Meni na Brajevoj azbuci
Američka fondacija prihvatila je projekat osamnaestogodišnjaka iz Kragujevca i odobrila budžet da se realizuje projekat - Meni na Brajevoj azbuci u kafićima i rsetoranima u osam gradova u Srbiji. U Kragujevcu su menije na Brajevom pismu dobili kafić „Buena vista” i restoran „Terminal”
Sava Ocokoljić ima 18 godina i tek što je zakoračio u punoletstvo, a već razmišlja i govori toliko zrelo kao da mu je bar deset godina više. Maturant je srednje Medicinske škole „Sestre Ninković” i odličan je đak. I to ne odličan onako da samo pređe prosek od 4,5, nego je drugu i treću godinu završio sa svim peticama, dok je u prvoj i ovoj poslednjoj imao samo po jednu četvorku. Sada se sprema za prijemni na medicini, želja mu je da specijalizira urgentnu, ali je za ove četiri godine, na svom obrazovanju i usavršavanju postigao daleko više od svojih vršnjaka. Najvećim uspehom smatra to što je sa svojim drugarima iz osam gradova u Srbiji realizovao projekat – meni na Brajovom pismu u restoranima i kafićima, koji je pomogla organizacija američkog saveta za finansije.
Američko iskustvo
Sava je, inače, predstavnik Kragujevca za organizaciju „Fleks alimni Srbija”, američkog saveta za finansije. U prvom i drugom razredu srednje škole dobio je stipendiju američke ambasade za učenje engleskog jezika, a nakon uspešno završene edukacije održao je prigodan govor u američkoj ambasadi u Beogradu.
Odlično znanje engelskog omogućilo mu je da se prijavi na testiranje za prijem u organizaciju alumnista, gde je posle tri kruga provere prošao je sa još 44 mladih ljudi iz Srbije. Inače, jedna od delatnosti „Fleksa” je, između ostalog, da svojim članovima obezbedi jednogodišnji boravak i školovanje u Americi, pa je zahvaljujući tome Sava završio treći razred srednje škole u Mičigenu. Za to vreme živeo je u jednoj četvoročlanoj američkoj porodici, koja ima dvoje usvojene dece iz Rusije, što je
na njega ostavilo poseban utisak.
Osim što je išao u školu (gimnaziju) i putovao sa svojim domaćinima, Sava je bio veoma posvećen volonterskom radu. Za godinu dana imao je preko stotinu sati volontiranja, najviše u svojoj školi, a najviše je radio predstave i koncerte za decu sa posebnim potrebama. Takođe, sa timom iz svoje škole učestvovao je na takmičenju iz robotike, gde je u okviru biznis tima uradio biznis plan na engleskom jeziku i preveo ga na srpski. Za ovaj poduhvat osvojili su dve nagrade na regionalnim
takmičenjima.
Tokom boravka u Americi imao je prilike da se upozna sa sistemom školstva i da ga uporedi sa ovim našim. Kaže ima mana i tamo, kao i ovde, ali misli da je tamo daleko bolje organizovan školski sistem. Profesori su veoma posvećeni svakom učeniku pojedinačno, ima mnogo manje predmeta, u oba polugodišta ukupno 12.
Po završetku trećeg razreda, nostrifikovao je diplomu, a onda je ovde morao da položi još osam diferencijalnih ispita, kako bi nastavio četvrtu godinu u Medicinskoj školi. Na ispitima je dobio sve „suve” petice i osmeh mu ne silazi s lica dok govori o tome.
- Mnogo mi je značio boravak u Americi. Izgradio sam se kao ličnost, stekao sam veliko iskustvo i što je najvažnije mnogo prijatelja sa kojima sam i danas u kontaktu, iskren je Sava.
I dalje je aktivan u organizaciji alumnista, gde ima priliku da radi i realizuje značajne projekte. Zahvaljujući tome, ali i svojoj domišljatosti, nedavno je završio projekat – meni na Brajevom pismu u restoranima i kafićima, zbog čega je i dospeo na stranice ovih novina. Pre toga, organizovao je čišćenje keja u Nišu, zajedno sa drugarima iz tog grada, a potom su usledile i druge humanitarne akcije. Sa svojim bendom „Zirion”organizuje svirke i prikuplja novac za organizaciju „Budi human”.
Tako je na primer u Užicu i Nišu sakupio po 20.000 dinara, u novom Sadu, takođe, a u petak 24. maja sprema svirku u ovdašnjem Domu omladine.
Biće i nastavka
Posle ovakvih akcija došao je na ideju da predloži drugarima iz drugih gradova u Srbiji da urade projekat – meni na Brajevom pismu. Na pitanje kako se setio toga, Sava odgovara da je pročitao da je neko nešto radio na Brajevom pismu, kako bi pomogao slepim i slabovidim osobama da se bolje snalaze u svakodnevnom životu, pa mu je „sinulo” da bi nešto slično moglo i ovde da se napravi. Učinilo mu se da bi bilo interesantno da to bude meni u restoranima i kafićima, pa je predložio da se to uradi
u po dva kafića u osam gradova u Srbiji (Kragujevac, Užice, Niš, Beograd, Novi Sad, Bečej, Mladenovac i Velika Plana). Američka fondacija je prihvatila projekat i odobrila budžet, a realizacija je usledila krajem aprila na Dan volontiranja. Meni na Brajevoj azbuci u Kragujevcu su dobili kafić „Buena vista” i restoran „Terminal”, koji su učestvovali u ovom projektu.
- U Savezu slepih i slabovidih su jako zadovoljni zbog ove naše akcije. Pozvali su me i vlasnici mnogih restorana u gradu koji su zainteresovani da sami finansiraju izradu ovog menija, kaže ponosno Sava, najavljujući eventualni nastavak projekta.
Pored svega toga što radi on je i sertifikovani ronilac i spasilac, bavi se raznim sportovima i, kako kaže, trudi se da bude svestran.
Sada planira prvo da položi prijemni na medicini, a da tokom leta nastavi sa humanitarnim svirkama. Kaže da je hteo da studira u Sloveniji, ali tamo nije dozvoljeno da se iz stručne škole, kao što je Medicinska, upiše na akademske studije, nego samo na višu školu, pa je zbog toga odustao. Ali ne odustaje da ode iz zemlje. Pre svega, tokom studija u nekoj razmeni, ili kasnije na specijalizaciju, a po završetku i konačno.
- Ne znam kuda će život da me odvede, ali voleo bih da radim negde u inostarnstvu, na engleskom govornom području. Ne žurim mnogo, ali to mi je cilj, kroz smeh govori ovaj simpatični momak.
Odlučan je nameri da se otisne u beli svet i da tamo nastavi svoju karijeru. Teško da će ga neko ili nešto razuveriti, pošto je već video kako se tamo živi i kakve se mogućnosti otvaraju mladim i talentovanim ljudima. Savi su sva vrata otvorena, mladost je na njegovoj strani, za njega je sve dostižno.