Neke „velike misli” Josipa Broza i danas imaju praktičnu upotrebnu vrednost. Recimo ona: „Nemojmo se držati zakona kao pijan plota”.
Upravo ova „formula” primenjena je onomad, kada je prečicom izbrisana odluka Agencije za privredne registre o pokretanju postupka prinudne likvidacije Zavoda za zdravstvenu zaštitu radnika (ZZZP), nekadašnje „Zastavine” Medicine rada. Obrazloženo je da je to učinjeno posle žalbe direktora ove ustanove (zvanično – privrednog društva) dr Antonia Dimitrovskog.
Samo nekoliko dana pre toga, od gradske ministarke za zdravstvo Gordane Damnjanović čuli smo da je likvidacija Zavoda „put bez povratka” i ona je bila sto posto u pravu. Jer, Zakon o privrednim društvima sasvim precizno kaže da je jedan od razloga za pokretanje prinudne likvidacije „ako društvo ne dostavi nadležnom registru godišnje finansijske izveštaje do kraja poslovne godine za prethodnu godinu”.
Kragujevački Zavod je prekršio ovu odredbu Zakona – i to ne jednom , već tri puta, za tri godine, pa je odluka o likvidaciji bila apsolutno zakonita. E, onda je krenula priča „o pijancu i plotu”. Aktiviran je politički mehanizam – gradonačelnik, ministar zdravlja i ko zna koji još ljudi od uticaja i odluka Agencije za privredne registre o likvidaciji stavljena je ad akta. Drugim rečima, zakon je prekršen, odnosno zaobiđen.
Pošto spisak firmi koje su u istom položaju – u pravnom stanju prinudne likvidacije, ili „na putu bez povratka”, ima na hiljade privrednih društava, pitanje je da li bi neki bezuticajni preduzetnik, koji nema politička leđa i svoje moćne ljude mogao da se isčupa iz iste mat pozicije u kakvoj je bio i kragujevački ZZZR¬? Naravno – ne bi . Za njega bi zakon bio zakon i spasa mu ne bi bilo, a to samo potvrđuje kako se primenjuje jedan od osnovnih postulata pravne nauke da su pred zakonom svi jednaki.
Da ova priča ne bi dobila pogrešnu konotaciju, treba reći – hvala Bogu što Zavod nije likvidiran, jer se potvrdio ko referentna i ugledna zdravstvena ustanova, sa dobrim stručnim kadrom i velikim brojem pacijenata i bez njega bi primarna zaštita u gradu došla u teško rešiv problem.
Nešto drugo je ovde posredi, a to drugo najbolje je opisao gradonačelnik Radomir Nikolić na prošlonedeljnoj sednici Skupštine grada rečima: „Medicina rada više nije tema”. Dakle, puj – pike, ne važi. Ništa se nije ni desilo. Političkim urgencijama izbegnuta je primena zakona, ali istovremeno i izbegnuta bilo koja i bilo čija odgovornost za frku koja je dve nedelje žestoko potresala grad.
Prebrisani su, dakle, nemar i brljotine i rukovodstva Zavoda i njegovog osnivača – grada Kragujevca. Ostaje samo još jedna „sitnica”, da se rebalansira gradski budžet, namakne sto miliona dinara (!), da se zatvore finasijske rupe Zavoda, a najveća je nepovezani radni staž zaposlenih. Naravno da se i tu otvara pitanje (ne)zakonitog rada, jer kako je ustanova iz sistema državnog zdravstva godinama bila „abolirana” od plaćanja doprinosa za zaposlene?
Lepo reče Vučić pre neki dan: „Da me ubijete sada, ja ne znam na šta se potroši dvadeset posto budžeta koje se izdvoje za zdravstvo”.