Još uvek samo uživa u igri
Desetogodišnja sugrađanka Ena Ilić prvorangirana je u kategoriji igračica svog uzrasta u Srbiji. Kaže da se ne opterećuje rezultatima i dalje uživa u igri tenisa i usput uspešno usklađuje sve svoje ostale obaveze
Već tri nedelje po zvaničnoj listi Teniskog saveza Srbije desetogodišnja Ena Ilić je prvorangirana u kategoriji igračica svog uzrasta. Prvi put se to „dogodilo” 30. avgusta a isti uspeh „ponovila” je i prošle nedelje, pa je i dalje zvanično „broj 1” u Srbiji. u svojoj uzrasnoj kategoriji. Ena živi u naselju Sunčani breg i upravo je krenula u četvrti razred Škole „Sveti Sava”. Odlična je učenica i usklađuje svoje sportske i školske obaveze.
- Rang lista Teniskog sveza Srbije sačinjena je od bodova sa 12 turnira, a Ena je odigrala šest i zabeležila 30 pobeda i samo dva poraza, pojašnjava njen otac Nenad, dodajući da je krenula da trenira tenis „relativno kasno za taj sport”, sa šest i po godina.
Počela u komšiluku, nastavila u „Pumi”
A počela je baš u komšiluku, na Tenskim terenima „Rado”, kod trenera Zorice Petrov. Krenula je u grupici sa dva-tri dečaka i brzo je napredovala i prevazišla tu grupu. Već posle šest-sedam meseci prešla je na individualne treninge. U tom klubu bila je do septembra prošle godine, kada zbog registracije za takmičenja na zvaničnim teniskim turnirima prelazi u klub „Puma”.
- Ena radi i trenira sa Dejanom Petrovićem, poznatim i kao igračem, a još poznatijim kao trenerom. Trenirao je i sarađivao sa Đokovićem (uveo ga u prvih 100), Anom Ivanović (sa njom osvojio Sinsinati), Jelenom Janković, Nikolom Milojevićem, Laslom Đereom, bio selektor za „Dejvis kup” SCG a potom i Srbije, podseća naš sagovornik.
Do prošle godine i prelaska u „Pumu” Ena je trenirala dva puta nedeljno, pa je potom „duplirali” treninge, a sada svakog dana na terenu provodi od sat do dva u kombinaciji grupnih i individualnih treninga. Vikendi su rezevisani za turnire, , koliko je porodica u stanju da to finansijski „isprati”.
I „tekuća” korona je poremetila ritam odigravanja turnira i takmičenja. Na prvom turniru od šest „zelenog nivoa” Ena je nastupila decembra 2019. godine u Jagodini i osvojila treće mesto. Pre pandemije odigrala još dva-tri turnira, gde je „sticala takmičarsko iskustvo” i „odmeravala snage” sa drugim devojčicama. Zbog „korona pauze” mesec i po dana nije imala nijedan treninga, a u julu su ponovo krenuli.
Prvi, pa međunarodni „13. teniske nade” nade bio je na terenima TK „Haron” u Beogradu. Učestvovalo je 30 devojčica iz Crne Gore, BiH, Severne Makedonije i Srbije. Ena je bila trećeplasirana.
Usledilo je Otvoreno prvenstvo Ćuprije (osvojila prvo mesto), a već narednog vikenda Otvoreno prvenstvo Niša (takođe trijumfovala), pa turnir Teniskog kluba „Top 10” iz Beograda sa 55 učesnika. Kao četvororangirana do tada Ena je u polufinalu izbacila drugoplasiranu takmičarku, a u finalu pobedila prvorangiranu i samim tim obezbedila svoju „promociju” na toj poziciji liste TSS. Poslednjeg vikenda pred školu nastupila je na turniru Otvoreno prvenstvo Kruševca i osvojila drugo mesto, ali i to
je bilo dovoljno da bude prvoplasirana u Srbiji za taj uzrast.
Porodica Ilić i Ena u dogovoru sa trenerom planira da „zagrizu” viši nivo i da je prijave na turnire iz ranga „dvanaestice” (igraju se u Beogradu i Pančevu) da na njima tokom naredne dve godine stiče takmičarsko iskustvo u kategoriji sa igračicama starijeg uzrasta. Nerealno je odmah očekivati (pre)velike uspehe, jer u tom periodu života godina-dve razlike među igračicama čini ogromnu razliku.
Radi i na „takmičarskom nervu”
Eni se tenis „baš svideo” i ona uživa igrajući ga, što je za dete njene dobi i najvažnije. Pre „belog sporta” se okušala i u plivanju, atletici i folkoru.
- Volim da trčim. To me je i privuklo tenisu, a svideli su mi se reket i loptica. Jednostavno, volim da se igram i tenis mi je bio igra na početku. Sada je sve to ozbiljnije, ali nisam izgubila volju da ga igram i trenram. Volim da igram turnire i da se takmičim, kaže veselo ona, mada priznaje da pred meč ima „malu tremu”, a i moraće da (po)malo koriguje i takmičarski „nerv i temperament”, jer priznaje da se „nervira kada gubi”. Već „radi” na tom „segmentu”.
U školi je, kao što smo napomenuli, odlična i uspešno za sada usklađuje sve svoje obaveze.
- Mogu a i moram, kroz iskren dečiji osmeh, pomalo šeretski, dodaje Ena.
A u tenisu za sada obožava kada servira i raspali drajv volej na forhend, onako napadački, kakva sva i jeste. I dalje svakoga dana uživa u igri i nije (pre)opterećena rezultatima i uspesima. Revnosna je na trenizima i po završetku njihovog zvaničnog dela sa Dejanom Petrovićem, nije joj teško da nastavi sama da vežba servis još po pola sata.
Dok je fotografišemo sa trofejima koje je do sada osvojila, izdvaja svoj najdraži.
- Moja omiljena teniserka je Ana Ivanović, a od trenera Dekija koji je sa njom radio za dosadašnje uspehe sam dobila lopticu (oficejelnu sa Australijan opena) koju je ona potpisala, ističe Ena i rado se slika sa njom.
Želja joj je da poput svog uzora Ane Ivanović postane prava, profesionalna igračica.
- Pa, to je svačiji san čim počinje da trenira. Volela bih da putujem, takmičim se i igram tenis.
Ali, tu stupa na scenu i materijalni momenat.
- Čim postoji potencijal, porodica ulazi i u taj finansijski deo, realan je Enin otac Nenad, dodajući da kada se krene sa trenizima na početku su izdaci isti kao i usvakom drugom sportu. Ali, čim se počne sa individualnim radom - oni rastu. Još uvek su podnošljivi u ovom uzrastu ali...
Najveći izdaci su odlasci na turnire i putovanja, a tu se javlja i problem slobodnog vremena roditelja. Već sada turniri traju po dva-tri dana, čitav vikend a na „dvanaesticama” traju danima.
- Što duže „ostaješ” na njima sve si bolji, ali treba to izdražati i vremenski i materijalno, kaže Ilić, po kome mladi teniseri ako žele da nastave da se bave ozbiljno ovim sportom moraju da imaju sponzore već sa 13-14 godina.
Ilići posle ovih početnih uspeha očekuju da se jave.
Enu, pak, za sada ne napušta volja za bavljenje omiljenim sportom.
Svakoga dana seda na biciklu (ako roditelji ne mogu da je odvezu) i zajedno sa bratom pedala do treninga u Šumaricama i opet pola sata nazad. Kaže, „drži je ljubav prema tenisu”, a to je najbitnije. U trenutku kada smo zaključivali ovaj tekst stigla je i vest sa „dvanaestice”, zabeležena je i prva pobeda. Samo napred Ena.