Fakulteti kaskaju za skolama
Od šest kragujevačkih fakulteta samo jedan ima rampu za osobe sa invaliditetom, a do pre nekoliko godina pojedini nisu želeli da upisuju mlade Rome čak ni kada bi dobili rešenje od Ministarstva prosvete. Pomaka na bolje ima, ali malih
Lazaru Filipoviću nekoliko ispita nedostaje do diplome Strukovnih studija na Medicinskom fakultetu u Kragujevcu. Apsolvirao je pre pet godina, ali su ga od polaganja ispita odvratile srebrne medalje na svetskom i evropskom prvenstvu.
Mladi Čačanin se te 2012. godine preselio u Pančevo, nastavio da niže medalje i fakultet je na neko vreme pao u drugi plan.
- Od fakulteta sam uvek imao veliku podršku i razumevanje, jer treninzi i takmičenja za sobom povlače višemesečne pauze u studiranju, kaže Lazar, koji je junski ispitni rok ove godine ipak iskoristio za polaganje ispita.
Činjenica da mu je vid oštećen za njega, kaže, nikada nije predstavljala veliki problem, pa ni kada je upisao fakultet.
- Od malena sam se navikao da se sam snalazim, tako da mi dodatna podrška nije bila neophodna, kaže naš sagovornik.
Nisu, međutim, svi poput Lazara - sportisti čelične volje, uporni da savladaju svaku prepreku. A za one koji to nisu Univerzitet u Kragujevcu, na žalost, ne čini puno da te prepreke otkloni. Arhitektonske barijere i ravnodušnost akademske zajednice, na koje pažnju skreću ovdašnja udruženja, samo su deo problema.
Nepostojanje čvrste zakonske obaveze da se visokoškolske ustanove ozbiljnije pozabave problemima sa kojima se studenti sa invaliditetom ili mladi Romi suočavaju svakako ne doprinose konvencijama, strategijama i zakonima proklamovanoj dostupnosti obrazovanja svima. Samim tim, kada je inkluzija u pitanju, fakulteti i dalje kaskaju za srednjim, a još više za osnovnim školama.
Lakši upis, mali korak napred
Na 12 fakulteta Univerziteta u Kragujevcu ima ukupno 24 studenata sa invaliditetom - dvadesetdvoje je na osnovnim, jedan na master i još jedan na doktorskim studijama. Podaci Univerziteta u Kragujevcu kažu još i da na fakultetima u njegovom sastavu studira 44 mladih Roma.
To nije veliki broj, ako se u obzir uzme ukupan broj akademaca koji studiraju na kragujevačkom univerzitetu (oko14.000). Međutim, i mladih Roma i studenata sa invaliditetom dvostruko je više na ovdašnjim visokoškolskim ustanovama nego pre sedam godina.
Afirmativne mere upisa, koje se od pre dve godine sprovode sistemski (postoji unapred definisan broj studenata iz osetljivih grupa koji se upisuju, sistem upisa je jasno definisan), doprinele su povećanju broja studenata iz osetljivih grupa. Ipak, i dalje postoji velika disproporcija između broja studenata iz, takozvanih, osetljivih grupa i broja mesta koja su rezervisana za njih.
Za studente sa invaliditetom ove godine rezervisano je 21 mesto na fakultetima Univerziteta u Kragujevcu, isto toliko i za maturante romske nacionalnosti. Oni se upisuju i studiraju o trošku države, ali van kvota za ostale budžetske studente, tako da, iako je to prilično raširena zabluda, nikome ne zauzimaju mesto.
Sistem je ranije funkcionisao malo drugačije. Umesto po unapred određenim kvotama, studenti iz osetljivih grupa upisivali su se na osnovu rešenja Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. I tada su studirali o trošku države, ali ponovo ne zauzimajući mesto drugim studentima, već su upisivani van konkursom predviđenog broja mesta.
Afirmativne mere podrazumevaju i određene beneficije prilikom upisa na više godine studija. Studenti koji su upisani na osnovu Programa afirmativnih mera, ukoliko ostvare 36 ESPB u skladu sa Zakonom o visokom obrazovanju, ne rangiraju se sa ostalim studentima, već zadržavaju status studenata koji se finansiraju iz budžeta.
Stepenici nepremostiva barijera
Iako je mehanizam prijema studenata, u međuvremenu, znatno poboljšan, problema još uvek ima. Ako je suditi po sajtovima šest kragujevačkih fakulteta informacije o upisu, koje se na njima mogu dobiti, predstavljaju prvu prepreku. Kompletno uputstvo namenjeno studentima koji se upisuju zahvaljujući programu afirmativnih mera mogu se pronaći samo na sajtovima Univerziteta, Medicinskog i Filološko umetničkog fakulteta.
Za studente koji se kreću uz pomoć kolica ovo, na žalost, nije jedina prepreka. Naime, od šest fakulteta koji se nalaze u Kragujevcu, osobama koje za kretanje koriste kolica, dostupna su samo dva i to delimično.
Rampa koja obezbeđuje pristup postavljena je pre nekoliko godina na Ekonomskom fakultetu, međutim, po rečima Nataše Jevtović, iz kragujevačkog Udruženja studenata sa hendikepom, time je otklonjena samo jedna prepreka, ulaz, dok je kretanje po fakultetu i dalje nemoguće, pošto liftovi nisu dovoljno prostrani da se u njih smeste kolica.
Pored Ekonomskog, nivelisan je i prilaz na Fakultetu inženjerskih nauka, ali je i ovaj fakultet samo delimično dostupan. Naime, već u holu postoji stepenik koji predstavlja prepreku za dalje kretanje.
Zakon o visokom obrazovanju kaže da „pravo na visoko obrazovanje imaju sva lica sa prethodno stečenim srednjim obrazovanjem, bez obzira na rasu, boju kože, pol, seksualnu orijentaciju, etničko, nacionalno ili socijalno poreklo, jezik, veroispovest, političko ili drugo mišljenje, status stečen rođenjem, postojanje senzornog ili motornog hendikepa ili imovinsko stanje”.
Međutim, prilično „labavo” postavljene odredbe koje se tiču obezbeđivanja uslova za studente sa invaliditetom tome ne doprinose baš mnogo. Dok stručno uputstvo kaže da fakultet prilikom polaganja prijemnog ispita mora da obezbedi studentima sa invaliditetom odgovarajuće uslove, zakon, kada je u pitanju dalje školovanje na univerzitetu, kaže da to može učiniti u skladu sa mogućnostima - dakle i ne mora.
- Još uvek, na žalost, mnogo toga zavisi od „ljudskog faktora”, odnosno od dobre volje čelnih ljudi na fakultetu. Rampa na Ekonomskom fakultetu postavljena je pre nekoliko godina zahvaljujući dobroj saradnji našeg udruženja sa tadašnjom dekankom, kaže Nataša Jevtović.
Udruženje je, u saradnji sa Univerzitetskom bibliotekom, lane apliciralo kod nekoliko donatora za projekat koji bi obezbedio sredstva za rampu koja bi učinila dostupnom biblioteku i čitaonicu. Ideja im je bila i da nabave opremu koja bi olakšlala učenje slabovidim studentima, ali nisu uspeli da obezbede sredstva.
- Ono što lično smatram velikim problemom je nedovoljna saradnja između univerziteta i fakulteta, fakulteta međusobno i svih zajedno sa lokalnom samoupravom i Ministarstvom prosvete. Na tim relacijama bi mogli da budu napravljeni mnogi pomaci, komentariše naša sagovornica.
Put još uvek dug
Boža Nikolić, iz Udruženja „Romanipen” koji je ravno deceniju uključen u različite programe vezane za inkluziju, smatra da su mere uključivanja osetljivih grupa, kada je visoko obrazovanje u pitanju, na najnižem nivou.
- Pravo na obrazovanje je jedno od osnovnih prava. Od 2000. godine do danas učinjeno je mnogo da ovo pravo ne ostane samo mrtvo slovo na papiru, ali uglavnom u oblasti predškolskog i osnovnoškolskog obrazovanja. Kako se stepen obrazovanja povećava tako se inkluzivni principi sve manje primenjuju.
Problem nastaje već u srednjim školama, jer srednjoškolsko obrazovanje nije obavezno. Na fakultetima je, pak, slika još nepovoljnija. Moj utisak je da se na fakultetima o tome vrlo malo, ili čak uopšte ne promišlja, objašnjava Nikolić.
A kada bi se razmišljalo samo malo na kragujevačkim fakultetima studiralo bi mnogo više mladih ljudi kao što je Lazar Filipović, sportista sa invaliditetom sa početka naše priče.
Kragujevac je, naime, jedini grad u Srbiji i na Balkanu koji ima najsavremenije opremljen Centar za sport i rekreaciju osoba sa invaliditetom, a ima i šest fakulteta, više škole, paraolimpijsku akademiju…
No, na koji način bi se sve ovo moglo iskoristiti gotovo niko ne razmišlja. Zato u Kragujevac mladi poput Lazara i ne dolaze na studije u većem broju, već biraju neke druge univerzitete.
FOTO: Milorad JEVTOVIĆ
OD MALENA SAM SE NAVIKAO DA SE SNALAZIM:
LAZAR FILIPOVIĆ
EKONOMSKI FAKULTET - JEDAN OD RETKIH SA RAMPOM ZA INVALIDE
Antrfile1
ISKUSTVA MLADIH ROMA
S vremenom sve bolje
Među 44 madih Roma koji studiraju u gradu na Lepenici su i Marija Nikolić i Srđan Novaković. Marija je studentkinja treće godine Filološko umetničkog fakulteta. Fakultet nije upisala zahvaljujući kvoti. Nakon prijemnog ispita, na spisku kandidata za smer muzika u medijima, njeno ima bilo je prvo na rang listi.
- Smatram da mi Romi, ukoliko nameravamo da ostvarimo svoje želje, moramo da se potrudimo da budemo najbolji u tome što radimo. Možda baš zahvaljujući takvom stavu nikada nisam ni osetila bilo kakvu diskriminaciju, kaže Marija.
Srđan Novaković, koji studira hemiju na kragujevačkom Prirodno matematičkom fakultetu, za ovu visokoškolsku ustanovu ima samo reči hvale.
- Mislim da je na fakultetu ipak drugačije nego u osnovnoj i srednjoj školi, ljudi su otvoreniji, spremniji da prihvate to što je neko drugačiji. U srednjoj školi pogotovo nije bilo tako. Fakultet sam upisao redovno, ali sam zato u Medicinsku školu, koju sam prethodno završio bio primljen zahvaljujući „afirmativnim bodovima”. Nekima je to smetalo, jer su smatrali da sam drugom, boljem učeniku, zauzeo mesto, kaže Srđan.
Novi sistem upisa studenta iz osetljivih grupa doprineo je da zabluda kako oni zauzimaju mesta “boljim” đacima bude razvejana. Jasno i unapred definisana pravila pomogla su i da se prevaziđu i neki drugi problem koji su se ranije u praksi javljali.
- Pre nekoliko godina dvoje studenata Roma smo pokušali da upišemo na Medicinski fakultet.
Dobili smo rešenje od Ministarstva prosvete, ali su na fakultetu uporno odbijali da ih upišu. Kada samo se požalili Ministarstvu odgovoreno nam je da oni tu ne mogu ništa da učine, jer fakultet ima autonomiju, kaže Boža Nikolić, predsednik Udruženja „Romanipen“ iz Kragujevca.
Danas se, na sreću ovakvi slučajevi više ne događaju. Na istom Medicinskom fakultetu u ovom momentu studira devetoro mladih romske nacionalnosti.
MARIJA NIKOLIĆ, JEDNA OD 44 ROMA KOJI STUDIRAJU U KRAGUJEVCU
Antrfile2
PRATEĆA INFRASTRUKTURA
Menza dostupna - sobe nisu
Studenti koji su upisani na osnovu Programa afirmativne mere u statusu studenata koji se finansiraju iz budžeta ostvaruju i pravo na besplatnu ishranu u studentskim restoranima i smeštaj u studentskim domovima, prema uslovima Konkursa za prijem studenata.
Međutim, svi paviljoni su projektovani i građeni sredinom prošlog veka i po svojoj konstrukciji ne spadaju u objekte koji su pristupačni za sve kategorije osoba sa invaliditetom.
- Činjenica je da u Studentskom centru ne postoji ni jedna soba koja je po svojoj opremi i rasporedu prilagođena za smeštaj studenata sa invaliditetom (usaglašena sa zahtevima pravilnika). Problem će biti rešen kada se na lokaciji „Vita Janić” izgradi IV paviljon, jer je on projektovan tako da zadovoljava potrebe lica sa invaliditetom. U toku godine treba da počnu radovi, objašnjava Dragan Škevin, pomoćnik direktora u Studenstkom centru Kragujevac.
Škevin dodaje da je, na inicijativu predstavnika Foruma mladih sa invaliditetom, iz sopstvenih prihoda finansirana izrada pristupnih rampi do restorana studentskog doma „Vita Janić” i u II paviljon, tako da su menza i paviljon sada dostupni studentima koji se kreću uz pomoć kolica.
U tri paviljona Studentskog centra Kragujevac ima mesta za ukupno 634 studenata. U skladu sa Zakonom o učeničkom i studentskom standardu, 10 odsto kapaciteta kragujevačkih domova namenjeno je za studente iz osetljivih društvenih grupa. Oni se prilikom upisa u dom takođe rangiraju posebno, kao što je slučaj i prilikom upisa na fakultete.
SOBE U STUDENTSKIM DOMOVIMA NEPRISTUPAČNE ZA OSOBE SA INVALIDITETOM