UPORNA GRAĐANKA NASPRAM DRŽAVNE ADMINISTRACIJE: Tajne „krštenja” jedne ulice
U dokolici šeta po internetu, pukom slučajnošću otvara gugl mapu grada i - ogromno iznenađenje: ulica u kojoj godinama živi dobila je neobično ime po ličnosti za koju nikada nije čula. Inače, ranije i oduvek ulica je bila bezimena.
Baš to desilo se Dušanki Banduka iz Dragobraće kod Kragujevca, još u septembru 2020. godine. Raspita se ona kod komšija znaju li da im je ulica „krštena” i - niko pojma nema. Tada gospođa Dušanka, koja je dugogodišnji turistički vodič u jednoj beogradskoj agenciji, počinje da „vodi istragu” ko je, kada i kako dao ime njenoj ulici, a to ime je po nekom Alojziju Ankonu. Dakle, i dodatno pitanje - ko je taj Alojzije i po čemu je on značajan za selo Dragobraća?
Karte ubrzo počinju da se otvaraju. Odluku o nazivu ove, kao i niza drugih seoskih ulica, uglavnom puteva i sokaka, skoro dve godine ranije, 1. novembra 2019, donela je Skupština grada Kragujevca, jer je odlučeno da svi kolovozi moraju da imaju svoja imena. A okud ime Alojzije Ankon?
- Predsednik Saveta mesne zajednice Dragobraća i još dvojica ljudi dali su sebi za pravo da, bez zbora - skupa građana, odlučuju o nečemu važnom što se tiče svih nas i predlažu Skupštini grada da naša ulica nosi naziv Alojzija Ankona, jer je on navodno spasao meštane sela od streljanja oktobra 1941, kaže Dušanka Banduka.
Ista grupa dala je predloge za imena 41 ulice u Dragobraći, sa datumom 3. decembar 2018. godine, a da žitelji sela o tome ništa nisu znali. Za svoje nove adrese saznali su tek kasnije i to slučajno.
U priči koja sledi može se steći utisak da se isuviše ide u detalje povodom spora o imenu jedne seoske ulice u kojoj je ukupno desetak privatnih kuća, međutim, zalaženje u „tanka creva” veoma rečito govori o tretmanu jedne uporne građanke pred institucijama - i gradskim, i republičkim.
Dva odbijena prigovora
Nadgornjavanje sa administracijom Dušaka Banduka počela je pisanim obraćanjem skupštinskom Odboru za određivanje naziva ulica, trgova... (naziv je rogobatan, u daljem tekstu - Odbor za naziv ulica), uz koji je išla i peticija sa potpisom 26 lica, s predlogom da njihova ulica umesto Alojzija Ankona nosi ime grofa Sava Vladislavića, savetnika ruskog cara Petra Velikog, diplomate, putopisca, darodavca srpskih manastira... Zašto takav predlog - nebitno je za ovu priču.
Odbor ovu inicijativu, koja je upućena u oktobru 2020, ne prihvata, a obrazloženje je bilo „da lica koja su tražila promenu naziva nisu Policijskoj upravi prijavila prebivališta na adrese u Ulici Alojzija Ankona”, pa se ne može utvrditi da li stvarno žive u toj ulici!
Gospođa Dušanka kaže da oni nisu menjali mesto prebivališta, a kako su mogli da prijave novi naziv ulice u kojoj žive kada nisu ni znali da je njoj dato ime po nekom Alojziju.
Ona se u februaru 2021. ponovo obraća istom Odboru gradske uprave, sada prigovorom na prethodni odgovor, ali i sa tvrdnjom da su prekršeni zakoni i pravilnci koji regulišu ovu materiju. Između ostalog, propisi kažu da „inicijativa” za davanje naziva ulici obavezno mora da sadrži biografske podatke i doprinos konkretne ličnosti u oblasti u kojoj je delovao, ako se predlaže da ulica dobije ime te ličnosti”. Dodaje da „biografija ne postoji, kao ni podaci o spašavanju od streljanja u Dragobraći”.
Odbor odbija i ovaj prigovor Dušanke Banduka, uz tvrdnju da je „u svemu ispoštovana propisana procedura”, kada je reč o biografiji Alojzija Ankona „podnosilac prigovora nije ponudio nove dokaze i činjenice”.
Uporna građanka istovremeno piše i Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave koje daje prethodnu saglasnost na davanje naziva ulicama. Ponavlja navode iz obraćanja gradskim institucijama, ukazuje na nepoštovanje propisa, a za Alojzija Ankona po kome je njena ulica dobila ime kaže da je nepostojeći čovek jer bi za njega znali stariji meštani i njihove porodice i postojali bi neki podaci o njemu u istorijskim dokumentima.
Ministarstvo odgovara da je uputilo dopis gradonačelniku Kragujevca, zatražilo da proveri Dušankine navode i da ga obavesti o preduzetim merama. Potom iz kabineta gradonačelnika stiže odgovor da je Odbor za određivanje naziva ulica podatke o Alojziju Ankonu dobio dopis od Gradskog odbora SUBNOR-a Kragujevac i da nije bio uočljiv nijedan razlog da se ne prihvati predlog za davanje takvog naziva ulici.
Upućivanje na SUBNOR
Međutim, gospođa Banduka i dalje ne dobija na uvid biografiju čoveka po kome je ulica dobila ime, pa se opet obraća gradonačelniku i, pozivajući se na Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, traži na uvid dokumentaciju u kojoj su dati podaci o Alojziju Ankonu. Kabinet gradonačelnika prosleđuje zahtev Odboru za određivanje naziva ulica da „u što kraćem roku dostavi tražene informacije”, kako bi ih prosledili Dušanki Banduka.
Odbor odgovara da je predlog za naziv ulice dao Savet mesne zajednice Dragobraća sa obrazloženjem, a celo obrazloženje za Alojzija Ankona bila je jedna rečenca - „da je on bio pružni nadzornik koji je sprečio streljanje meštana”! Navodi se i „dopis SUBNOR-a Kragujevac koji se odnosi na biografiju Alojzija Ankona”, ali Dušanka Banduka i dalje ne dobija ništa od traženih podataka i zato svoju priču gura dalje.
U kabinetu gradonačelnika očigledno vide da su ušli u klinč sa upornom sugrađankom, pa je pozivaju na sastanak sa ovlašćenm licima u Skupštini grada, o tome se pravi službena beleška, ali ni u tom susretu nisu ispunjeni zahtevi gospođe Banduka. Na kraju beleške predstavnici uprave priznaju „da grad Kragujevac ne poseduje dokumentaciju navedenu u dopisu SUBNOR-a, već samo dopis”, i upućuju je „na Gradski odbor SUBNOR-a Kragujevac radi daljeg dobijanja informacija”.
Dakle, sada put vodi u udruženje boraca. Dušanka Banduka se obraća ovoj organizaciji opet se pozivajući na Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i „traži na uvid dokumentaciju na osnovu koje su gradu Kragujevcu dati podaci za Alojzija Ankona, po kome je ulica u selu Dragobraća dobila naziv”.
Ona potom po pozivu dva puta odlazi u SUBNOR, ali tamo dobija samo podatke o literaturi i nekim istorijskim dokumentima (o tome u nastavku teksta) gde se pominje ime Alojzija Ankona. Opet to nisu biografski podaci o čoveku, već samo izvori gde se o njemu eventualno nešto može saznati. Pošto opet ne dobija ono što traži, gospođa Banduka se obraća povereniku za informacije od javnog značaja u Beogradu, ustvari piše „žalbu zbog nestavljanja na uvid dokumentacije koja sadrži informacije od javnog značaja”.
Poverenik „uzima u razmatranje” žalbu, dopisuje se sa kragujevačkim SUBNOR-om, ali na kraju obustavlja postupak jer je žalba „nedopuštena”. Razlog za takvo rešenje je u tome što SUBNOR Kragujevac „nije finansiran po bilo kom osnovu iz budžeta državnih organa, niti lokalne samouprave i nije organ vlasti”, a po Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja „može se izjaviti žalba samo protiv organa vlasti”. Ovu odluku potpisao je lično poverenik Milan Marinović.
Alojzija nema u dokumentaciji
Tako je zatvoren ceo krug „šetnje” građanke Dušanke Banduka, a da nije uspela da dobije tražene podatke - ko je i po čemu je značajan taj Alojzije Ankon, a to je interesuje jer ona živi u ulici koja nosi njegovo ime i njegovo ime treba da bude u svim njenim ličnim dokumentima.
Sve što dobija jeste dopis SUBNOR-a Odboru za određivanje naziva ulica. Međutim, Odbor se za dobijanje biografskih podataka SUBNOR-u obratio tek 25. februara 2021. godine, odnosno godinu i tri meseca posle usvajanja odluke Skupštine grada o novim imenima ulica. Drugim rečima, kada su o tome odlučivali gradski odbornici su o Alojziju Ankonu imali samo podatak da je bio „pružni nadzornik koji je sprečio streljanje meštana”.
Konačno, evo šta je to SUBNOR napisao - a na šta su svi upućivali Dušanku Banduka, jer su u tom tekstu sadržani podaci koje je tražila:
„Alojzije Ankon, čuvar pruge u selu Dragobraća, rodom iz okoline Ljubljane, prilikom kragujevačke tragedije i prikupljanja ljudi za masovnu egzekuciju (streljanje) u Šumaricama, lično je otišao kod tadašnjeg potpredsednika Skupštine Gradskog poglavarstva Kragujevca Rudolfa Švebela i izjavio mu da žitelji iz sela Dragobraća (pomenuo je Vajačiće, Marinkoviće i Vuloviće) nisu pripadnici ’onih iz šume’, da ih ne pomažu i da se radi o mirnim i poštenim domaćinima, kao i da on kao Slovenac garantuje za njih svojom glavom. Zbog takvog njegovog stava i zalaganja kod Švebela pošteđeni su žitelji iz sela Dragobraća”.
Potom se navodi da se podaci o Ankonu nalaze kod profesora Dragoljuba Petrovića u knjizi o kragujevačkoj tragediji, u dokumentaciji sudskog procesa protiv Rudolfa Švebela i Dragomira Simovića i u dokumentaciji F-br. 1814/I Državne komisije za utvrđivanje zločina okupatora i njihovih pomagača od 12. juna 1945. godine.
Kada je dobila ovaj papir iz SUBNOR-a Dušanka Banduka je rešila da sama traga za podacima, da proveri šta u navedenim izvorima može da se nađe o spornom liku Alojzija Ankona. Ali, rezultata opet nije bilo.
- Pregledala sam sve knjige profesora Dragoljuba Petrovića kojima raspolaže Narodna biblioteka u Kragujevcu i u njima se nigde ne pominje nikakav Alojzije Ankon, a ni to da su Nemci planirali streljanje meštana Dragobraće. Kada je reč o dokumentima sa suđenja Rudolfu Švebelu, nikakvi tragovi ne postoje u Istorijskom arhivu Šumadije. To su mi potvrdili njihovi stručnjaci koji su pretražili arhivsku građu i nisu našli ništa što se odnosi na Švebela i Ankona. Što se tiče šifrovanog dokumenta F.br 1814/I gde je arhvirana građa fonda Državne komisije za utvrđivanje zločina okupatora i njihovih pomagača, on postoji u Arhivu Jugoslavije, ali u njemu nema podataka koji govore o selu Dragobraća i osobi Alojziju Ankonu. To su mi u pisanoj formi potvrdili iz ove ustanove, objašnjava Dušanka Banduka.
Posle svega, ona zaključuje da je dobročinstvo izvesnog Alojzija, nadzornika pruge u Dragobraći, „izmišljena seoska pričica” koja je postala deo zvanične odluke Skupštine grada. Sumnju u postojanje takve ličnosti potkrepljuje i činjenicama da ovdašnje stanovništvo, dok su skupljane i odvožene muške glave, nije znalo da se sprema masovno streljanje, pa kako bi to mogao da zna jedan pružni radnik i još da kod nemačke komande urgira da poštedi meštane Dragobraće!
Kada je sve to utvrdila Dušanka Banduka ponovo piše Ministarstvu državne upave i lokalne samouprave, prezentira sve do čega je došla i traži da se greške isprave. Ministarstvo, međutim, ponavlja priču koja mu je servirana iz Skupštine grada i zaključuje da je „u konkretnom slučaju iscrpelo sve mnogućnosti i preduzelo sve mere iz svoje nadležnosti i ovlašćenja”.
Još jednom se obraća i kabinetu gradonačelnika za zaključnom rečenicom: Tražim od vas u ime sih stanovnika Ulice Alojzija Ankona da odreagujete na ovaj skandalozni propust i obmanu javnosti i da ispravite grešku pomenom naziva ulice.
Odgovor nije dobila.
Dušanka Banduka je svesna da je „otkačena” od državne birokratije, da nije uvažena kao građanka, već ima tretman jedinke koja plaća državni porez, a živi po volji domaćih vladara, ali kaže da njena borba nije završena. Nastaviće je.
P.S. Tragajući za identitetom čoveka po kome je nazvana njena ulica Dušanka je u Arhivu Slovenije našla ime Alojz (ne Alojzije) Ankon, rođen 1876. godine, koji jeste bio čuvar pruge, ali se ne navodi da je ikada radio u Srbiji, i to baš u selu Dragobraća.