Utvrdjen minimum rada
Posle 45 dana Služba katastra nepokretnosti počela je da prima zahteve građana i rešava po njima, iako je i dalje u štrajku, i to zahvaljujući donetoj Uredbi vlade i definisanju šta podrazumeva minimum rada za vreme šrajka, što je i podelilo sindikate RGZ-a
- Čekam jutros od devet sati da dođem na red, a skoro će dva sata i nisam završila posao. Dobila sam broj 32 i još nisam došla na red. Ja sam iz Topole i čekam na uknjižbu. Dva puta sam već dolazila zbog toga i vraćala se kući neobavljena posla jer sam mislila da su prestali s štrajkom. Previdela sam i da im je danas prvi radni dan posle tolike pauze i da će svi da nagrnu, inače mi ne bi ni palo na pamet da dolazim za Kragujevac, kaže jedna od sagovornica koja je insistirala na
anonimnosti.
Iako ju je izdalo strpljenje posle skoro pet sati provedenih u uzanom hodniku koji ima samo nekoliko mesta za sedenje i predahi dalje je čekala na svoj red, ali se bar dokopala stolice u čekaonici. Ona se toliko i ne ljuti kao neki drugi naslonjeni na pult za popunjavanje obrazaca, koji mrmljaju sebi u bradu ili dobacuju psujući državu, upravu, sistem...
- Dva meseca nisam mogla ništa da uradim, a zavisim od ove službe, pa ti vidi. Ni danas ne verujem da ću doći na red, jer su me zvali s posla da se vratim zbog nekih drugih obaveza, moram da pogledam neku nepokretnost. Sutra moram ponovo u red, pa sve iz početka, kaže druga mlađa žena gotovo pomirljivo.
Ostali bogoradaju, ili samo ćutegledajući svoja posla, otupeli valjda i od čekanja. To bi bila slika prvog dana posle izmena režima rada za vreme štrajka u kragujevačkoj Službi katastra nepokretnosti. Ne oseća se da je ovde još neko u štrajku. LJudi se smenjuju po šalterima kao na pokretnoj traci.
Legitimitet minimumu rada
Posle četrdeset pet dana štrajka i totalnog kolapsa u Republičkom geodetskom zavodu polako se život vraća u normalu u ovoj službi, uprkos velikim gužvama i gunđanjima nezadovoljnih građana, što je i razumljivo jer u proteklih pet meseci, koliko je praktično trajalo natezanje sindikalaca s vladom, nisu mogli da završe važna imovinska pitanja.
Prvog radnog dana svi su pohrlili. Ali zahvaljujući rednimbrojevima, koji su uvedeni i pre štrajkačke sezone zbog gužvi, izbegnuti su još veći redovi. Međutim, štrajk u Katastru još uvek traje, iako su pojedini mediji objavili da je štrajk u RGZ-u obustavljen. To potvrđuje i Zoran Blagojević, predsednik Sindikata „Nezavisnost” RGZ-a i ujedno potpredsednik Granskog sindikata uprave, pravosuđa, odbrane i policije „Nezavisnost”.
Na obustavu štrajka nije pristao većinski deo Štrajkačkog odbora- aktivisti Samostalnog sindikata RGZ-a i ASNS-a, koji su i dalje nastavili da vode borbu i posle uvođenja i definisanja minimuma procesa rada. Jedino su sindiklci iz „Nezavisnosti” izašli iz Štrajkačkog odbora, njih osmoro od 25, s obrazloženjem da ne žele da daju legitimitet vladinoj Uredbi i uvedenom minimumu procesa rada koji je njima nezakonit.
- Štrajk u Republičkom geodetskom zavodu, kada je u pitanju Sindikat „Nezavisnost”, je završen. Trajao je 45 dana, od 27. februara do 12. aprila, kada je bio poslednji dan štrajka. Petnaestog aprila smo doneli odluku u svim organizacionim jedinicama gde je organizovan sidikat „Nezavsnost” u RGZ-u da počnemo s radom. Zašto je takva odluka doneta? Kao prvo, dobar deo zahteva koji su ispostavljeni početkom štrajka je ispunjen, ostali su neki delovi koji još nisu, ali očekujemo
da će i oni biti posle završenog izveštaja o nadzoru od strane Ministarstva građevinarstva, kaže Zoran Blagojević, dodajući da se radi o tome da se izvrši nadzor nad radom rukovodstva Republičkog geodetskog zavoda i da se utvrdi odgovornost i smene odgovorni, koji su, ako nizašta drugo, odgovorni bar za ove štrajkove koji su naneli veliku štetu građanima.
Građanima se ujedno ovim putem zahvaljuju na podršci i razumevanju. I pored toliko dana šrajka, napominje, većina ih je ipak podržavala i pokazala veliko strpljenje. Imajući u vidu da građani ne mogu da čekaju u nedogled doneli su odluku da počnu s radom, a između ostalog i zbog toga što je Vlada Republike Srbije donela Uredbu za koju će sindikati pokrenuti preispitivanje ustavnosti i zakonitosti, smatrajući da ta Uredba nije u skladu s zakonom.Direktor RGZ-a je doneo istvremeno i akt o
minimumu procesa rada, koji nije u skladu ni s tom Uredbom, tvrdi naš sagovornik.
- Direktor je doneo Odluku o minimumu procesa rada pre nego što je Uredba stupilana snagu, a sa istim danom stupanja na snagu kao i Uredba- 13. aprila. Taj minimum je čak i širi od onoga što Uredba propisuje i suprotan je Zakonu o štrajku kada se primeni na ovaj štrajk. Međutim, pod očiglednim pritiscima od strane vlasti ide dopis gde se nalaže načelnicima službi da onaj ko ne bude poštovao taj minimum može dobiti otkaz u skladu s Zakonom o štrajku, kaže Blagojević.
Kada su sve to sabrali i oduzeli, Sindikat „Nezavisnost” je odlučio daprekine štrajk i da se povuče iz Štrajkačkog odbora. Što se tiče druga dva sindikata,od kojih je reprezentativan samo Samostalni sindikatna nivou RGZ-a, oni su još u štrajku kao i sindikat ASNS, uz poštovanje uvedenog minimuma procesa rada.
- Mi smo se opredelili da ne dajemo legitimitet nezakonitom minimumu procesa rada i ne želimo da poštujemo nešto što jenezakonito.Jedini način nam je bio ili da štrajkujemo bez minimuma procesa rada, rizikujući da ljudi dobiju otkaze, ili da prekinemo štrajk i da ostavimo da Vlada u narednom periodu udradi ono što je ostalo nezavršeno kad su u pitanju zahtevi štrajkača. A to je da se utvrdi odgovornost ako nizašta drugo, onda zbog ovih štrajkova koji su se desili.Jer, za to nisu odgovorni ni
zaposleni ni građani, nego onaj ko je kršio sporazume koji su potpisivani u ranijim štrajkovima, kaže Blagojević.
Dokumenta o zloupotrebama
Na novinarsko pitanje kako je moguće da sindikati nisu uspeli da zauzmu jedinstven stav po pitanju štrajka, jer to cepkanje na ove i one ostavlja prostora poslodavcu za sankcije prema onima koji su i dalje u štrajku, Blagojević odgvara:
- Mi smo i u prethodnom štrajku koji je bio u decembru i januaru i u ovom štrajku sve do pre par nedelja pre ove Odluke bili jedinstveni i mi ćemo i dalje biti jedinstveni što se tiče tih stvari. Međutim, mi smo imali pregovore u Vladi sa predsednicom Anom Brnabić tri puta i sa ministrom Zoranom Đorđevićem više puta. Predlagali smo, kao sindikat „Nezavisnost”, da napravimo jedan protokol da bismo u tom trenutku privremeno prekinuli štrajk, umanjili njegove aktivnosti. Predlagali smo da
otvorimo po neki šalter u službama i da sačekamo dve nedelje da Ministarstvo građevine završi nadzor i da u skladu stim Vlada donese odgovarajuće odluke. Jednostavno, sindikat JOS i ASNS su bili „tvrdi” u tim stavovima i nisu hteli nikome da veruju na reč, pa ni predsednici Vlade i došli smo do faze da nam se donosi Uredba i minimum procesa rada, koje ranije nismo imali, što je dugoročna šteta za sve sindikate u RGZ-u, pojašnjava Blagojević.
Po njemu, tako se došlo u situaciju da oni kao sindikat - kao socijalno odgovorni partner, nisu mogli da dozvole da sve zaposlene uvedu u jednu situaciju koja već postaje rizična i opasna po radni odnos, a spremni su na se druge vidove protesta ukoliko ne bude Vlada odlučila onako kako je ispravno, a vezano za odgovornost rukovodstva.
Oni će zajedno sa ostalim sindikatima RGZ-a, (predstavnici sindikata, Štrajkački odbor, odbori sindikata), ako bude trebalo da idu ispred vlade ili ispred RGZ-a i da sve drugo učine, ali, kako kaže Blagojević, ne moraju da maltretiraju ni zaposlene ni sve građane mesecima ili u nedogled dok se nešto ne reši.
Sindikalac Zoran Blagojević takođe napominje da su predsednici Vlade dostavili dokumentaciju o brojnim zloupotrebama i nenamenskim trošenjima sredstava od projekta Svetske banke, odnosno od kredita koje će građani Republike Srbije vrćati u narednom periodu.
Najviše su negodovali zbog uslova rada zaposlenih koji, po rečima našeg sagovornika, mogu da se vide u svakom katastru ponaosob, do slučaja u Aranđelovcu gde su u katastru zatekli kofu na plafonu, a pritom silni milioni evra su ušli u Republički godetski zavod.
- Ono što smo mi pronašli to smo i dostavili i imamo još neke dokumente koje možemo tek da dostavimo, jer je očigledno da su ta sredstva trošena u velikoj meri nenamenski, smatra predsednik sindikata „Nezavisnost”.
NJihova služba je inače i pre početka štrajka, s obzirom da su bile stalno velike gužve i redovi zbog nedovoljnog broja izvršilaca i šaltera, ali i zbog skučenog prostora uvela kartice s brojevima. I pored toga nisu u prilici da efikasno prime sve stranke, pa se zato i stvaraju gužve.
Zaposleni su se sami organizovali tako što su ustalili da svaka stranka koja dođe uzme broj i da ulazi po tom broju kako se ne bi dešavalo da neko uđe preko reda. Međutim, ni deljenje brojeva ne može ide u nedogled. Postoji limit, zbog fizičke nemogućnosti da se sve obradi, a ne zbog uvedenog minimuma procesa rada. Gasi se sistem i ne mogu da rade duže i kada bi hteli, pojašnjava naš sagovornik.
Dakle, oni sami procenjuju koliki broj klijenata može da se primi tokom jednog radnog dana. Pošto je ponedeljak bio prvi radni dan i ekstremno je bila veća gužva na šalterima priman je veći broj zahteva nego inače. A da li će tako ostati i ubuduće dok se ne postigne što je propušteno, ostaje da se vidi.