I uragani dobijaju zenska imena
„Žene nisu katastrofe koje uništavaju živote i zajednice, ostavljajući trajan i razarajući efekat " moto je grupe američkih feministkinja koje se protive praksi davanja ženskih imena uraganima i olujama. Poslednja dva uragana koja su opustošila Karipska ostrva i Floridu nazvana su Harvej i Irma. Uragani koji su ranije pogađali američku obalu dobijali su imena: Katrin (u NJu Orleansu), Rita (u Teksasu), Li, Marija, Andreja… Iako se pominju i muška imena u
imenovanju prirodnih katastrofa, čini se da dominiraju ženska.
Do Drugog svetskog rata meteorolozi su davali imena uraganima na osnovu lokacije, intenziteta ili vremena kada su se dogodili: na primer, Veliki uragan iz 1722. godine, Galveston oluja 1900, Praznik rada, uragan iz1935. i slično. Tokom Drugog svetskog rata američki vojnici koji su ratovali na Pacifiku, gde ima najviše uragana, počeli su da daju imena uraganima po svojim suprugama i devojkama koje su im nedostajale. Iako je posle rata Meteorološka služba SAD odlučila da na listu uragana stavi
i muška imena, poštujući ravnopravnost među polovima, neformalna praksa davanja ženskih imena uraganimase nastavila. Kako je Amerika vodeća zemlja u oblasti tehnologije vremenskih prognoza, mnoge zemlje su usvojile tu praksu. Američka feministkinja Roksi Bolton iz Majamija je od ranih 70-tih godina apelovala na nacionalne meteorološke službe da sprovedu rodno ravnopravno imenovanje uragana u praksu, ali je takođe preporučila da se oluje ubuduće nazivaju po senatorima. Tako bi senatori barem
po nečemu bili zapamćeni.
Boltonova je istaknuta aktivistkinja, angažovana u raznim segmentima borbe protiv rodno zasnovane diskriminacije, na primer zalaže se za poboljšanje lečenja žrtava silovanja.
Od 1979. Svetska meteorološka udruženja usvojila su naizmeničnu praksu korišćenja muških i ženskih imena za prirodne katastrofe, po abecednom redu. Unapred se pravi spisak, a imena se mogu ponoviti nakon perioda od šest godina. Predviđeno je da će naredni uragan biti nazvan Hoze.
Ova tema je naizgled beznačajna, naročito za naše podneblje, gde takvih prirodnih katastrofa nema. Međutim, ona otvara jednudrugu značajnutemu kojaje univerzalna za sva savremena društva.A to je diskriminacija žena i nasilje nad ženama.
Nasilje nad ženamajei kod naspostala veoma česta tema, naročito u vreme političkih izbora, i ona se obrađuje na nivou senzacionalizma ili saosećanja sa žrtvama. U medijima i javnosti konstruiše se kao fenomen za koji su odgovorni samo neki muškarci, dok sa ostalim muškarcima to nema nikakve veze. Sve češće se čuju glasovi da i žene vrše nasilje, ali su muškarci neuporedivo češći nasilnici nego žene.
Muškarci izgrađuju svoju „muškost“, odnosno svoj muški identitet kroz matricu moći i dominacije koja uključuje i nasilno ponašanje prema ženama, kao i prema homoseksualnim grupama. Taj proces je dugotrajan i izrazito raširen u ratničkim društvima kao što je naše.
Da bi se kreirali i sprovodili efikasni programi borbe protiv nasilja, neophodno je da u problem nasilja kao fenomena, i u okviru njega nasilja u porodici, unesemo proširenu i produbljenu perspektivu koja bi proizvela društvenu i kulturnu promenuširokog obima. Jedna od teorija nasilja u društvu govori da postoji mnogo svojevrsnih prinuda nad samim muškarcima u patrijarhalnom okruženju koje ih usmeravaju u pravcu vršenja nasilja.
Istovremeno, umanjuju se i omalovažavaju ženske vrednosti, svode se na privlačnost i lepotu, a osobine alapača i furija se smatraju za njihove izvorne osobine.Zato je potrebno identifikovati različite suptilne nivoe diskriminacije žena u društvu, kao vid „mentalne higijene“ nacije. Na primer, na nivou imenovanja pojmova odavno je duhovito primećeno da su Srbiji bolesti imaju ženki rod, a lekovi muški.
Američka feministkinja Emili Etkin je u časopisu „Klimatske promene“ predložila da uragane ne bi trebalo nazivati niti po muškim, niti po ženskim imenima, već po kompanijama koje su svojim zagađenjem dovele do klimatskih promena. Na primer: Exxon, Chevron, Conoco Phillips i druge kapitalističke firme čiji proizvodi doprinose globalnom zagrevanju, tako da je temperatura okeana dostigla maksimum kakav ranije nije imala, što donosi katastrofalne posledice. Globalno zagrevanje će i
ubuduće izazivati teške meteorološke poremećaje koje će za posledicu imati umnožavanje broja prirodnih katastrofa - oluja, poplava, suša, rizik od odumiranja 20 do 30posto životinjskih i biljnih vrsta... Ali te teme nas u Srbiji ne dotiču. Mi se i dalje krećemo u koordinatama svakodnevnog preživljavanjau sistemudruštvenih i ekonomskih katastrofa, kao procesa dugog trajanja.
Tokom Drugog svetskog rata američki vojnici koji su ratovali na Pacifiku gde ima najviše uragana, počeli su da daju imena uraganima po svojim suprugama i devojkama koje su im nedostajale.
Američka feministkinja Emili Etkin je u časopisu „Klimatske promene“ predložila da uragane ne bi trebalo nazivati niti po muškim, niti po ženskim imenima, već po kompanijama koje su svojim zagađenjem dovele do klimatskih promena.