Dosadno i oporo zabavno
Za posmatarče koji politiku ne doživljavaju kao strast, već kao realnost, ma kakva ona bila, predizborno zahuktavanje istovremeno će biti – i dosadno i zabavno. Deluje da se to ne „rimuje”, ali samo na prvi pogled.
Dosadno je to što se već odavno zna da će naprednjaci sa svojim satelitčićima ubedljivo pobediti. Izvesne, ali minimalne neizvesnosti može biti samo ponegde na lokalnim izborima, s tim što SNS i tu računa na stopostotan uspeh, jer ova stranka hoće da vlada „bez ostatka”. Svakako će se najviše potruditi da steknu dominaciju u Šapcu i Paraćinu, gde do sada nisu imali većinu, pa će uživati u eventualnoj pobedi Zelenovića i Saše Paunovića, koji su se već odmetnuli od bojkotaša.
Naličje kampanje biće, s jedne strane, zabavno – bar za one građane koji bez ikakvog rizika odnos prema tuči političkih stranaka mogu da gledaju isključivo iz svoje glave, a istovremeno i tragikomičan za one koji, iz raznih razloga, ne mogu da izbegnu stranačke ucene, pritiske, pretnje...
I pre zvaničnog raspisivanja izbora, videlo se, čulo, osećalo da politički akteri imaju ogroman arsenal sredstava, alata, smicalica, prljavština, nemoralnih postupaka itd itd, za navlačenje glasova koji će se verifikovati 26. aprila. U tome, naravno, prednjači najjača i najmnogoljudnija Srpska napredna stranka , koja ima čitave timove ljudi koji smišljaju najpodlije trikove da namame, obezglave ili zaplaše ljude ne bi li na svim glasačkim listićima zaokružili izbornu listu pod brojem jedan,
koja se, kakvog sarkazma, zove „Za našu decu”.
Prvo veliko predizborno usijanje desilo se odmah nakon raspisivanja izbora. Pošto su za ove izbore nadležni isključivo notari da overavaju potpise građana potrebne za kandidaturu lista, ispostavilo se da su naprednjaci mnogo ranije „kaparisali” ili prisilili sve kancelarije javnih beležnika za svoje potrebe. Takvih kancelarija u gradu je svega četiri, a notara desetak ili malo više, i toga dana svi su radili samo za SNS i samo da bi oni prvi predali izborne liste, pa tako i na glasačkim
listićima zauzeli poziciju jedan.
Istovremeno je krenula i kampanja „od vrata do vrata”, kada partijska potrčka, po partijskom zadatku, posećuju ljude po kućama. Nepristojno je kada vam nepoznata faca zakuca na vrata i propituje ili ubeđuje za koga da glasate, ali je mnogo problematičnije i nezakonito ako taj nezvani gost raspolaže i vašim ličnim podacima. To je kriminal.
Krenulo je i skupljanje takozvanih kapilarnih glasova. To je ono kada aktivni partijski vojnik dobije zadatak da obezbedi 10-15 sigurnih glasova za svoju listu, ali bez foliranja, jer tu svoju akciju mora da dokumentuje i da je na dan izbora potvrdi.
Svakako je najteže zaposlenima u javnom sektoru koji mogu da rizikuju i radno mesto ne daju li glas „kome treba” – uz dokaz da su to učinili – ili fotografisanjem listića ili klimanjem glavom pred „partijskim policajcem”. Međutim, nikome nije gore nego onima koji rade na tzv. privremenim ili povremenim poslovima (koje su dobili dok je važila zabrana zapošljavanja u javnom sektoru), jer ako se, daleko bilo, ne pojave na biračkom mestu i ne glasaju za listu „poslodavca”, već 27. aprila izjutra
mogu da odu po radnu knjižicu.
Iskreno, tim ljudima nije lako, bilo da su agitatori, ucenjivači, „terenski radnici”, ili, suprotno, puki objekti ovih prvih. Ali ako sami pristaju da budu zamorčići, krpetine, ili preplašeni zečići – neka trpe. Možda će im jednog dana doći iz dupeta u glavu, pa da bar malčice osete koliko je blagorodno imati ličnu slobodu. Dok takav „užitak” ne uđe u većinu glava ovog jadnog naroda, nećemo imati ni slobodu društva i, naravno, ni političare koji će služiti građanima, a ne obrnuto – kao što je
sada.