbolični. Ovaj podsticaj odnosio se samo na
proizvodne pogone, ali, kako vidimo, ni to nije dalo neke veće rezultate. Mere nove vlasti, koje se reklamiraju kao potpuno nove, a zapravo su izmenjena varijanta starih, trebalo bi da privuku nove investitore, kao i najvljivanje otvaranja nove radne zone bombastog naziva sa jasnom simbolikom „Feniks”.
Profesor Veselinović kaže da davanje besplatnog zemljišta i opremanje novih zona jeste jedan od načina koji je u nadležnosti lokalnih vlasti za privlačenje novih investitora. Ali, smatra on, popravljanje stanja u celoj privredi zemlje će biti isto tako značajan signal potencijalnim investitorima da svojim ulaganjima obezbede i delove novih tržišta gde će moći da plasiraju svoje proizvoide. Pošto je domaća tražnja na najnižem nivou, kao alternativa bi moglo da posluži tržište Zapadnog Balkana,
čije su sve zemlje članice CEFTA.
Dakle, zaključuje Veselinović, strani investitori, pored olakšica, moraju da budu i ekonomski motivisani da te svoje proizvode mogu da prodaju i da na duži rok ostvaruju profit. I opet se vraćamo „Fijatu” koji je početak i kraj svih aktuelnih razgovora o stanju privrede Kragujevca. Pad prodaje modela „500l” na svetskom tržištu, izuzev Italije i delimično Amerike, uslovio je sve češće slanje radnika na plaćena odsustva i spekulacije o odlasku ove kompanije iz Kragujevca po isteku ugovora.
- Pored pada prodaje u svetu, izostaje i proboj na tržište Rusije, Belorusije i Kazahstava, verovatno zbog administrativnih i političkih barijera. Naravno, „Fijat” kao privatna kompanija vrlo rigidno poštuje ekonomske zakonitosti i sve češće obustavlja proizvidnju na 10-15 dana dok ne proda zalihe. To je ekonomski opravdano, ali nije ohrabrujuće za zaposlene radnike i Srbiju, čiji je „Fijat” već tri godine najveći izvoznik, kaže Veselinović.
Ipak, on smatra da će podizanjem kupovne moći stanovništva i probijanjem nekih novih tržišta, uz dodatak nekog novog modela, „Fijat” nastaviti rad u fabrici u Kragujevcu. Ne treba zaboraviti da je radna snaga u Srbiji još uvek najjeftinija u Evropi, napominje profesor.
Novoosnovano Društvo ekonomista Kragujevca, kao deo Saveza ekonomista Srbije, uskoro očekuje početak konkretnog rada, održavanje stručnih konferencija i predavanja. Uverenje je da ekonomska struka može da pomogne Kragujevcu i da je ta pomoć neophodna. Jedna od teza profesora Veselinovića je da velika kragujevačka preduzeća domaćih vlasnika mogu da pomognu u povećanju zapoošljavanja ako se budu dalje razvijala. Zato je dobar signal prisustvo na osnivačkoj konferenciji Društva ekonomista Kragujevca predstavnika preduzeća „Prizma”, „Agromarket”, „Morava”, „Agrar kop”, „Vulović transport”, „Goma lajn”, „Riveks”, „Ženeva luks”, kao i govoto svih poslovnih banaka i osiguravajućih kuća u gradu.