POLITIČKA (NE)DEŠAVANJA U KRAGUJEVCU: Dugo privremeno taljiganje
Ako do 12. marta, a to je sledeći utorak, u Kragujevcu ne budu izabrani gradonačelnik i Gradsko veće, biće raspuštena Skupština grada i onda bi se išlo na nove lokalne izbore. Tako kaže Zakon o lokalnoj samoupravi u članu 85. koji je veoma jasan: „Lokalna samouprava ima rok od mesec dana od svog konstituisanja da izabere predsednika opštine i opštinsko veće”. Kako Kragujevac ima status grada – to se odnosi na gradonačelnika i Gradsko veće.
Pošto je gradska Skupština u Kragujevcu formalno konstituisana 13. februara, a za to je bilo dovoljno da se potvrde mandati odbornika, izabere predsednik Skupštine i postavi njen sekretar, tih trideset kritičnih dana ističe 12. marta, pošto je februar imao 29 dana.
Teško je poverovati da će Srpska napredna stranka, koja je socijalistima i grupom građana „300 Kragujevčana” uspela da namakne potrebnu skupštinsku većinu za formiranje lokalne vlasti, sebi dozvoliti taj „luksuz” da Kragujevac postane „Beograd u malom”. Da ide na nove, odnosno ponovljene izbore.
Vreme curi, a nikakvih vesti ili najava nema kada bi novi odbornički sastav mogao da se sastane i izabere izvršnu vlast grada oličenu u gradonačelniku i Gradskom veću. To ne znaju ne samo opozicione stranke i njihovi odbornici, već i naprednjački odbornici, oni „prosti”, kojima je dodeljena uloga da budu samo šrafčići u budućoj glasačkoj mašini. Njihovi odgovori svode se na dve reči „čekamo pozive” za zasedanje Skupštine, a oni moraju biti upućeni najmanje 24 sata ranije. Do odlaska ovog teksta u štampu – tih poziva nije bilo.
Kragujevčani koji još imaju kakvog-takvog interesovanja za lokalna politička zbivanja postavljaju logična pitanja – da li je zapelo kod predloga za novog gradonačelnika, da li se po stranačkim kvotama još pregovara o podeli kolača vlasti – ko će ući u Gradsko veće, dobiti direktorske funkcije u javnom sektoru, upravnim i nadzornim odborima, ili je po sredi nešto treće, peto...
U kampanji „za Beograd”
Čelnici gradske opozicije tvrde da kod jedne stvari dileme nema: ko će biti gradonačelnik depešom će javiti Aleksandar Vučić jer se bez njegovog aminovanja ne sme prepustiti slučaju ko će voditi četvrti grad u Srbiji, da o tome odlučuju sami njegovi stranački i politički podanici. Dakle, lokalni naprednjaci o tome nemaju šta da mozgaju, raspravljaju, predlažu...
Međutim, ne mogu oni da budu ni dokoni, besposleni, za to se pobrinula, ko bi drugi, njihova partijska centrala. Prema pouzdanim dojavama iz gradske organizacije Srpske napredne stranke, iz Beograda je stigao nalog da svaki mesni odbor stranke sa područja Kragujevca, a njih je oko sedamdeset, mora da izabere po petoro partijskih vojnika za specijalne zadatke u Beogradu.
Zašto baš u Beogradu – valjda je jasno. Pošto se znatno pre prošlonedeljne odluke, zvanično priopćene, znalo da će se u glavnom gradu ići na nove izbore, mobilizacija stranačkog članstva krenula je znatno ranije, jer je Beograd za SNS „biti il’ ne biti”. To se vidi i po histeričnim nastupima prvog među njima koji deluje toliko razjareno da je, čini se, za pobedu u glavnom gradu spreman da ide do „padanja glava”.
Elem, kragujevački naprednjaci su radi pohoda „za Beograd” pozvani na mobilizaciju, ako može dobrovoljnu, ako ne – „po zadatku”, da na po nekoliko dana idu u prestonicu i tamo agituju za svoju stranku na izborima, koji će verovatno biti 28. aprila. To je već viđeni šablon „od vrata do vrata”, s nadom da će slatkorečivošću, ubeđivanjem i dokazivanjem kovodi Beograd i Srbiju u svetlu budućnost, a ko u propast, kod nekih glasača „upaliti”, uz rizik da ispred nekih vrata budu i najureni.
U planu je da posećuju rubne beogradske opštine, jer na Vračaru, Starom gradu, Dorćolu nemaju koga da „zavrću”. U sličnoj akciji, ali jednodnevnoj, po beogradskoj periferiji špartali su nedavno Zrenjaninci.
Kažu da će im na tom terenskom poslu biti obezbeđen smeštaj i hrana, ali neće biti dnevnica. A možda će i biti ako u startu odziv bude slab.
Dakle, odsad pa dok ne prođe ovo izborno ludilo sav naprednjački ljudski potencijal biće usmeren ka Beogradu, možda nešto malo prema Novom Sadu i Nišu. Provincijalci će dobiti šansu da vide glavni grad, a moguće je i da će poneko od njih dobiti i prebivalište u njemu, bez preseljenja i na određeno vreme.
A šta će se za to vreme dešavati u provinciji? Ništa! Samo će odzvanjati beoradska buka koje se valja kloniti – zbog očuvanja nerava.
Privremeno, tekuće, neodložno...
Ustvari, u kragujevačkoj provinciji (mada Kragujevčani smatraju da ne pripadaju toj „nižoj vrsti” građana) već mesecima se ne dešava ništa. Održani su nepotrebni vanredni lokalni izbori i grad je već mesecima u stanju – privremenosti. Tačnije, od 31. oktobra kada je Vlada Srbije, posle ostavke gradonačelnika po direktivi i raspuštanja gradske Skupštine, postavila takozvani privremeni organ, koga čine bivši gradonačelnik Nikola Dašić, njegov zamenik, takođe bivši, Ivica Momčilović, Predrag Stevović, raniji član Gradskog veća zadužen za sport i Ivica Samailović, koji tek što je „preleteo” od Verka Stevanovića u naprednjake.
Formiranjem privremenog organa praktično je uveden svojevrsni sistem samovlašća, jer je on preuzeo funkcije Skupštine, gradonačelnika i Gradskog veća, dakle kompletnu zakonodavnu i izvršnu vlast. To jeste urađeno na legalan način, po Zakonu o lokalnoj samoupravi, međutim član zakona koji definiše funkcije privremenog organa u jedinici lokalne samouprave apsolutno je nedorečen, jer kaže da ova grupica ljudi dok traje izborni proces „obavlja samo tekuće i neodložne poslove”.
E, sad, šta je „tekuće” možda i može da se omeđi, a šta je neodložno – to je uglavnom stvar subjektivne procene. Recimo, da li je bilo neodložno da se u vreme „privremenosti” donosi odluka o privatizaciji Apotekarske ustanove po modelu javno-privatnog partnerstva, posebno ako se zna da je takvu odluku prošle godine Skupština grada stopirala. Ili, da li je bila neodložna odluka da se parama gradskog budžeta „pripomogne” nastavak rekonstrukcije Tržnice koja traje godinama, a sada je dobila tretman hitnosti. Ovde je posebno problematično što se ne navodi koliko novca za ove poslove treba da se otkine od budžeta koji, inače, za ovu godinu još nije usvojen, ali o tome kasnije.
Rešenjima privremenog organa deljene su dodatne subvencije nekim firmama iz javnog sektora, muljano s gradskim parama, raspisivani pozivi za (su)finansiranje nekih delatnosti, davana saglasnost za povećanje cena komunalnih usluga.
U redovnim uslovima nadležnosti za donošenje ovakvih odluka pripadaju delom Gradskom veću, a delom Skupštini grada, ali i tu postoji jedna zakonska začkoljica. Naime, privremeni organ ima mandat da „menja” Skupštinu samo do njenog konstituisanja, a u kragujevačkoj priči to je moglo da traje do 13. Februara. Ako je reč o „neodložnim poslovima”, opet stoji pitanje šta je stvarno „neodložno”, a da li se pod tim provlače i neke odluke „ispod žita”.
Drugim rečima, privrmeni organ formalno i dalje postoji, ali je u domenu njegovog odlučivanja samo ono što bi pripadalo Gradskom veću i gradonačelniku, ali ne i Skupštini – koja zvanično na papiru postoji. Bila bi potrebna ozbiljna pravna analiza da bi se utvrdilo koliko se privremena vlast držala ovlašćenja datih zakonom, uz ogradu da je zakon takav da „mož’ ovako, a mož’ i onako”.
Mediji „na čekanju”
Evidentan problem ovakvog „privremenog stanja” jeste i privremeno finansiranje poslova i delatnosti iz gradskog budžeta, pri čemu je moguće trošiti pare samo do jedne četvrtine prošlogodišnjeg budžeta, i to planiranog, a ne ostvarenog, pošto završni račun stiže tek negde pred leto. Zakon kaže da to privremeno finansiranje može da traje najduže prva tri meseca fiskalne godine i može se produžiti za još tri meseca samo u „izuzetnim slučajevima”. Međutim, ta prva tri meseca u godini podrazumevaju da se odluka o regularnom, celogodišnjem budžetu donese do 15. marta.
Privremeno finansiranje napravilo je i niz problema, posebno kod stalnih ili potencijalnih korisnika budžetskog novca.
Najsvežiji primer za to je dovođenje u ozbiljan problem gradskih medija. Prvog marta na sajtu grada objavljeno je saopštenje u kome se navodi: „Grad Kragujevac zbog formiranja privremenog organa nije bio u mogućnosti da usvoji budžet za 2024. godinu i iz tog razloga neće biti u mogućnosti da raspiše javni poziv za učešće na konkursu za sufinansiranje projekata za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja na teritoriji grada Kragujevca u 2024. godini” (malo više rogobatno, ali tako su to zakonopisci formulisali). Još se kaže da će konkursa biti kada bude bilo budžeta.
Ovde je zbog „izuzetnih slučajeva” prekršen Zakon o javnom informisanju i pravilnik koji uz njega ide, oboje usvojeni prošle godine, jer oni nalažu da konkursi za medijske projekte treba da budu raspisani najkasnije do kraja februara, čak su za nepoštovanje roka predviđene i neke sankcije, ali sve to – mačku o rep.
Dakle, i mediji čekaju novi budžet, a kada konkurs bude objavljen prvo će proći četiri meseca za dostavljanje projekata i njihovo ocenjivanje, jer je tako propisano, pa još neko vreme za objavljivanje rezultata, potpisivanje ugovora i kad pare „legnu” – bićemo na pragu jeseni. Za lokalno novinarstvo to znači „ne crkni magarče do zelene trave”.
I, na kraju, treba li nešto zaključiti? U najkraćem – ovo je igranje sa političkim sistemom, koji stvarno postoji samo u normativnoj formi. Institucije, propisane procedure i sve što čini državno ustrojstvo samo su puke improvizacije.
I još jedna baš krupna stvar: pošto je predsednik države izuzetno zauzet, jer je preuzeo sve državne ingerencije, verovatno ne stiže da se pozabavi Kragujevcom. Ajde, bre, „majstore”, prelomi već jednom ko će da upravlja ovim gradom, kad već to (po tebi) ne znaju da reše Kragujevčani.