Posebno skreće pažnju kredit od tri miliona evra za javnu garažu, pa opozicioni odbornici postavljaju pitanje kako kvadrat garaže košta kao kvadrat stana i da li će svako parking mesto imati sopstveno kupatilo sa španskim pločicama

Novi kredit od 9,5 miliona evra koji će uzeti Javno komunalno preduzeće „Šumadija” doživeo je javne kritike i na samoj sednici Skupštine grada, na kojoj je usvojena odluka o tome, jer nisu sve opozicione stranke stupile u bojkot zasedanja, a kritikuje ga i jedna od stranaka koja je uveliko u bojkotu, ali prati šta se događa i redovno se oglašava.
Da li je ovako veliki kredit i investicije u koje će se utrošiti, a to su rekonstrukcija Zelene pijace, gradnja 100 novih autobuskih stajališta, uređenje četiri gradska groblja, nabavka vozila i mehanizacije i izgradnja javne garaže, dobro pogođeno ulaganje u predizbornoj godini, od kojeg će korist imati i građani? Ili je to rasipništvo na delu, trošenje ogromnih para na nešto što bi moglo da se izgradi sa daleko manje ulaganja, a sve zbog toga da se pokaže kako ova vlast za četiri godine ipak može nešto da uradi, dok joj interesi samih građana nisu u prvom planu?
Naši sagovornici Bojan Stojadinović, šef odborničke grupe „Šumadijske regije” – „Pokret slobodnih građana” i Edis Durgutović, odbornik LDP-a u Skupštini grada, mnogo su bliži ovom drugom stavu, a za to nude i argumente.

Grad nije garant

Od ukupnog novog zaduženja JKP „Šumadija” planirano je da 4,5 miliona evra bude utrošeno na kupovinu mehanizacije i gradnju javne garaže na prostoru iza zgrade „Srca”. Zanimljivo je da garant vraćanja kredita neće biti grad, već se stavlja hipoteka na zgradu Tržnice i buduće javne garaže.
-    Naše mišljenje u PSG – ŠR je da je na ovako malim lokacijama znatno praktičnije i jeftinije graditi garažu montažnog tipa, nego od čvrstog materijala, kako grad namerava. Računice pokazuju da treba čak 6,8 godina da ova garaža sama isplati ulaganje, a reč je praktično o jedinoj investicije iz ovog paketa koja treba da bude profitabilna, kaže Bojan Stojadinović.
On izvodi računicu da sadašnji javni parking na kome će se graditi garaža iza „Srca” ima 46 mesta, što znači da je za oko 200 mesta potrebno graditi pet nivoa, a mesečna zarada, ako sva mesta budu popunjena 12 sati dnevno je 1.200 evra.
U pitanju je velika investicija, sa dugim rokom vraćanja, a stav PSG – ŠR je da ovakve poslove, pogotovu parkiranje, treba raditi u partnerstvu javnog i privatnog sektora, kroz koncesiju sa jednim ili više partnera, gde objekat nakon isteka koncesionog ugovora ostaje u vlasniptvu grada.
-    Gradski budžet je tako koncipiran da velika investiciona ulaganja ne može da istrpi i to je još jedan razlog više za partnerstvo sa javnim sektorom, mnogo manje košta. Na sednici Skupštine na kojoj je usvojena ova odluka, izmenom Programa JKP „Šumadija” cena izgradnje javne garaže povećana je sa 300 na 360 miliona dinara. Pitamo se otkud to povećanje, ali pošto je manir ove gradske vlasti da sklapa poslove sa svojim prijateljima i partnerima, onda ovo ne čudi. No, kada se sve sabere ispada da će kvadrat garaže, koja može da ima najviše 5.000 kvadrata, koštati 600 evra, što je isto kao da se gradi stambena zgrada i apsurdno je, kaže Stojadinović.
On se pribojava da se preuzeće JKP „Šumadija” gura u kredit da bi sutra, sa izgrađenom garažom, Tržnicom i mehanizacijom, došlo u situaciju da rate ne može da vraća i tako postane lak plen privatnika koji bi ga preuzeli, a time i komunalne deletnosti.

Gde se dede dva miliona evra

Edis Durgutović, odbornik LDP-a, stranke koja ne bojkotuje zasedanja Skupštine, imao je priliku da direktno za govornicom vrlo oštro kritikuje novi kredit.  
-    Pokušao sam da kažem da je odluka o zaduživanju pod plaštom investicionog ulaganja sumanuta, i to za tri minuta, na koliko je vreme ograničeno. Iznos od 9,5 miliona evra je bezobrazno visok. Znamo u šta se to ulaže, ali u oči upada činjenica da izgradnja javne garaže košta 360 miliona dinara. Maksimalno mogu da izgrade 5.000 kvadrata, što daje 200 parking mesta. Na moje tvrdnje da je to preskupo i katastrofa odgovor sam dobio lično od gradonačelnika da će garaža samu sebe da otplaćuje. Ali, ako ono što treba da košta milion evra vi plaćate tri miliona zaključak se sam nameće, a to je – šta sa razlikom od dva miliona evra, ili, kud se dede dva miliona? Nismo protiv izgradnje, ali smo protiv nepotrebnog razbacivanja para građana Kragujevca, kaže Durgutović.
On dodaje da je poptuno neracionalno i van svake logike ovaj iznos od 9,5 miliona evra nametnut kao teret građanima Kragujevca da bi ova nesposobna vlast pokazala da je za četiri godine mandata sposobna nešto da izgradi, ne vodeći računa o interesu građana, nego o ličnom interesu.
-    Više načina i modela postoji za izgradnju parking garaže, a oni su se opredelili za najskuplji, stavljajući omču na vrat građanima jer kvadrat stana, po sistemu ključ u ruke košta 450 evra, a ovo košta više. Da garaža ima kupatilo uz svako parking mesto sa španskim pločicama ne bi koštala ovoliko, uveren je Durgutović.
Ovaj odbornik dodaje da ga čudi da u trenucima kada pola građana nema elementarne uslove za život vlast se sumanuto zadužuje i taj novac troši za sakupljanje jeftinih političkih poena. Ne ponaša se nimalo domaćinski i odgovorno, već arče pare građana. Takođe, kako kaže, odluka o ulaganju milion evra u sređivanje četiri gradska groblja, u uslovima kada više od pola građana nema uslova za život, pokazuje besmisao njihove vladavine.
-    Stav LDP-a je da se svih ovih godina zalažemo za partnerstvo javnog i privatnog sektora u svakoj oblasti kako bi se građanima za najmanju cenu pružila najbolja usluga. Kontradiktorno je da je ova gradska vlast ušla u javno privatno partnerstvo kod smeštaja dece u vrtićima i da u toj oblasti ovo smatra dobrim rešenjem, a za javnu garažu i putogradnju smatraju da treba da bude u rukama javnog sektora, kaže Durgutović.
Sa ovih 9,5 miliona evra kredita i najavljenim povlačenjem kredita od 7,5 miliona evra od Evropske banke za obnovu i razvoj, kaže ovaj odbornik, Kragujevac će biti toliko prezadužen da će i naša deca i unučići morati morati da vraćaju dugove.