Pokušaj revidiranja istorije
SUBNOR smatra da je gradska skupštinska odluka čin povampirenih revanšista i da se to mora saseći u korenu. To je pokušaj revidiranja istorije i stavljanja u istu ravan pobednika i poraženih u Drugom svetskom ratu
Vest da je Skupština grada donela odluku da jedna ulica na području Kragujevca ponese ime četničkog vođe Draže Mihajlovića, pa makar to bila i seoska u Desimirovcu, naišla je na veliki otpor SUBNOR-a, koji to smatra sramnim činom. Oni u svom otvorenom pismu doslovno kažu:
„Ne ulazeći u razloge donošenja ovakve skaradne odluke SUBNOR Kragujevca i Šumadije oštro reaguje. Na teritoriji Šumadije i Kragujevačkog okruga četničke crne trojke iz sastava formacija kojima je komandovao Draža Mihajlović, a pod neposrednom komandom Nikole Kalabića, komandanta Dražine Gorske garde i njima potčinjenih komandanata počinili su nečuvena zverstva i ubili veliki broj osvedočenih antifašista i rodoljuba, a jedan broj predali svojim gospodarima, nemačkim fašistima.
Izgleda da odbornicima nisu bili u pameti svetli likovi Darinke Radović i njenih maloletnih kćeri Radmile i Stanke koje su četnički bezumnici zverski zaklali u selu Rajkovci, Sofije i Radojice Ristić, prote Jeremije Isakovića na kome je bilo 49 uboda kamom, Milice Vujadinović, Zore Dragačević, Milana Tomića, Boška Ralovića, Dragomira Lazarevića, Stanimira Simića, Živadina Nestorovića, Selene Stojić Marinković, Vuksana Matejića i velikog broja onih koji su svoj živote izgubili od Dražinih
krvoloka.
Zatajilo istorijsko pamćenje
Odbornici iz samo sebi znanih razloga ne žele da se sete spaljenih Stragara, Čumića, Gornje Trešnjevice, Banje, Lepenice, Kragujevca i drugih mest gde je vitlala kama i razularene bande „dražinovaca”. Zbog svega toga, a zarad istine, pravde, istorijskog pamćenja i suda istorije SUBNOR, kao osvedočena antifašistička, patriotska i vanstranačka organizacija diže svoj glas protiv ove bezumne odluke odbornika Skupštine Kragujevca jer se pomenuti Mihajlović ne može poistovetiti sa svetlim likovima
Milunke Savić, Prvoslava Mališića, Milutina Milankovića, Aleksandra Trifunovića, Radiše Ilića, junaka sa Košara i mnogih drugih osvedočenih patriota i rodoljuba”, navodi se u pismu.
Rukovodstvo SUBNOR-a smatra da su Kragujevac i Šumadija dali veliki doprinos pobedi nad fašizmom i njihovim saradnicima i kao u svim značajnim istorijskim prilikama osvetlali ugled naš otadžbine u međunarodnoj zajednici, te stoga ovaj najnoviji potez gradske vlasti je, po njima, dokaz pokušaja revidiranja istorije i stavljanja u istu ravan pobednika i poraženih u Drugom svetskom ratu.
To je bio i povod za rzgovor sa predsednikom Gradskog odbora SUBNOR-a, profesorom Željkom Zirojevićem.
- To ni jedan čestit čovek u našoj otadžbini, kao ni drugde u svetu, neće dozvoliti zarad budućnosti i novih generacija koje stasavaju u miru i bez straha od povampirenih revanšista, kaže Zirojević.
Za njega ova odluka odbornika Skupštie grada Kragujevca je bezumna.
- Ona nije ništa drugo do pokušaj revidiranja istorije i stavljanja u istu ravan pobednika i poraženih u Drugom svetskom ratu, što ni jedan čestit čovek, patriota i rodoljub u našoj otadžbini kao ni drugde u svetu neće dozvoliti radi budućnosti novih generacija, kaže Zirojević i dodaje da, nažalost, odbornici Skupštine Kragujevca, kada su donosili ovu odluku nisu se vodili istorijskim pamćenjem i nisu im bila u pameti stradanja jednog broja časnih antifašista, osvedočenih patriota i rodoljuba
poput legendarne heroine Darinke Radović i njenih maloletnih kćeri Radmile i Stanke, koje su bezumni četnici Nikole Kalabića, a pod komandom Draže Mihajlovića zverski zaklali u Rajkovcu.
- Zaboravljaju ti odbornici da je prota Jeremija Isaković bio i stari ratnik, osvedočeni antifašista. Četnička crna trojka mu je zadala 49 udara kamom. Ili primer osamnaestogodišnje Milice Vujadinović sela Divostina, koju su četnički bezumnici grbičkog popa Dragoljuba Nikolića izmasakrirali. Ostao je njen džemper koji se čuva u muzeju u Čačku na kome je 38 uboda - rupa. Nažalost, odbornici nisu hteli da se sete svih onih koji su položili život za čast otadžbine u bobi protiv fašizma. Ovo ne
služi na čast nikome od nas, kaže Zirojević.
Da se poništi
Po njegovim rečima, ovo nije samo njegov lični stav, nego stav SUBNOR-a. Ova organizacija zarad istine i pravde, istorijskog pamćenja i pre svega suda istorije, pred kojim smo svi mali, kaže Zirojević, zahteva da se ova odluka poništi.
- Moj stav bi bio mnogo oštriji, teži. Svaki čovek u ovoj Srbiji, u bivšoj Jugoslaviji, koji dobro pamti šta je Vranić, šta je Čumić, šta je Rajkovac, Banja, Venčani i ostali krajevi gde je vitlala bezumna četnička kama, užasavaju se ovog čina. Ovo ne služi na čast nikome, kaže Zirojević.
Po njemu, Srbija je prepoznatljiva antifašistička zemlja, koja je u Drugom svetskom ratu na pijedestal časti, slobode i dostojanstva dala ogroman broj žrtava. Zato nemojmo da one koji su držali kamu, koji su pisali pored imena ljudi slovo „z” i vitlali kamama i pretili crnotrojkašima da ih poistovećujemo sa onima koje su oni ubili.
Zirojević smatra da će posle jedne ovakve odluke uslediti lančana reakcija da se i u drugim gradovima dodeljuju imena ulica četničkog vođe.
- Nažalost, imam saznanja da se u pojedinm opštinama u Srbiji već traži da se da ulica Draži Mihajloviću. Ti ljudi, oprostite, ne znaju šta čine, zaključuje Željko Zirojević.
NJegovo viđenje je da to što su jednoj ulici u Desimirovcu dali taj naziv, a ne nekoj u centru grada ne umanjuje značaj tog čina.
- Kragujevac je grad slobodarstva, grad buntovnik, grad stradalnik, grad koji je prepoznatljiv u celom svetu. Ne bi oni prošli u centru Kragujevca, lako je u nekom selu poput Desimirovca dati to ime. Ali ti odbornici izgleda zaboravljaju da se Draža Mihajlović ne može poistovetiti sa jednim Dragutinom Dimitrijevićem Apisom, sa junacima sa Košara, sa Đaravice, Paštrika, sa jednim vojnikom vojske Jugoslavije, Radišom Ilićem, koji je položio svoj život, sa Komatovićima i ostalom. Nemojmo žrtve i
dželate da poistovećemo, kaže Zirojević.
VLASTIMIR VLASTA BOŽINOVIĆ, UČESNIK NOR-A
Narod da se pita
Čika Vlasta, prvoborac, iako ne napada četnike kao što su drugi to činili, nije za opciju da se Draži Mihajloviću dodeli ulica, pa čak ni u Desimirovcu, kojinikada nije slovio za četničko mesto
Devedesettrogodišnji Vlastimir Vlasta Božinović iz Lužnica, učesnik NOR-a , jedan od retko živih prvoboraca iz Drugog svetskog rata, takođe je podigao svoj glas protiv odluke kragujevačkih odbornika. On kaže da dobro pamti ono vreme, ljude i događaje. Bio je mobilisan 1944. u Drugoj šumadijskoj brigadi, Prvog kragujevačkog bataljona,i ostao je tu do kraja rata.
Kada je brigada dobila naređenje da ide na Sremski front da popuni 21. diviziju, onda je Petar Stambolić bio komandant Glavnog štaba za Srbiju, zadržao je dva njihova bataljona kako ova teritorja ne bi ostala nepokrivena. Položaj je bio na Bumbarevom brdu i trajao je 40 dana. Trebalo je sprečiti da se Nemci izvlače. Povlačili su se Moravskom dolinom, nisu mogli ovuda proći, priseća se čika Vlasta. Prvi kragujevački bataljon bio je tada teritorijalna odbrana. Pole se formirao KNOJ i oni su tu
prešli. I posle oslobođenja KNOJ je bio angažovan na čišćenju terena.
- Na Kosovu umalo nisam poginuo kada sam nosio sanitetski materijal. Noću su iz šume pucali balisti. Tada nam je poginuo brigadni doktor. Nas dva bolničara, nekim čudom, preživesmo. Šira je to priča, i za drugu priliku, kaže čika Vlasta.
Po njegovim rečima sada se formiralo sve novo. U godinama je, nije ni za jednu partiju, ali nije ni za to da se Draži dodeli ulica.
- To ne treba da se radi jer Draži je suđeno od međunarodnog suda, posle rata. Ja pamtim to suđenje. Draža je izjavio da on nije potpisao naređenje da se ubije žena ni dete, niti da im se zapali kuća. Šta su komandanti radili , kazao je da ne zna. A kod mene u Lužnicama jedan je ubio pred ocem i majkom mladića, ali to sigurno nije naredio Draža. Ja ga ne branim, nego pričam istinu. Neki komandanti su dolazili na naš teren te su ubijali ljude, a onaj koji je bio komandant Druge
četničke brigade, on je stanovao u Lužnicama. Tu su mu bili žena i deca. On nije ubijao, samo sam saznao da su u Svetliću njegovi četnici nekoga ubili, priča čika Vlasta.
Po njemu, ako bi Vrhovni sud i naša vrhvna vlast dozvolila da se rehabilituje Draža Mihajlović, onda uredu da mu se da i ulica, ali oni to ne dozvoljavaju. Ovo u Desimirovcu je ipak organizovao neko. Vlasta dvrdi da iz Desimirovca nije bilo četnika, sem jednog izbeglice, koji je batinao i njega i njegovog oca i kuma dok su riljali baštu. Priseća se da su tog dana u Cerovcu četnici organizovali neko veselje. A s Ravne Gore je došlo naređenje 6. aprila, kada je bombardovan Beograd, da se u
crkvama održi bogomolja za žrtve koje su poginule u Beogradu.
- Vlada Sretenović je iz Cerovca isterao narad iz crkve, žene nose kotarice, a ljudi astale i u naše zabrane dođoše. I tamo postavili stolove i klupe i pravili veselje. Nije bilo takvo naređenje, ja ne branim nikoga, a tako je bilo. I kad smo riljali baštu odvoji se trojka i neki Đurica, izbeglica iz Desimirovca dođe da nas preslišava što danas radimo, kad ne sme da se radi. Moj otac, koji je bio podnarednik, i završio predvojničku obuku u četnicima, je bio tog dana u crkvi. Kapetan i
predsednik sela su rekli - idite sada ljudi na posao. A mi dole do Cerovca imamo livadu i baštu i zabran. Kod nas dođe trojka i rekoše mom ocu - lezi na zemlju, i ni sam ne znam koliko puta ga udariše, pa onda pređoš na mene. Kada me je udario petom ja zakukah. Onda narediše kumu Desimiru, ali on nehtede da legne. Udariše ga i on pade, priča o jednom svom iskustvu čika Vlasta.
- Ranije su se za sve zborovi građana pitali, po mom mišljenju i sada zbog naroda treba da se sazove, pa da narod kaže da li neko zaslužuje da im a ulicu ili ne, smatra čika Vlasta.