Čekanje novog zakona – 12 godina
Žig kojim domaće oružje overava kragujevački Zavod za žigosanje nije međunarodno priznat jer Srbija već duže od decenije ne ispunjava uslov da donese novi zakon koji uređuje ovu oblast. Zbog toga oružje za izvoz žigošu strane firme i to skupo naplaćuju
Kragujevački Zavod za ispitivanje i žigosanje oružja i municije za civilnu upotrebu danas ima samo 10 radnika, a nekada je imao 42 zaposlena. Na ovoliki pad posla i broja radnika veliki uticaj imalo je i neshvatljivo ponašanje i inercija državnih organa. Jer, još od 1992. godine žig ovog preduzeća kojim se overava da su oružje i municija ispravni nije međunarodno priznat.
Stalna Međunarodna komisija za ispitivanje oružja i municije sa sedištem u Briselu tada je konstatovala da se SFR Jugoslavija raspala i da njen žig više ne važi. Od tada praktično Srbija treba da donese novi zakon i ponovo se učlani u ovu Komisiju (CIP), ali zbog menjanja statusa države, koja se prvo zvala Savezna Republika Jugoslavija, a potom Državna zajednica Srbije i Crne Gore, sve je to odlagano jer je, valjda, bilo prečih poslova.
Konačno, kada je Srbija odvajanjem Crne Gore 2006. godine stekla samostalnost stekli su se uslovi i da se ovaj problem reči, ali sve do danas nema rezultata. Kako je naš list više puta pisao, donošenje novog Zakona o ispitivanju oružja i municije, koje je uslov da Srbija bude primljena u CIP, a kragujevački Zavod opet stekne žig koji je međunarodno priznat, stalno se odlaže i još nije donet.
Skupo odlaganje
Zoran Vasović, direktor Zavoda za žigosanje oružja i municije za civilnu upotrebu u Kragujevcu, već 16 godina je na ovoj funkciji i za sve te godine problem nepriznatog žiga je aktuelan i stoji ispred njega kao zadatak na kome treba raditi. Ali, bez pomoći države nema rešenja, jer novi zakon je u njenom delokrugu.
- Zbog ovog problema domaći proizvođači oružja i municije za civilnu upotrebu imaju direktnu štetu i prinuđeni su da prilikom plasmana oružja i municije na tržišta zemalja članica CIP-a, a to su sve evropske zemlje, angažuju strane zavode za žigosanje. Tako, na primer, „Zastava oružje” ima trošak koji nije zanemarljiv i koji po jednom komadu oružja iznosi 17 evra, kaže Vasović.
On napominje da proizvođači imaju direktne troškove ne samo u novcu nego i u poštovanju rokova isporuke. U „Zastava oružju” prinuđeni su da dovodi stručnjake iz jednog zavoda iz Mađarske da žigošu njeno oružje za izvoz.
Da stvar bude još zapetljanija, svaki komad oružja za civilnu upotrebu, bio on za izvoz ili domaće tržište, mora na žigosanje i u kragujevački zavod, iako njegov žig nije međunaprodno priznat. Tako je uređeno Zakonom o ispitivanju oružja i municije, pa puške ili pištolji iz „Namenske”, kad odu u izvoz u zemlje CIP-a imaju dva žiga, jedan priznat i drugi nevažeći.
Zašto se ovoliko dugo čeka na izmenu važećeg srpskog zakona i šta to konkretno u njemu treba menjati? Direktor Vasović kaže da izmene nisu velike i da treba promeniti neke definicije i uvesti u zakon neke nove odluke koje je u međuvremenu doneo CIP.
Zanimljivo je da je Ministarstva unutrašnjih poslova, u čijoj je nadležnosti sporni zakon, odavno dobro upoznato sa potrebom izmene ovog akta i da godinama stižu obećanja da će se problem rešiti, ali nikako da ovaj zakon dođe na red. I tako prođe 12 godina u čekanju.
Predstavnici države u firmi
Zavod za žigosanje oružja i municije u Kragujevcu je državnao preduzeće sa sto posto vlasništva države. To je vidljivo i u sastavu skupštine ove firme, čiji su članovi predstavnici iz Ministarstava odbrane, unutrašnjih poslova i privrede.
Sve to govori da su i u Vladi veoma dobro upoznati sa apsurdnom situacijom u ovom preduzeću i domaćoj industriji oružja. Sa druge strane, Zavod posluje bez ikakvih subvecija države i izdržava se isključivo od sopstvenog prihoda koji obezbeđuje na tržištu.
- Mi imamo dovoljno posla, a na ruku nam, istini za volju, ide i novi Zakon o oružju i municiji iz 2016. godine, kojim su se otvorili novi poslovi za nas. Kadrovski i tehnički smo dobro opremljeni. Dosta posla doneće nam i propis kojim se vlasnici oružja obevazuju da do marta iduće godine zamene oružne listove, pa će oni koji poseduju nežigosano oružje morati da dođu kod nas. Ali, nerešavanje problema sa spornim zakonom nanosi štetu domaćoj industriji, pre svega, a posredno
i nama, kaže Vasović.
U kragujevačkom Zavodu prate sve aktivnosti CIP-a preko svojih kanala i u toku su sa svim novim pravilima i propisima. Direktor preduzeća Vasović je prošle godine bio u poseti sedištu CIP-a u Briselu i razgovarao sa rukovodstvom ove organizacije. Kod njih vlada mišljenje da je Srbiji mesto u toj Komisiji, ali čekaju da se ispune njihovi uslovi.
Što se tiče saradnje sa domaćim proizvođačima oružja, ona je dobra, uzuzev sa „Zastava oružjem”, gde je došlo do nekih nesporazuma sa poslovodstvom ovog preduzeća, ali se u Zavodu nadaju da će ti problemi biti rešeni. Samo još da se donese novi zakon.
Direktor Vasović kaže da poslednje informacije iz Ministarstva unutrašnjih poslova govore da se ipak stvari kreću u pozitivnom pravcu, odnosno da je pripremljen nacrt novog Zakona o ispitivanju oružja i municije. Potrebno je navodno samo nekoliko meseci da se još neki detalji koriguju i da se konačno zakon stavi u skupštinsku proceduru za usvajanje.
- Primili smo te informacije, ali sa dozom rezerve, jer toliko godina smo čekali da ćemo poverovati da se nešto konkretno desilo onog trenutka kada se taj zakon usvoji. Nikakvih prepreka nema da se to desi jer donošenje tog zakona ne traži nikakve pare, već štedi pare, zaključuje Zoran Vasović.