MONODRAME OCA I SINA NA SCENI TEATRA
Inspirisali i „povukli” jedan drugoga
Mesec koji je za nama u pozorišnom životu grada bio je mesec monodrame. Za nedelju dana na sceni Teatra premijere su imali komadi „Led” i „Beleg 5027” (a na dan izlaska ovih novina već je izvedena i treća „Na taljigama u večnost”) čiji su protagonisti ne samo kolege glumci već i otac i sin – Aleksandar Milojević Lija i Bogdan Milojević.
Prvi je poslednjeg dana maja povukao nogu, mlađi Bogdan sa kragujevačkom premijerom svog master rada „Led”.
Mladi glumac Bogdan (24) na taj način je ispunio obećanje dato prošle godine, baš u ovo vreme na stranicama ovog lista, da će sa „Ledom” završiti svoje master školovanje. Čestitamo.
Posle kragujevačke premijere monodrame „Led” 15. jula na sceni beogradskog Studentskog grada usledila je odbrana mastera i pred komisijom koju su sačinjavali naši poznati umetnici: reditelj Jovica Pavić, glumac Dejan Cicmilović, glumica Andrijana Videnović, profesorka koreografije Vera Obradović, profesort scenskog pokreta Miodrag Krčmarik i mentor Milan Plećaš, koji je vodio njegovu klasu.
Bogdan je rođen u Kragujevcu, a njegovi glumački počeci vezani su za Dom omladine kod Slaje. Upisuje Fakultet dramskih umetnosti u Prištini, klasa profesora Milana Plećaša, generacija 2010. godine. Diplomirao je prošle godine sa ulogom doktora Vase Vidića u komadu Koste Trifkovića „Ljubavno pismo”. Igrao je u seriji „Ravna gora” (uloga četnika Miluna) i učestvovao u pank operi „Dom za vešanje Emira Kusturice”. U oktobru je upisao master studije koje je polovinom ovog meseca uspešno završio sa čistom desetkom.
Za izvođenje monodrame „Led” imao je više razloga.
- Osnovni motiv da odigram ovaj tekst je taj što monodrama „Led” nikada nije profesionalno izvedena od strane drugog glumca sem njenog autora Radoša Bajića. Drugi je što sam želeo da vratim srpskog seljaka na aktuelnu pozorišnu scenu jer je dramatika srpskog sela odavno izgubila mesto u repertoarima naših pozorišnih kuća. Srpski seljak je potpuno zaboravljen u pozorištu, a po meni to nije smelo da se desi jer svi mi potičemo iz nekog sela, ozbiljan je za svoje godine mlađi Milojević.
Po njemu, lik Milivoja je jako kompleksan, zahtevan, ali i zahvalan za rad.
- Tekst je jednom polovinom tragedija, u jednom trenutku, kako sam ja to video, čak antička, kada mu grad uništi pšenicu, ali je zato njegova druga polovina bogata srpskim izvornim humorom, smatra on.
Master rad je 19. juna i usmeno uspešno odbranio, ali za „Led” planira i dalji scenski život, što reče njegov junak Milivoje: „Da ne arči mece u prazno”.
- Monodarmu „Led” planiram da „održavam u životu” i igram je dokle god sam mlad, odnosno godina primerenih liku Milivoja. Planira da sa njom „obigra” čitavu Srbiju sa akcentom na šumadijsko-pomoravski okrug jer ovde ova tematika „najviše pije vodu”.
Ne krije da dalje profesionalne planove želi da veže za rodni Kragujevac i dokopa se makar honorarnog angažmana u Teatru.
- Želja mi je da uspem i dokažem se publici u svom gradu, kaže Bogdan.
A toj istoj publici se već četvrt veka pokazuje i dokazuje njegov otac i kolega Aleksandar Milojević Lija (49) koji je nedelju dana posle sina Bogdana izveo premijeru svoje monodrame „Beleg 5027” sa podnaslovom „Slovo o Apisu”.
- Uloge koje se pamte su Lola Mutavi i Meče u „Do gole kože” koje su pobrale pohvale ne samo po Kragujevcu već i čitavoj Srbiji, naglašava on.
Kao mlad glumac sa posebnim pijetetom „uskako” je u antologijske predstave Teatra kao što je upravnik zatvora Boštjan u „Buđenju naroda” i Rajko Pevac u „Aždahi”, a drage su mu i sve role u kultnom serijalu vodvilja Reja Kunija „Briši od svoje žene, muža, brata...”
Monodrama o Apisu je njegov glumački san koji ga je držao skoro dve decenije, a poprvobitnoj zamisli trebao je da je režira pokojni glumac Miodrag Jurišić.
Za tekst o Apisu se opredelio iz njemu jasnih i jakih razloga.
- Volim i poznajem nacionalnu istoriju, tu ljubav „vučem” još iz gimnazijskih dana. Posebno me je intrigirao period od majskog prevrata do Solunskog procesa. Nikako ne mogu da shvatim koliko smo mi Srbi glup narod, da uvek najbolji svoj kadar u bilo kojem smislu stalno uništavamo i zatiremo, pojašnjava Lija svoje ne samo glumačke i umetničke porive za odabir ove tematike.
Igranje ovakvog komada sada i ovde ima osvešćujuću i otrežnjujuću misiju, a on kao glumac ne želi ni da napada ni da brani Apisa, već samo da na sceni kaže kako je bilo.