TAKOZVANI KAPITALNI PROJEKTI GRADA: Nema fasada, ima Tržnice
Svake godine kada se usvaja budžet grada Kragujevca posebnu pažnju izaziva spisak kapitalnih investicija - da se vidi kakvi su planovi i kojim pravcem grad treba da se razvija u ovoj godini. Budžet za 2024. je povećan za sedam posto i iznosi 11,9 milijardi dinara, a za kapitalne investicije planirano je 1,2 milijarde, oko 10 posto.
Nema velikih izmena u odnosu na prošlu godinu, jer su neki projekti preneti, a neki su precrtani. Odbačen je projekat u koji su gradske, prošle i sadašnje vlasti polagali mnogo i stavljale ga na prvo mesto liste. Tako je po prošlogodišnjem budžetu, a i po rebalansu donetom polovinom godine, prvo mesto među kapitalnim investicijama za 23. godinu zauzimala rekonstrukcija gradskih fasada, u koju je prvo trebalo da se uloži 100 miliona, a potom po rebalansu 91 milion.
Na listi kapitalnih investicija za ovu godinu uređenja fasada nema, već su na prvom mestu termotehničke intervencije na Muzeju „21. oktobar”, u koje će biti uloženo 32 miliona dinara. Ovo je promena do koje je došlo bez najave i objašnjenja, jer u budžetu za 23. godinu je napisano da projekat uređenja starih fasada na važnim zgradama u jezgru grada traje tri godine, uključujući i 2024. i 2025. tokom kojih će za tu namenu biti utrošeno po 100 miliona dinara. To je potvrđeno i u rebalansu budžeta za prošlu godinu.
Gde je 20 fasada?
Ako se vratimo tri godine unazad setićemo se da je projekat rekonstrukcije najlepših starih gradskih fasada najavljen kao projekat koji obuhvata 22 fasade i da se počinje sa obnovom zgrade poznate kao „Prosveta”. Pokazalo se da su do kraja 2013. godine urađene samo dve - „Prosveta” i „zgrada sa atlasima” preko puta nje. Ostalo je još 20 nezapočetih fasada i praktično označen kraj projekta, bez objašnjenja gde je zapelo. Početi nešto što je dobro prihvaćeno među građanima, pa pokazati da nema snage ili znanja da se to završi nikako ne ide ukorist gradskoj vlasti.
Isto to može se reći ne za izbacivanje, već za ubacivanje jedne investicije na listu, a to je izgradnja matične lokacije Gradske tržnice koja je do sada bila ulaganje JKP „Šumadija”. Ovo javno komunalmo preduzeće zadužilo se kod banaka da odradi ovaj posao i do sada je potrošeno po nekima tri i po, a po drugima skoro pet miliona evra. Pod brojem devet nalazi se investicija nazvana „izrada tehničke dokumentacije i izvođenje radova za stavljanje u funkciju Matičnog objekta Gradske tržnice i zgrade podzemnog trgovinskog objekta u kompleksu zelene pijace „Centar”.
Ova investicija planirana je čak na 527 miliona dinara, a podeljena tako da se ove godine utroši 161,5 miliona, a sledeće 366, tako da bi, prema opozicionom odborniku Daliboru Jekiću, radovi na rekonstrukciji pijace izašli na celu milijardu i na šest godina. On je napomenuo da su radovi počeli pre četiri godine i vidimo da će trajati još dve, a da je prvi čovek države obećao novčanu pomoć koja još nije stigla.
Da li je do odricanja od fasada došlo zbog pijace ne zna se. Ali, ako pogledamo ostale kapitalne investicije u ovoj godini videćemo da samo tri, i to one najveće podeljene u ovoj i naredne dve godine, ispunjavaju uslov da se tako nazovu. Naime, po uredbi Vlade Srbije od prošle godine definisani su republički, pokrajinski i lokalni kapitalni projekti i za lokalne se navodi da su finansirani ili sufinansirani iz budžeta jedinice lokalne samouprave i da njihovi procenjeni troškovi iznose preko dva miliona evra u dinarskoj protivvrednosti.
Tako bi među kapitalnim investicijama za ovu godinu u Kragujevcu to ime opravdale tri. Prva bi bila izgradnja novih ulica koja je podeljena na rok od 2023. do 2026. godine i za koju je u ovoj godini predviđeno da se utroši 205 miliona, a za ceo period 904,7 miliona dinara.
Zašto kanalizacija?
Tu je i višegodišnji projekat izgradnje i rekonstrukcije vodovodne i kanalizacione mreže koji isto traje od 2023. do 2026. godine i ukupno treba da košta 981 milion dinara, a u ovoj godini će da se utroši 249,7 miliona dinara. Ako je ulaganje u širenje vodovodne mreže potpuno jasno, kako razumeti da grad ulaže iz budžeta u gradnju kanalizacije kada je u sklopu državnog projekta „Čista Srbija” obećano 360 kilometara nove kanalizacije, i to zaključno sa 2025. godinom.
Kao treći kapitalni projekat po zvaničnoj klasifikaciji ostaje „kapitalno održavanje i rehabilitacija ulica i puteva”, koji se sprovodi od 2023. do 2025. godine i potrošiće 855 miliona dinara, a ove godine 230 miliona dinara.
Sve ostalo su manji projekti koji ne dobacuju do ove granice i ne bi trebalo da se nađu u rubrici kapitalni. Od onih koji su novi, jer treba podsetiti na praksu da se većina projekata prepisuje pošto se ne završavaju, ili često i ne započnu u godini kad im sleduje, treba izdvojiti investiciono održavanje i rekonstrukciju nekadašnje zgrade Suda u Kragujevcu, gde je za ovu godinu predviđeno 27 miliona dinara.
Nova je i sanacija drumsko pešačkog mosta u Slobodnoj zoni (Fijat), gde će se uložiti 85,8 miliona dinara, dok će se u realizaciju projekta „Bubanj” utrošiti ove godine 45 miliona dinara. U izgradnju novog obdaništa na lokaciji „Zelenilo” uložiće se ove godine 80 miliona dinara, umesto prošlogodišnjeg proračuna od 60 miliona, dok će se za izgradnju montažnih objekata u msenim zajednicama Beloševac i Šumarice utrošiti 21,9 miliona.
Tako vidimo da se za razliku od prošle godine zagubio objekat ambulante u Beloševcu, koji je trebalo da prati novu mesnu zajednicu. Ali, otpali su i drugi projekti iz prošle godine koji nisu započeti, kao rekonstrukcija Pivarskog parka, pretvaranje Učiteljskog doma u vrtić u Drači, rekonstrukcija Legata Ljubice Filipović.
Po Uredbi Vlade koja predviđa iznos koji treba da imaju kapitalni projekat predviđeno je i da svaka lokalna samouprava ima komisiju za ovu oblast koju čine predsednik Skupštine grada, gradonačelnik i načelnik gradske uprave za poslove finansija, u slučaju kada je gradska uprava organizovana u više uprava.
Lokalna samouprava je dužna da formira ovu komisiju u roku od mesec dana od dana stupanja na snegu ovre uredbe i da o tome obavesti Ministarstvo finasija. Da li je kragujevačka lokalna uprava ispunila ovu obavezu nismo uspeli da saznamo.
REAGOVANJE STRANAKA
„Zalutala” rekonstrukcija vrtića
Među strankama koje su reagovale na usvajanje budžeta Kragujevca za 2024. godinu bio je i Pokret Srbija centar – Srce, koji navodi u saopštenju da je sramota za grad ove veličine da za kapitalnu investiciju smatra rekonstrukciju vrtića, kao i projekat izgradnje potpornog zida na groblju ili izgradnju montažnih objekata mesnih zajednica.
Pokret podseća na uredbu Vlade po kojoj je limit za lokalne investicione projekte vrednost veća od dva miliona evra. Dalibor Jekić, odbornik Stranke slobode i pravde, navodi da je ovaj budžet samo još jedan u nizu iz kojeg izostaju ozbiljne kapitalne investicije.