Mraz „poštedeo“ Šumadiju
APRILSKE-NEPOGODE-I-POLJOPRIVREDA
Mraz „poštedeo“ Šumadiju
Dok su štete na voćarskim kulturama (ipak) bile neizbežne, ratari koji su požurili sa setvom kukuruza obraće manje od onih koji su čekali na optimalni rok za setvu ove biljne kulture. Pšenica dobro podnela niske temperature
Višednevne niske temperature tokom desetak središnjih dana aprila, koje su se kretale i do minus dva na dva metra iznad zemlje do minus 25 pri tlu, praćene ponegde sa snegom, ipak nisu nanele velike štete šumadijskim ratarima i voćarima, za razliku od zapadne Srbije gde je mraz „obrao“ voće, a pojedine zasade – poput malinjaka – skoro zatro.
U Poljoprivrednoj savetodavnoj stručnoj službi u Kragujevcu kažu da na području Šumadije i Pomoravlja, prema sadašnjim sagledavanjima, nema drastičnih oštećenja, čak ni kod voća. Doduše, to još uvek ne može sa sigurnošću da se tvrdi, kažu da pre konačknih ocena prvo moraju da obiđu teren posle svih aprilskih agrometeoroloških dešavanja.
Ratari bolje prošli
Pri svemu tome, kažu, treba razdvojiti jednogodišnje i višegodišnje zasade.
– Pšenica je uglavnom dobro prezimila, iako su povremeno zimske temperature tla padale i do minus 16 stepeni Celzijusa, nije došlo do proređivanja biljaka jer naše sorte pšenice trpe golomrazicu. Ipak, ne očekuju se maksimalni prinosi, jer je mraz učinio svoje pa je došlo do zastoja u razvoju a prinos će da daju pretežno bočna a ne glavne stabljike, ocenjuje Dobrivoje Popović iz Poljoprivredne savetodavne stručne službe Kragujevac.
Kad su okopavine u pitanju, pre svega kukuruz koji zauzima najveće površine u strukturi okopavina, situacija je nešto drugačija.
- U uslovima visokih temperatura krajem marta i prvih dana aprila, narod je krenuo u setvu kukuruza, što – ajde da kažemo – može da se desi i da uspe, da se ne dogodi zimski period kakav se dogodio poslednjih desetak dana. Međutim, sa tako ranom setvom biljku kukuruza dovodimo u situaciju da generativne faze - list, rast, formiranje klipa, nalivanje zrna i tako dalje bude krajem juna kada je dan traje 16 sati. A kukuruz ne voli tako duge dane, ne odgovaraju mu ni suvi vetrovi ni vruće noći u
to doba godine. Znali su to naši stari, govorili su samo da Bog sačuva kukuruz do avgusta, a onda on kreće. Nekad, kada je bilo ručno okopavanje, kukuruz se o Petrovdanu kopao, a sada 12. jula malte ne `ajde, gotovo je za berbu. To je velika greška, treba kukuruzu omogućiti da raste i razvija se u onim nepromenljivim geoastronomskim uslovima koji su karakteristični za ovu biljnu vrstu. To moramo i mi da ih poštujemo. Pomalo da prilagođavamo, ali da poštujemo. A to znači da je setva od
polovine aprila pa do prvog maja mnogo bolja nego ona pre prvog aprila. Odnosno ne bolja, već sigurnija, kaže Popović.
Ovakvu konstataciju potvrđuje i ono što se na šumadijskim poljima događalo u drugoj polovini aprila.
- Imamo situaciju da će kukuruz u nekim atarima morati da se presejava jer je došlo do klijanja na veoma niskim temperaturama ili su one nastupile odmah posle klijanja. Vlage je bilo, ali ispod pet stepeni Celzijusovih nema razvoja biljke, treba da bude bar osam stepeni u zoni klijanja ili klice. Optimalna temperatura klijanja i nicanja svih biljnih vrsta karakterističnih za Šumadiju inače je 25 stepeni. Prema tome, najpovoljnije je da se sve faze razvoja dešavaju od sredine maja, kad su
temperature dvadeset stepeni i više, znači prvi, drugi, treći list da se formira u narednih desetak dana, tako da prvog juna imamo usev isti onakav kao kod kukuruza zasejanog prvog aprila kod kojeg su, nažalost, sve ove faze trajale daleko, višestruko duže nego što je to biološki normalno i poželjno, objašnjava naš sagovornik.
Preporuka agronoma je zato da se ne gleda kako komšija radi – ako on tako radi, radiću i ja – već da se poštuju preporuke struke i da u kombinaciji iskustva i prakse sa onim što se naučno i stručno zna i što jednostavno traje decenijama, nađemo najpovoljniju korelaciju iz čega će da rezultira najbolji prinos po jedinici površine. Na primer, navodi Popović, mi još uvek sejemo trećinu ukupnih površina pod kukuruzom u Šumadiji i u atarima gde smo sigurni da nikad ne može da nam da maksimum
prinosa, kao što daje u ravnicama, na plodnim dubokim zemljištima.
Mraz ipak „opljio“ voće
Ovogodišnji aprilski sneg i niske temperature voćari će dobro da zapamte. Po štetema, nažalost. Oštećena je većina voćnih vrsta, a najviše kajsija, mada ni ostalo voće nije bolje prošlo. Uz to, sneg je – tamo gde ga je bilo, posebno u zapadnoj Srbiji – naneo velike štete.
Na sreću, voćari u Šumadiji prošli su bolje, mada je i ovde mraz „oprljio“ mnoge voćke.
– Na našem području mogu da se očekuju štete na koštičavim voćnim vrstama – kajsiji najviše, a onda i na jabuci, breskvi i krušci, sve do šljive ponegde, posebno kod voćki koje su začele rod. Naime, drvenaste biljke su listale i cvetale mesec dana pre uobičajenog roka, normalno se to dešavalo krajem aprila a pre Đurđevdana, a sada imamo da su olistale još početkom aprila. Naravno, i u ovom slučaju konačne procene su moguće tek pošto obiđemo teren, kaže Biljana Milosavljević iz Poljoprivredne
stručne službe Kragujevac.
Stručnjaci iz poljoprivredne stanice – kako ovu službu popularno zovu - dodaju da voćari od mraza mogu da zaštite manje zasade, dok je velike voćanjake teško zaštititi.
- Manji zasadi voća mogu da se zaštite delimično i to zadimljavanjem, koje se postiže paljenjem strugotine, ili sena, ili vlažne trave, ali to može samo da ublaži oštećenja voća od dejstva mrazeva, navodi Biljana Milosavljević, a kada se temperatura spusti na minus četiri, zadimljavanje nije svrsishodno.
M. JOVANOVIĆ
1/ DOBRIVOJE POPOVIĆ
2/ BILJANA MILOSAVLJEVIĆ
3/ NAJVEĆE ŠTETE U VOĆNJACIMA: PROCVETALE VOĆKE POD APRILSKIM SNEGOM
Antrfile 1
IMA I KORISTI OD PADAVINA
Dobrodošla dodatna vlaga
"Obilne padavine zabeležene proteklih dana dobrodošle su za sve poljoprivredne useve, jer se nakvasio isušen površinski sloj zemljišta i popravile su se rezerve zalihe vlage u dubljim slojevima zemljišta.
Na celoj teritoriji zabeleženo je od 10 do 50 milimetara padavina. Do sada najznačajnije padavine od 20 do 38 mm izmerene su u Vojvodini, gde su bile i najpotrebnije, jer je u tom delu Srbije zaliha vlage bila najmanja.
Ove padavine su dragocene za poljoprivrednu proizvodnju jer omogućavaju stvaranje veće zalihe vlage u dubljim slojevima zemljišta koje će biti od neprocenjive koristi u nastavku prolećne setve i prvim fenofazama razvića biljaka", navodi se u saopštenju Republičkog hidrometeorološkog zavoda.
Antrfile 2
APRILSKI MRAZEVI NISU RETKOST
Najveće štete 2002. i 2003.
Na ovoj geografskoj širini, aprilski mrazevi beleže se jednom u desetak godina, a još češće su snežne padavine.
Zabeleženo je da su se u Srbiji najveće štete u voćarstvu dogodile 2002. i 2003. godine, kada su krajem prve dekade aprila zabeleženi jaki prolećni mrazevi od minus pet do čak minus devet stepeni na visini od dva metra iznad tla.
Antrfile 3
NEPOVERENJE POLJOPRIVREDNIKA U OSIGURANJE
I skupo, i nesigurno
Ovdašnji poljoprivrednici nemaju dovoljno poverenja u osiguravajuća društva.
Kažu da stručnjaci osiguravajućih firmi izlaze na lice mesta i gledaju gde je kuća, da li je blizu vode, i neće da je osiguraju ni od poplava ni od snega, samo od grada, i i onda nadoknade nešto malo. Žale se i na visoke premije i na postupak procene jer se obično šteta proceni kao dosta manja od stvarne.
Osiguranje se nudi uglavnom od grada. Neke osiguravajuće kuće osiguravaju i od snega, ali su premije osiguranja visoke, tako da se retko ko od poljoprivrednika na to i odlučuje.
Sa druge strane, iz Ministarstva poljoprivrede ministar Branislav Nedimović lično najavljuje kampanju kako bi što više poljoprivrednika osiguralo svoje zasade.
Naš sagovornik iz Poljoprivredne stručne službe Kragujevac jednostavno kaže da osiguravajuće kuće „rade da zarade“, ali je država ta koja bi morala mnogo aktivnije da deluje na nadoknadi štete. Dobrivoje Popović pita zašto za područja najviše pogođena aprilskim nepogodama nije proglašena lokalna elementarna nepogoda, kako bi poljoprivrednici mogli da koriste državne pogodnosti predviđene za takve situacije.