Petina građana razmišlja o iseljenju
Zašto ljudi odlaze iz naše zemlje bilo je pitanje kojim se pozabavila organizacija „Srbija 21”, a svoje rezultate su, posle Beograda, Novog Sada i Niša, predstavili i u Kragujevcu. Anketirani su bili građani u Srbiji, ali i dijaspora, a istraživači ističu da više od petine onih koji žive ovde potencijalno želi da ode u inostranstvo, dok čak 90 posto onih koji su već emigrirali, budućnost svoje dece ne vide u Srbiji.
Na tribini u Kragujevcu, Dejan Ranđić, u ime organizacije „Srbija 21” rekao je da u Srbiji nema istraživanja na ovu temu, a da Zavod za statistiku i različiti instituti nemaju jasne odgovore na pitanja kako i zašto ljudi odlaze, pa je vrlo teško utvrditi tačan broj. Procenjuje se da je zbog iseljavanja naša zemlja svake godine siromašnija za oko sto hiljada stanovnika.
Godišnje nestane jedan grad
Oko broja onih koji su otišli postoje različite procene koje, nažalost, ne dolaze iz domaćih institucija, već iz evropskih koje registruju građane koji su otišli iz Srbije. Reč je o broju između 40 i 69 hiljada, koje evropske institucije registruju, što znači da oni koji odlaze iz Srbije, a nisu na potpuno regularan način ušli u sistem neke druge zemlje, ne ulaze u pomenutu cifru. Najverovatnje je oko 100 hiljada ljudi manje godišnje u Srbiji, što znači da svake godine nestane ceo jedan
grad.
Istraživanje je rađeno na uzorku od hiljadu građana Srbije i 2.200 iz dijaspore. Rezultati pokazuju da 53 posto onih koji žive u našoj zemlji misli je ovde gore nego u inostranstvu. Oni koji potencijalno žele da odu čine više od petine od kojih 12 posto trenutno, kako je navedeno, „aktivno“ planira da se iseli. Trećina njih ima između 18 i 29 godina, a još 15 posto čine građani između 30 i 39 godina starosti, što pokazuje da najviše iz Srbije odlazi stanovništvo u svojoj najproduktivnijoj
životnoj dobi.
Kao razlozi za odlazak iz zemlje građani uglavnom navode ekonomske prepreke. Nešto manje od pola njih želi bolji standard, a 36 procenata bolje plaćen posao. Tek deset posto njih kao motiv za iseljenje navodi druge razloge, kao što su bezbednost, društvena i politička situacija u Srbiji.
- Očito da nam ovi rezultati istraživanja, kao i priče posetilaca govore o tome da je puno primera koji destimulišu ljude i kao što, na neki način, rezultati istraživanja govore da ljudi postaju umorni od te borbe sa sistemom, koji im ne daje šansu da u njemu uspeju, odlučuju da ga pobede tako što će pobeći od njega. Reakcije ljudi su slične - prva je šok, zato što iako znaju da mnogo njih odlazi, kada im na jednom mestu saberete sve te brojeve, najpre vas to uplaši. Kada shvatite tempo kojim
ljudi odlaze, onda je normalno da se uplašite i ljudi se pitaju da li ćemo postojati. Reakcije ljudi su takve da potvrđuju ono što su nalazi istraživanja, reakcije pokazuju da ljudi ne žele da odu, već su na neki način primorani na taj potez, Oni bi voleli da postoje neke drugačije okolnosti i da ostanu ovde i verujem da ponekad postoji situacija osuđivanja tih ljudi zašto su otišli, zašto nisu pokušali još nešto i mislim da najveći broj njih odlazi, jer žele nešto da urade sa svojim životom,
rekao je Dejan Ranđić iz organizacije „Srbija 21”.
On je tokom izlaganja rezultata istraživanja istakao da 85 posto anketiranih želi da se iseli u neku od zemalja Zapadne Evrope, dok svega dva procenta razmišlja o Rusiji. Ranđić je rekao da je to najverovatnije zbog toga što građani Srbije žele društveno-politički sistem kao u nekoj od zemalja Zapada, a ne zbog, kako je naveo, emocija prema tim zemljama.
Deo istraživanja koji se odnosi na dijasporu pokazao je da se razlozi onih koji su već otišli u najvećoj meri poklapaju sa onima koji o tome još uvek samo razmišljaju. Međutim, 80 posto ispitanika koji žive u inostranstvu kaže da živi dobro, a Ranđić je prilikom svog izlaganja u Kragujevcu dodao da istraživači ovaj rezultat smatraju spornim.
- Skoro 80 posto njih kaže da živi dobro što je veoma diskutabilno. Nemoguće je da toliki procenat njih živi dobro. Ono što su nam istraživači dali kao ugao za razmišljanje je da tu postoji značajna greška zato što mnogi ljudi u ovakvom intervjuu želi da opravda taj svoj potez. Ono što je drastičan podatak je da 92 posto njih kaže da živi bolje nego u Srbiji, a to je značajno, jer ljudi koji su još uvek ovde neće otići tek tako - toliko njih je otišlo da sada svako ko razmišlja o tome poznaje
bar nekog ko je već otišao, a većina njih kaže da je tamo bolje i sada imamo sistem gde jedni hrane druge. Oni koji su otišli, možda ne zovu ljude tamo, ali nekim svojim pozitivnim iskustvom podstiču nove ljude da odu iz Srbije, objasnio je.
Na kraju je istakao da 41 posto dijaspore ne želi da se vrati u Srbiju, a da nešto malo više od trećine njih razmišlja o povratku kada budu bili u penziji. Međutim, 90 posto anketiranih budućnost svoje dece ne vidi u Srbiji.
Rešenje u jačanju privatnog sektora
Ovom prilikom, pred Kragujevčanima je govorio i doc. dr Dragan Stanojević sa Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. On je pružio jedan kontekst sveopštih migracija u procesu globalizacije i evropskih integracija.
- Treba da prihvatimo da se svet prilično brzo menja i da su procesi globalizacije i integracija na nivou Evrope i da smo mi deo tih procesa. Sama Evropska Unija je kroz različite procese nastala kao jedan pokušaj integracije različitih sistema i država, po ugledu na SAD, da bi došlo do jedinstvenog tržišta, jedinstvene monete, bez carina. Jedan vrlo značajan aspekt jesu slobodno tržište rada i kretanja radne snage i uvođenje jedinstvenog sistema obrazovanja i zbog toga imamo bolonjski
proces. Ono što se desilo je da je tržište kapitala relativno dobro integrisano, ali na nivou migracija unutar Evrope pokazuju se određene razlike u odnosu na SAD, jer su neki regioni manje, neki više razvijeni, rekao je Stanojević.
Prof. dr Vladimir Vučković, član Fiskalnog saveta Republike Srbije kao rešenje za bolji ekonomski položaj, pa i potencijalno manji broj onih koji odlaze vidi jačanje privatnog sektora.
- Privatni sektor je prema različitim merilima mali i nedovoljno razvijen u Srbiji. S jedne strane je potrebno da građani, koji to mogu, udruže svoja sredstva i inicijative i da razvijaju privatna preduzeća, ali i da država kroz svoju ekonomsku politiku i kroz nastup političara i nosilaca vlasti podrži razvoj privatnog sektora. Nije dobro uvek razmišljati o budžetskim sredstvima i usmeravati te pare ka državnom sektoru, već treba više razmišljati, kada imamo suficit u budžetu, o smanjivanju
poreza i opterećenja za privatni sektor, jer je to jedini zdrav put da se privreda kao celina razvije i da se poboljša životni standard, smatra Vučković.
On je dodao da misli da građani nisu dovoljno edukovani o značaju privatnog sektora, već da i dalje, kako kaže, najviše gledaju u državu kao poslodavca koja im omogućava veću i sigurniju platu, ali još jednom ističe da bez razvijanja privatnog sektora Srbija neće imati svetlu ekonomsku budućnost.