Ukradena bezbednost
„Bezbednost dece je odgovornost svih nas“, bila je glavna poruka sa predavanja „Ukradena bezbednost“, Igora Jurića, osnivača i predsednika Fondacije „Tijana Jurić“, održanog protelog vikenda u Kragujevcu.
„Ukradena bezbednost“ je jedna od edukativnih radionica koje organizuje Fondacija o bezbednosti na internetu, trgovini ljudima, seksualnom i radnom eksploatisanju, vršnjačkom i drugim oblicima nasilja nad decom, a namenjena je srednjoškolcima i njihovim roditeljima u cilju informisanja o opasnostima vremena u kojem živimo.
- Edukacija je vrlo bitna. Ja često kažem da nisam imao tu svest da su naša deca u opasnosti. Nekako sam se vodio time da ne može to meni da se desi i zašto bi moje dete bilo žrtva, ali kada se desi onda se zapitaš kao roditelj da li si dovoljno razgovarao sa detetom i da li si ga dovoljno informisao. Ovakve edukacije upravo i služe tome da se roditelji informišu, razgovaraju sa decom i nauče ih, a ne mogu ih naučiti ako sami ne znaju i zbog toga je veoma važno da
razgovaramo, vidimo i čitamo koje su opasnosti po našu decu, rekao je Igor Jurić, predsednik i osnivač Fondacije „Tijana Jurić“.
On ističe da je komunikacija roditelja sa decom veoma bitan i da, kako kaže, čak pet minuta kvalitetnog razgovora može da doprinese da deca prepoznaju brojne pasnosti i izbegnu ih.
Rizične situacije
Kragujevčani su u Narodnoj biblioteci „Vuk Karadžić“ imali priliku da čuju kakve opasnosti donosi internet, na koji način “predatori“ pokušavaju da pridobiju žrtve, što se neretko završava najstrašnijim zločinima, kao što su trgovina ljudima, silovanje i ubistva dece. Igor Jurić govorio je o društvenim mrežama i novim tehnologijama čiji su najbrojniji korisnici srednjoškolci, ali i osnovci, koji lako prihvataju sve novo što dolazi iz sveta interneta, kao i o tome koliko je važno da roditelji
budu upućeni u sve to, kako bi na adekvatan način mogli da ih zaštite. Dodaje da smatra da se, nažalost, sigurnost često zanemaruje ili joj se, u najmanju ruku, ne posvećuje dovoljno pažnje.
- Bezbednost dece je odgovornost svih nas. Mi često imamo problem i često razmišljamo o nekim drugim prioitetima, dok se ne desi ono što se desilo mojoj porodici i tada shvatiš da svi drugi prioriteti padaju u vodu. Bezbednost dece nije opcionalna nego obavezna stvar nas roditelja, a mi često to zanemarujemo i ne vodimo dovoljno računa, ali nekako se ja nadam da ima mnogo dobrih ljudi koji žele da se nešto promeni i da ta bezbednost stvarno bude prioritet, tako da se nadam
da će to u nekom budućem periodu zaista i biti baš tako, rekao je Jurić.
On je govorio i o načinu razmišljanja većine školaraca, koji počinju da koriste društvene mreže već od osme godine i često se trude da brojem pratilaca osvoje poziciju u društvu. Tako se često odlučuju na izbacivanje provokativnih fotografija i stupanje u komunikaciju sa nepoznatima, što ih dovodi u visoko rizične situacije. Dodaje da je Fondacija tu da pomogne i da kada roditelji ili deca posumnjaju u poruke koje dobiju na internetu imaju mesto gde mogu da se posavetuju.
- Mi kao fondacija upravo vodimo računa o tome. Možemo da kažemo vrlo konkretno da li su neke poruke za policiju i tužilaštvo ili ne. Sada smo dovoljno iskusni da možemo da procenimo te stvari. Na kraju krajeva i Ministarstvo telekomunikacija ima svoj sajt „Pametno i bezbedno“ gde se možete obratiti, poslati te poruke i onda će vam ljudi koji su stručni preneti iskustva i reći da li je to za tužilaštvo, a nekada će čak i oni sami proslediti. Naravno, treba se raspitati i ne
treba sam donositi odluke. Treba se konsultovati sa stručnim ljudima, to je moja poruka i ne treba se ustručavati, ni kao roditelj, ni kao dete. Ako ste dobili neku sumnjivu poruku, obratite nam se i mi ćemo vam reći šta treba da uradite, objasnio je Jurić.
Provera oglasa
Drugi deo radionice bio je posvećen i opasnosima koje donosi realnost van interneta. Tako je Jurić govorio o sučajevima trgovine ljudima, seksualnom i radnom eksploatisanju i drugim vidovima nasilja kada su predatori bili poznati žrtvama i njihovim porodicama. Tako su roditelji i deca bili informisani o merama predostrožnosti na putovanjima i slično.
Kada su već pomenuti odlasci u inostranstvo, kao tema se ponovo pojavio internet i oglasi za posao, ali i turističke ponude koji su takođe bili često sredstvo zlostavljača. Jurić je istakao da Fondacija i tu priskače u pomoć i da ima tim ljudi koji rade na proveri oglasa, tako da građani mogu da im se obrate kada nisu sigurni da li je neka ponuda sigurna za njihovo dete ili njih same.
Na kraju predavanja bilo je i reči o vršnjačkom nasilju koje može da izgleda bezazleno, ali se dešavalo da dovodi i do samoubistava dece žrtava. I u tom delu je poruka bila da roditelji treba da razgovaraju sa decom kako bi stekli njihovo poverenje i na vreme saznali ako trpe neki oblik nasilja.
Fondacija je osnovana 2015. godine posle ubistva devojčice Tijane Jurić sa ciljem povećanja bezbednosti dece u Srbiji, kroz promenu zakonskih propisa, edukacije i slične aktivnosti. Tijanin zakon usvojen je u maju 2017. godine, ali je Fondacija nastavila svoju borbu kroz inicijativu za promenu Krivičnog zakonika, odnodno uvođenje kazne doživotnog zatvora za počinioce najtežih oblika teških krivičnih dela koja su za posledicu imala smrt deteta. Osim uvođenja kazne doživotnog zatvora, Fondacija
predlogom izmene zakona traži da osuđeni za ubistvo deteta, maloletnika ili trudne žene, nemaju pravo uslovnog otpusta.
- To je jedna priča koja je vrlo bolna iz razloga što su prikupljeni potpisi, narodna inicijativa je uspela. Pošto je prikupljeno je 160 hiljada potpisa (a potrebno je 30 hiljada), smatram da je obaveza Skupštine naše zemlje da to uvrsti u proceduru. Iz nekog razloga država to još uvek ignoriše. Ja ne mogu da pričam zašto je to tako i ni meni nije jasno zašto se to ignoriše, ali nemam pravo da odustanem. Ima ljudi koji žele da bezbednost dece bude na višem nivou, tako
da sam siguran da će ta naša borba dati rezultat. Mnogo ljudi podržava sve ovo što radimo i nikako nećemo odustati. Da li će ovaj saziv Skupštne to uvrstiti u proceduru, ne znam, ali dok smo mi tu, insistiraćemo da to bude na raspravi i da se na kraju zakon uvede, rekao je Igor Jurić.
Dodaje da je Miistarstvo pravde još 2015. godine uzelo ovaj predlog u razmatranje. Govori o statistici Kazneno popravnog zavoda u Nišu gde je od 1.618 osuđenika na izdržavanju kazne 68 posto onih koji su “povratnici“ na sva dela, onosno posle odluženja kazne ponovo su učinili isto ili slično krivično delo, a kada je reč o najtežim oblicima teških krivičnih dela kao što su ubistva i silovanja, čak su 92 posto osuđenika “povratnici“. Jurić smatra da treba razmisliti i o Konvenciji o ljudskim
pravima, jer, kako kaže, ako je pored nje izgubljen život makar i jednog deteta, onda treba i o tome raspravljati. Poručuje da on i ljudi iz Fondacije nastavljaju svoju borbu i da neće odustati od svoje inicijative, a dok ne ostvare svoj cilj nastaviće da održavaju edukacije, pomažu građanima kad god im se obrate i urade sve što je u njihovoj moći da se bezbednost dece u Srbiji podigne na viši nivo.