VELIKA OBAVEZA GRADSKOG BUDŽETA: Za plac kod Servisa 2,6 miliona evra
Kada je gradska vlast 2018. godine kupila na licitaciji nekadašnji „Zastava servis” za tri miliona evra, bila je kritikovana od opozicije što je dala velike pare, jer je kupovinu obavila na prvoj aukciji gde je bila jedini učesnik.
- Sada dolazi trenutak da sve plati duplo, jer za jedan deo parcele servisa, čiji je vlasnik privatna firma mora da doplati još 2,6 miliona evra. Tako je odlučeno sudskim poravnanjem sa tom firmom, a odluku o prihvatanju takve nagodbe izglasala je Skupština grada prošle godine. Rok za plaćanje nadoknade od 296 miliona dinara za to zemljište jeste do kraja marta ove godine, eventualno u aprilu, kaže Nikola Nešić, odbornik stranke „Zajedno” u gradskom parlamentu i predvodnik izborne koalicije koja je nosila njegovo ime.
Da je gradska vlast na čelu sa SNS-om i gradonačelnikom Radomirom Nikolićem pravila račun bez krčmara kada se namerila da kupi objekat servisa namenivši ga za novu Autobusku stanicu, počelo je da se pominje već ubrzo posle kupovine. Opozicioni odbornici su kritikovali izbor objekta za stanicu, tvrdeći da je preveliki za tu namenu, ali se sve češće pominjalo da na samoj parceli zgrade postoje nerešeni imovinsko pravni odnosi i dok se oni ne reše nema ništa od adaptacije servisa u stanicu.
Pokrenuli, pa odustali
Nikola Nešić kaže da je grad pokrenuo postupak eksproprijacije te privatne lokacije kako bi mogao da zaokruži parcelu servisa da bi mogao da povuče kredit i dobije dozvole za građevinske radove. Pri tome naglašava da je svo ovo zemljište državno, a da su i firma vlasnik dela parcele i servis zapravo samo dobili pravo korišćenja.
Odluku o eksproprijaciji dela parcele donela je Vlada Srbije 2020. godine, u korist grada Kragujevca za izgradnju Autobuske stanice. Usledio je sudski proces pri čemu su su privatni vlasnici dela zemlje pokušavali da ospore eksproprijaciju. U jednom momentu, Nešić kaže da je, ne zna tačno kada, neko iz gradske vlasti doneo odluku da odustane od eksproprijacije i povuče se iz suđenja, i da pređe u pregovore o nagodbi za otkup te zemlje od privatnika.
- Mnogima je bilo sporno što je grad kupio ovaj objekat i parcelu za tri miliona evra, ali to je bila strateški dobra kupovina jer je to dobra lokacija koja vredi taj novac. Sada sve postaje sporno, jer kada se doda još 2,6 miliona evra pitanje je da li lokacija vredi toliko para. Sporan je i način otplate jer mora da se plati u prvom kvartalu ove godine, a mislim da mogu da pomere najdalje za april, smatra Nešić.
On se pita kako će Kragujevac da isplati tu sumu iz budžeta u momentu kada gradom još upravlja Privremeni organ i koliko će to biti opterećenje za gradsku kasu. Nešić navodi da je izašao za govornicu kada je usvajana odluka o poravnanju sa privatnim vlasnicima dela zemljišta i upozorio gradonačelnika Nikolu Dašića da radi nešto zbog čega može da odgovara kada prođu mandati i da je nagodba štetna za grad, jer bi na sudu odluka o eksproprijaciji opstala i naknada bila manja od ove.
Bivši, a moguće i budući gradonačelnik Dašić tada je odgovorio Nešiću da nije u pravu i da nije pravnik. Međutim, Nešić navodi da je grad na nižim sudskim instancama dobijao spor protiv privatnika, odnosno eksproprijacija nije poništavana, i kada je došlo do najvišeg Apelacionog suda, grad je doneo odluku da odustaje.
Tri posto budžeta
Naš sagovornik Nešić ističe da je posebna nepovoljnost što se isplata dogovorene sume sa privatnom firmom obavlja jednokratno, dakle, u celosti, što je veliki izazov i za jedan Beograd, a kamoli za nas.
- Ako je godišnji budžet grada oko 92 miliona evra, to je tri odsto budžeta koje treba isplatiti u jednom danu, komentariše Nešić.
Sada je, kako kaže, zgrada Servisa skladište za gradski „Vododovod” i skupljeg skladišta u Srbiji od ovog nema. Kada se pogleda hronologija događaja oko planova za izgradnju nove autobuske stanice na prostoru starog servisa bitna su dva datuma. U oktobru 2022. godine gradska vlast je objavila da odustaje od plana da se nova Autobuska stanica gradi na prostoru bivšeg „Servisa Zastava” koji je kupljen sa tom namerom i idejom. Razlog za ovakvu odluku je nerešen imovinski odnos jer celokupna parcela na kojoj se ovaj objekat nalazi nije u vlasništvu grada.
Evropskoj banci za obnovu i razvoj tada je javljeno da grad neće povući tranšu kredita od pet miliona evra koja je bila ugovorena za izgradnju nove stanice. U međuvremenu su objavljene i izjave gradske vlasti da neće graditi novu autobusku stanicu jer ne želi više da se zadužuje. U međuvremenu stara stanica koja je pripadala „Autosaobraćaju”, prodata je privatnoj firmi „Janjušević”, adaptirana i uređena, te gradu, realno gledano, nova stanica nije potrebna.
Pažnju skreće i jedna izjava data godinu dana pre nego što je grad odustao od nove stanice. U maju 2021. godine Vladimir Maksimović, tadašnji gradski većnik za komunalne delatnosti izjavio je da gradnju nove stanice koče nerešeni imovinski odnosi, ali da je njihovo rešavanje pri kraju i da su u fazi kada se radi na sporazumu o nadoknadi.
Iz ovoga se vidi da je gradska vlast pre skoro tri godine odustala od eksproprijacije i da je radila na postizanju sporazuma o poravnanju. Nikola Nešić kaže da je grad odmah po izglasavanju nagodbe uknjižen kao jedini vlasnik parcele servisa i da sada nema prepreka da sa tim objektom nešto dalje radi, pošto se od adaptacije u stanicu odustalo. Ali šta?
Nešić smatra da će grad tu parcelu sa starom zgradom prodati, jer ima mnogo neadekvatnog prostora.
- Dali su prostorije „Ratka Mitrovića” na korišćenje FILUM-u, a ako u zgradu suda pređu većnici, odborničke grupe i ako pređe gradonačelnik i saradnici imaćete situaciju da će dva-tri sprata u opštini da se isprazne. Tako sada imate višak prostora, a GTO plaća zakup, kaže Nešić.
On podseća da je u jednoj fazi bivši servis planiran da bude multifunkcionalan, da pored autobuske stanice tu budu i kancelarije svih gradskih službi koje nemaju obezbeđen prostor. Ali, sada je adaptacija otpala, a viška prostora ima na sve strane, pa je prodaja po njemu jedino rešenje.
- Ako sve ovo - zgradu plus parcelu - ne proda za osam do 10 miliona evra grad će biti u minusu, a pitanje je ko će snositi moralnu i političku odgovornost za to, zaključuje Nešić.