KAKO SE SPROVODI VELIKI EKOLOŠKI PROJEKAT U KRAGUJEVCU: Nešto je mutno u „Čistoj Srbiji”
Kada je Skupština grada prošle nedelje usvajala budžet za ovu godinu, predlagači ovog dokumenta rekli su da je povećan iznos para za izgradnju i rekonstrukciju vodovodne i kanalizacione mreže. To je i proverljivo – u planu stoji cifra 250 miliona dinara.
Nije pozato koliko će iz te uvećane sume biti uloženo za dovođenje čiste, koliko za odvođenje otpadne i ukakene vode, ali pitanje koje se samo nameće jeste – zašto budžetska sredstva idu za kanalizaciju, kad još traje gromoglasno najavljen projekat „Čista Srbija” po kome se država obavezala da u Kragujevcu do 2025. godine uradi 360 kilometara kanalizacionih vodova. I još što-šta.
Možda postoji neka caka kojom se opravdava ovo investiciono „dupliranje”, koje je, naravno, samo na papiru (da je stvarno ne bi svi vodotokovi bili užasno smrdljivi), ali lokalni političari redovno imaju dve odvojene i nezavisne „kanalizacione pričeˮ.
Tek će se videti gde će završiti namenjene gradske pare, a gde završavaju one koje su ugovorene sa Kinezima da bi Srbiju načinile u „čistu”, to znaju samo predsednik Vučić i njegovi pomagači u finansijskim muljanjima.
„Pao” je i trideseti kilometar
Dokle je stigao Kragujevac u programu „Čista Srbija” poslednji je izvestio Ivica Momčilović, krajem februara. Tada je već bio predsednik gradske Skupštine, ali dok je bio zamenik gradonačelnika najčešće je on govorio o kanalizaciji kao nacionalnom projektu, pa je valjda po inerciji nastavio isto raportiranje.
Reče Mimčilović da je obišao gradilišta u Maršiću, Grošnici i Bresnici, da se „nakon pauze zbog vremenskih uslova radovi u okviru projekta ’Čista Srbija’ vraćaju predviđenoj dinamici” i da je do sada izgrađen 31 kilometar kanalizacione mreže. Uz to dodade da je – ostalo još 11 kilometara. Kako još samo toliko? U zbiru je to 42 kilometra, a kada je ovaj projekat ugovoren sa kineskom kompanijom 2021. godine saopšteno je (i to i dalje stoji na sajtu Vlade Srbije) da će u Kragujevcu biti postavljeno 330.396,32 metra kanalizacije, u prevodu – 330 kilometara, 396 metara i 32 centimetra. Kakva preciznost, svaka čast onome ko je to izračunao, mada se u drugim izvorima pominjalo i celih 360 kilometara. I da zanemarimo tih tridesetak kilometara razlike, ali to je skoro deset puta više od onoga što navodi Momčilović, čak i kada se završi ono što je „ostalo”, nekih jedanaest kilometara.
Doduše, i ranije su pominjana 42 kilometra, što se podudara sa računicom Ivice Momčilovića – 31 plus 11 – ali to je neko davno prošlo vreme. Kada je u Kragujevcu zvanično počela realizacija projekta „Čista Srbija” 11. novembra 2021. godine izgradnjom kanalizacije u Ulici Milivoja Bankovića Sićka u naselju Beloševac, rečeno je da će u prvoj fazi, a njeno vreme trajanja je kraj 2022, biti izgrađeno baš 42 kilometra kanalizacije. Na svečanosti u Beloševcu tada su govorili bivša ambasadorka Kine Čim Bo i bivši ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Tomislav Momirović, naravno i lokalni političari.
Ugovor pre projekata
Vraćanjem filma idemo u 2021. godinu kada je uz veliku medijsku pompu najavljen projekat „Čista Srbija”, koji je poveren kineskoj kompaniji CRBC kao projektantu i izvođaču svih radova po ceni od 3,2 milijarde evra. Tada su saopšteni i vrlo precizni podaci šta će se i gde raditi. Prvo, kanalizacione mreže u 69 lokalnih samouprava ukupne dužine 5.206.679,31 kilometar (baš je tako zvanično napisano), što je skoro 5.207 kilometara, zatim postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, „skoro polovina od potrebnih za velu Srbiju (165)” i sanacija i izgradnja deponija za tretman čvrstog komunalnog otpada.
Kada je reč o postrojenjima za preradu otpadnih voda obećano je da će grad Kragujevac dobiti dva, jedno umesto dotrajalog u Cvetojevcu i drugo u Stragarima. Drugi veoma bitan projekat za grad bila je regionalna deponija u mestu Vitlište na tromeđi Kormana, Maršića i Gornjih Komarica, koju bi koristile i druge šumadijske opštine, što je podrazumevalo da se potom zatvori i konzervira sadašnje neuslovno smetlište u Jovanovcu. Treći segment bila je izgradnja 330 (ili 360) kilometara kanalizacione mreže, što nove, što zamena dotrajale.
Za početak realizacije ovog projekta uzet je 5. avgust 2021. godine, kada su potpisani ugovori između pomenute kineske kompanije, Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture i četrnaest lokalnih samouprava, među kojima je bio i grad Kragujevac. Jedna od klauzula u tim ugovorima bila je da rok za završetak svakog projekta ne može biti duži od 39 meseci, uključujući i probni rad. Račun kaže da taj rok ističe pred kraj ove godine.
Šta je konkretno pisalo u državnom ugovoru sa Kinezima i potom trojnim ugovorima u koje su uključeni opštine i gradovi nikada nije bilo dostupno javnosti. Jedino su mogli da se čuju narativi političara koji su o „Čistoj Srbiji” govorili kao o grandioznom projektu koji će zemlju ekološki preporoditi ili hvalospevi u sličnim tekstovima na sajtovima Vlade i nadležnog Ministarstva.
Čim je obelodanjen angažman sa kineskom kompanijom iz domaće stručne javnosti stizale su oštre kritike, pre svega zato što nisu ispoštovani evropski standardi, koji su sadržani i u našim zakonima, a oni se prevashodno odnose na zaobilaženje javnog tendera za izbor investitora i izvođača radova. Poslovi sa Kinezima ugovoreni su direktnom pogodbom, čime nije bilo procedure da se bira najpovoljniji ponuđač, pa ni mogućnost da se ugovori najpovoljnija cena.
Takođe je iz inženjerske struke bilo veoma ozbiljnih upozorenja da će u postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda i deponije komunalnog otpada biti ugrađena zastarela tehnologija i da zato neće biti garancija da će ona biti ekološki čista.
Međutim, verovatno najveća manjkavost ugovaranja poslova između države Srbije i partnera iz Kine jeste to što je on išao obrnutim, naopakim redom. Napravljeni su spiskovi predviđenih radova i zbirna vrednost za sve njih, a da prethodno nije bilo ni jednog konkretnog projekta, bilo da je reč o kanalizacionim mrežama, deponijama ili postrojenjima za prečišćavanje otpadnih voda.
Veoma plastičan primer za to nalazimo u Kragujevcu, mada se ista priča može naći u bilo kojoj drugoj lokalnoj zajednici. Recimo, u zvaničnom dokumentu koji je objavljen na početku sprovođenja projekta „Čista Srbija” 2021. godine za konkretna naselja ili mesne zajednice navedeno je, ne u kilometar ili metar, već u centimetar koliko će biti napravljeno kanalizacije. U Beloševcu 34.721,60 metara, u Ilićevu 24.281,40 metara i tako dalje (kompletan spisak objavljujemo u uokvirenom tekstu).
E, sada je pitanje – koji su stručnjaci sa tolikom preciznošću izmerili dužinu budućih kanalizacionih linija kada u tom momentu nije bilo ni jednog projekta, onog pravog izvođačkog, za te radove. Projekti su naknadno rađeni, uz trasiranje ne gde je neko kabinetski smislio, već gde je bilo realno, s obzirom na promene u hodu zbog brojnih imovinskih sporova i drugih nesaglasnosti.
Inače, do sada je projektovano tek oko četrdeset kilometara kanalizacije, a šta je sa onih trista i kusur kilometara, kako će ti projekti izgledati – to unapred niko ne zna. Kako se onda još na početku znala dužina nove mreže i cena od 190 miliona evra?
U koncipiranju projekta „Čista Srbija” očigledno je bilo megalomanstva, namere političara s predsednikom države na čelu da brojevima impresioniraju javnost, da pokažu da se u zemlji maksimalno gradi i radi. Moguće je da je Srbiji stvarno potrebno pet hiljada kilometara nove kanalizacije, 150 postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, koliko već deponija sa modernim tretmanom komunalnog otpada, ali da li je realno da se sve to završi sa 2025. godinom, kako je „zacrtano”?
Da li je realno da u Kragujevcu bude izgrađeno 360 kilometara kanalizacione mreže, a od kraja 2021. godine do sada završeno je tek tridesetak kilometara? Uz ovu nedoumicu valja podsetiti da grad sada ima 450 kilometara primarne kanalizacione mreže koja obuhvata sve kolektore i ulične linije. Drugim rečima, zamišljeno je da grad za nekoliko godina skoro duplira mrežu koja je urađena u celokupnoj prethodnoj istoriji grada. To bi bilo dobro – kada bi bilo izvodljivo.
Planiranje „iz glave”
Naravno da ne treba potcenjivati značaj do sada izgrađenih tridesetak kilometara kanalizacije, koja je posebno značajna za prigradska naselja koja do sada nisu imala ovu mrežu, pa su otpadne vode ispuštali u rečice i potoke, ili su koristili septičke jame, mahom primitivne i neuslovne. Ovde je uglavnom reč o velikom raskoraku između naduvenih planova i njihove realizacije i netransparentnosti poslova. Recimo, nikada nije saopšteno koliko je koštala izgradnja nekoli stotina metara kanalizacije u nekom naselju, da li su svi troškovi pokriveni državnim novcem ili ima učešća i gradskog budžeta.
Prisutno je i nedosledno planiranje, pa najave nekih radova kao da se daju „iz glave”, od slučaja do slučaja. I za to se može naći niz primera, a izdvajamo jedan. Pre godinu dana republički i gradski političari posetili su neka gradilišta u Velikom Polju, Petrovcu, Ilićevu... i pred novinarima saoštili da je do marta 2022. godine urađeno sedamnaest od 43 projektovana kilometra kanalizacije.
Ustvari, to je bila prva faza realizacije projekta i ona je tada, po ranijim najavama, trebalo da je već kompletno završena.
Istovremeno se najavljuje početak druge faze koja će obuhvatiti zamenu kanalizacionih cevi u pet ulica u centru grada: u Vojvode Mišića, Vojvode Putnika, Karađorđevoj, Miloja Pavlovića i Lole Ribara. Rečeno je da su u toku pripreme radova i oni samo što nisu počeli. Bilo je to 2022. godine, do sada još nije okončana prva faza, a u centru grada još ništa nije započeto. Kada će – ne zna se, nadležni o tome ćute, čak se ni tokom izborne kampanje nisu hvalili dokumentima „Čiste Srbije”. Sada je aktuelan „Ekspo 2027”.
NIŠTA OD REGIONALNE DEPONIJE VITLIŠTE
Samo Joavnovac raste li raste
Citat iz projekta „Čista Srbija” za Kragujevac:
„Planirana je izgradnja regionalonog centra za upravljanje komunalnim otpadom sa postrojenjem za njegovu preradu kapaciteta 250 tona na dan, sa svim pratećim sadržajima (deponijom, postrojenjem za preradu procesne vode, upravnom zgradom...). Termovalorizator će proizvoditi električnu enegriju i toplu vodu koja se može koristiti za grejanje objekata... Predviđena je i sanacija postojeće nesanitarne deponije u Jovanovcu. Regionalnom centru Kragujevac priključiće se i opštine Knić, Topola, Rača, Aranđelovac, Gornji Milanovac, Rekovac i Batočina.”
Ovo je napisano još 2021. godine, a Kragujevac ove 2024. i dalje ima samo smetlište u Jovanovcu koje svakim danom raste i sve je opasnija ekološka bomba za grad. Regionalna deponija koja je bila deo projekta „Čista Srbija” više se i ne pominje, bar zvanično, a prvobitni rok za njenu izgradnju ističe sa ovom godinom.
Kada je 2021. godine u Kragujevcu počela realizacija ovog velikog ekološkog projekta, tadašnji ministar Tomislav Momirović rekao je da je za „izgradnju regionalne deponije sa spalionicom u Kragujevcu odrađeno 118 miliona evra i da je ta investicija ugovorena sa kineskom korporacijom CRBC”.
Šta je bilo sa 118 miliona evra nije poznato, jedino što znamo (i vidimo) da za novu deponiju nije položen ni kamen temeljac. U međuvremenu je samo gradska uprava nešto uradila, ali to su tek prethodne neophodne procedure.
Skupština grada Kragujevca je u novembru 2021. usvojila plan detaljne regulacije za Vitlište, lokaciju na tromeđi sela Korman, Maršić i Gornje Komarice, koja je konačno određena za deponiju, mada je ona „u igri” još od 1986.godine. Takođe je potpisan sporazum o izgradnji deponije između Kragujevca i sedam okolnih opština.
Nekih novijih vesti o deponiji nema, bar onih koje se prezentuju javnosti, a nije zgoreg podsetiti na takoreći antologijsku izjavu Aleksandra Vučića iz oktobra 2020. godine: „Kragujevac i Niš su gradovi u kojima se planira izgradnja modernih regionalnih deponija. Deponije u Kragujevcu i Nišu biće gotove do 19. decembra 2021. godine”.
Prođe jedan, drugi, treći Sveti Nikola – i ništa. Važno je da su nam sveci postojani.
KANALIZACIONA MREŽA U KRAGUJEVCU
Plan je bio „nebeski”, ali...
Na sajtu „Čista Srbija” Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture 13. februara 2022. objavljeno je da će na teritoriji grada Kragujevca izgradnjom postrojenja za preradu otpadnih voda biti obuhvaćeno 206.500 stanovnika, čime će biti obuhvaćena i industrija Kragujevca i Batočine. Zatim sledi spisak naselja koja će dobiti kanalizaciju, uz dužinu mreže izraženu u metrima. Evo šta je zvanično napisano 2021. godine:
Nova kanalizaciona mreža
Denino brdo 3.050,90
Petrovac 15.014,00
Stanovo 25.486,00
Vinogradi 7.188,00
Erdeč 5.510,00
Opornica 3.091,00
Grošnica 18.941,00
Beloševac 34.721,60
Ilićevo 24.281,40
Maršić 15.203,00
Male Pčelice 27.472,20
Veliko Polje 4.135,00
Bresnica 3.748,50
Rekonstrukcija postojeće
MZ Lepenica 1.730,00
MZ Bubanj 5.130,00
MZ Centar 3.095,00
MZ Erdoglija 2.375,00
MZ Pivara 3.070,00
MZ Vašarište 2.370,00
MZ Palilule 2.775,00
MZ 1.maj 1.135,00
MZ Korićani 37.204,00
MZ Bagremar 6.940,00
MZ Stara radnička kolinija 5.100,00
Stragari 4.000,00
Uglješnica 3.315,00
Ždraljica 1.614,00
Teferič 10.296,00
Trmbas 9.059,00
Donja Sabanta 3.540,00
Divostin 9.345,00
Đuriselo 9.848,00
Dragobraća 7.763,00
Goločelo 2.667,00
Korman 1.600,00