IGRARIJE SA KAPITALNIM ULAGANJIMA U KRAGUJEVCU: Poništiš tender – „otkačiš” investiciju
Nekoliko dana pred Novu godinu, a posle izbornog 17. decembra (da se među glasače ne bi ubacivale loše vesti) objavljeno je da od gradnje novog stadiona „Čika Dača” u Kragujevcu - nema ništa. Ministarstvo za javna ulaganja saopštilo je da je obustavljen tender za izbor firme koja bi uradila takozvani izvođački (konačni) projekat i po njemu napravila dugo najavljivani fudbalski stadion.
Konkretno, zapelo je kod ukupne cene radova. Na tender su poslate dve ponude, obe od više firmi koji bi verovatno činile neki konzorcijum, i od jedne je vrednost ponude bila 13,8 milijardi dinara bez PDV-a, a od druge 16,5 milijardi sa PDV-om. Pošto su državni „stručnjaci” procenili da će novi „Čika Dača” koštati 9,1 milijardu dinara (77,6 miliona evra), a ponude su debelo prekardašile taj iznos, odlučeno je da se na sve dosad urađeno kaže - puj, pike, ne važi.
Kako je poznato da je država „široke ruke” kada se dreši kesa za projekte koje kao kapitalne smišljaju Aleksandar Vučić i njegove vodonoše, pitanje je zašto je duh štedljivosti proradio baš kod ove investicije u Kragujevcu? Poređenja radi, prvo se govorilo da će novi nacionalni stadion u Surčinu koštati 250 miliona evra, da bi se već stiglo do milijarde, a još ni ašov nije poboden. Ili, kako su zidane cene puteva, pruga i drugih infrastrukturnih objekata, ali to je već druga priča.
Kragujevačka priča sa „Čika Dačom” je „model” koji je ovde već usavršen, a svodi se na sledeće: sada smo vas „otkačili”, a za dalje ćemo videti.
U budžetu nema stadiona
Pre nego što se vratimo na odmotavanje „dugometražnog filma” o gradnji novog stadiona u Kragujevcu, podsećamo samo na neka prošlogodišnja dešavanja. Kada se na Sretenje, 15. februara 2023, u Staroj skupštini u Kragujevcu obreo Aleksandar Vučić, doslovce je rekao: „Za novi stadion ’Čika Dača’ dobijena je građevinska dozvola, a završena je sva projektna dokumentacija i radovi će početi za tri meseca.” Znači, već u maju. Ispostavilo se, međutim, da je predsednik obmanuo Kragujevčane, jer je tek 20. jula Ministarstvo za javna ulaganja raspisalo tender za izradu projekta i izvođenje radova na stadionu „Čika Dača”. To je tender koji je sada poništen, ali su letos iz Beograda Fudbalskom klubu „Radnički” stigla upozorenja da pod hitno pronađe stadion na kome će već od avgusta igrati prvenstvene utakmice jer se stari stadion ruši - da bi se na istom mestu gradio novi.
Klupski funkcioneri bacili su se u potragu, našli igralište u selu Čumić koje je ispunjavalo osnovne tehničke uslove, ali se ispostavilo da je to bila bespotrebna jurnjava. Bageri se, na sreću, nisu pojavili, „Radnički” je jesenji deo prvenstva odigrao na starom ’Čika Dači’, a tako će biti i u nastavku prvenstva. Ove sezone i ko zna još koliko budućih.
„Kragujevačke” su se letos obratile Ministarstvu za javna ulaganja i od šefa tog tela Marka Blagojevića dobile kratak odgovor: „U vezi sa Vašim pitanjem o početku radova na izgradnji stadiona ’ Čika Dača’ u Kragujevcu obaveštavamo Vas da će radovi na izgradnji početi do kraja 2023. godine”.
Dakle, i to je bila obmana.
Šta je istina? U budžetu Srbije za 2023. nije ni postojala stavka koja se odnosila na izgradnju stadiona „Čika Dača” - bar pod tim nazivom. U budžetu jedina planirana sredstva za Ministarstvo za javna ulaganja bila su u stavci „obnova i izgradnja objekata javne namene u oblasti sportske infrastrukture” i to nešto više od pet milijardi dinara, ili oko 43 miliona evra. Čak i da su bile namenjene za „Čika Daču”, tim parama ništa ne bi moglo da se uradi.
Zaključak je - novi stadion bio je u obećanjima, najviše Aleksandra Vučića lično, a da u državnom budžetu planiranih para za novi stadion u Kragujevcu nigde nije bilo.
Tender za Klinički centar
A kako je Kragujevac postao ogledno polje za plasiranje šarenih laža u vidu bombasto obećavanih državnih projekata za „paljenje” slepo verujućih masa, a od svega su na kraju bivali samo - ćorci? Reč je o razrađenom modelu „otkačivanja” koji je primenjen i kod „Čika Dače”. Tvrdoglave činjenice to potvrđuju.
Prošle godine, dana 14. februara, Ministarstvo zdravlja objavilo je saopštenje sledećeg sadržaja: „Poništen je tender za projektovanje za izgradnju i rekonstrukciju Univerzitetskog kliničkog centra Kragujevac, zbog vanrednih okolnosti i suštinskih promena tržišnih uslova koji onemogućavaju normalno izvršenje ugovora.” Iz ovog uopštenog i nemuštog objašnjenja jedino se moglo „između redova” čitati da za investiciju, koja je na čekanju više od decenije i po - nema para.
Dakle, istovetan trik - poništavanje tendera za projektovanje, što znači još jedno odlaganje konkretnih radova, a obećanje da će „za projektovanje Univerzitetskog kliničkog centra biti pokrenuta nova tenderska procedura” nije nikakva prava garancija, s obzirom na dosadašnja iskustva po rezonu „piši - briši”.
Taj novi tender jeste prošlog leta raspisan i izabran je novi projektant, zvanično je rečeno da će projektni zadatak završiti ove 2024. godine, a da će potom ići novi tender za izvođače radova... Procedure su neophodne, ali hoćemo li se iznenaditi nekom novom saopštenju da su obustavljeni ili poništeni i ti naknadni tenderi. Inače, onaj koji je stopiran u februaru prošle godine raspisan je još u januaru 2021, a šta je tokom te dve godine (u)rađeno javno nije saopšteno. Verovatno je izabrani „najpovoljniji ponuđač” nešto crtao i proračunavao i svakako za svoj rad uzeo pare - nema veze što su njegovi projekti završili u košu.
U državnoj igranci sa kragujevačkim Kliničkim centrom, čija je izgradnja i rekonstrukcija stopirana zbog „suštinskih promena tržišnih uslova”, zanimljiv je novi sled događaja. Odmah posle poništavanja tendera, Aleksandar Vučić je, landarajući po Srbiji, bolnici u Novom Pazaru obećao ulaganja od 64 miliona evra, bolnici u Leskovcu četrdeset miliona, bolnici u Užicu pedeset miliona... Znači li to da za druge zdravstvene centre ima para, a samo za Kragujevac nema, ili se i u ovim gradovima poslužio trikom da prazna obećanja ništa ne koštaju.
„Zaboravljeni” FILUM
Do tendera za gradnju zgrade Filološko-umetničkog fakulteta još se nije stiglo, mada se ona (u obećanjima) pravi već 22 godine, koliko ova visokoškolska ustanova postoji. Sve vreme FILUM je podstanar, studenti i nastavnici krpetaju se u više neuslovnih objekata u različitim delovima grada, a nadležne državne institucije, od Ministarstva prosvete pa nadalje, u čijoj je nadležnosti visoko obrazovanje, za to ne haju. Sve ostaje na najavama, čak je i Aleksandar Vučić prošle godine na Sretenje rekao da je nova zgrada maltene „gotova stvar”, jer je država za tu namenu odvojila osam i po miliona evra. Odvojila, ali ih, izgleda, negde zaturila.
Verovalo se da je rešenje na pomolu baš kada je FILUM navršavao dve decenije rada, 2022. godine. Tada je država uzela kredit od Banke za razvoj Saveta Evrope namenjen investicijama u univerzitetsku infrastrukturu, tako je zvanično nazvan, međutim, ispostavilo se da je Ministarstvo za javna ulaganja „zaboravilo” da na spisak stavi ovaj kragujevački fakultet. Kredit je raspoređen tako da je ceo iznos podeljen fakultetima u Beogradu - Geografskom, Biološkom, Elektrotehničkom, Fakultetu za bezbednost i sa Univerziteta umetnosti fakultetima muzičkih, likovnih i primenjenih umetnosti.
Onda je plasirana priča kako će se pokušati da se FILUM naknadno ubaci u ovaj kreditni projekat, to je bilo „vađenja kestenja”, pa je fakultet i dalje beskućnik. Uzgred su neki „stručnjaci” ustanovili da projekat zgrade ima falinke, pa se i to isprečilo kao problem.
Kakva je to besmislica! Nadležni državni organ preko tendera bira projektanta, daje mu projektni zadatak, a zatim je logičan sled da urađeni projekat ide na stručnu reviziju i da na kraju bude prihvaćen i odobren. I bude prihvaćen i odobren, a onda neko, opet nadležan, kaže da to - ne valja. E, to je vrhunac neodgovornog rada.
Inače, ranije je bilo raznih ideja kako da se skući FILUM, pominjan je Dom vojske, pa adaptacija neke od napuštenih fabričkih hala u Kneževom arsenalu, „nacrtan” je bio projektant za lokaciju gde je nekada bila Druga gimnazija. Na kraju je grad državi ustupio plac za zgradu ispod Ekonomskog fakulteta, ali tu za sada raste samo korov.
Pred kraj poslednje izborne kampanje smeštajne probleme FILUM-a poželeo je da ublaži gradonačelnik Nikola Dašić tako što je
Fakultetu dao na korišćenje nekadašnju poslovnu zgradu Građevinskog preduzeća „Ratko Mitrović”, koju je grad kupio u vreme Radomira Nikolića bez ideje šta će s njom. Bila jeftina, pa ’ajde da je pazarimo.
Međutim, nešto više od 500 kvadrata ove zgrade treba da se renovira, za to su tražene pare od Ministarstva prosvete, ali ne znamo da li su dobijene. I kad sve bude urađeno, u taj prostor moći će da se smesti samo deo Fakulteta, a kada će biti napravljena nova zgrada - to ne može ni da se naslućuje. Polako, prvo mora „Čika Dača”, pa Klinički centar...
U „Čistoj Srbiji” nije sve čisto
Na državnom nivou usvojen je projekat „Čista Srbija” kao deo ambicioznog programa „Srbija 2020-2025”, sa istim periodom trajanja, a za njegovu realizaciju zaduženo je Ministarstvo za građevinarstvo, saobraćaj i infrastrukturu. Ceo projekat vredan 3,2 milijarde evra bez tendera i javne nabavke poveren je jednoj kineskoj korporaciji za izvoz i osiguranje kredita, a Kragujevcu je u ovom velikom investicionom ciklusu dao zapaženo mesto. Konkretno, da se uradi 360 kilometara kanalizacije,
postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u Cvetojevcu i Stragarima, da se sanira smetlište u Jovanovcu i izgradi regionalna deponija sa spalionicom smeća u Vitlištu, na tromeđi Kormana, Maršića i Gornjih Komarica. Bez dileme - sjajan projekat.
A šta je za protekle tri godine urađeno?
Prema informaciji iz Gradske uprave Kragujevca, do kraja novembra je završeno trideset kilometara kanalizacije, od projektovana 42 kilometara. Dakle, ostalo je da se postavi još „samo” 330 kilometara! Prečistači otpadnih voda i nova deponija i dalje su samo u papirima i niko od zvaničnika ne usuđuje se da prognozira kada bi nešto konkretno počelo da se radi, ako će se uopšte raditi.
U (ne)sprovođenju projekta „Čista Srbija” nisu poništavani tenderi, jer ih nije ni bilo, sve je dogovoreno „direktnom pogodbom” sa Kinezima, a javnosti je predočeno šta će se sve raditi širom zemlje - i to prilično detaljno. Na početku je to ličilo na ozbiljan državni program, ali se ispostavilo, bar na primeru Kragujevca, da su od velikih ambicija dobijene samo mrvice. Tačnije, sada „Čista Srbija” liči na praznu marketinšku priču, jedino ne znamo gde se dedoše 3,2 milijarde evra.
Najglasniji promoter ovog projekta bio je, naravno, Aleksandar Vučić kao predsednik države. Neke od njegovih gromoglasnih najava mogle bi da uđu u antologiju najvećih političkih laži, kada bi takva antologija postojala. Na primer, oktobra 2020. godine on je doslovce rekao: „Kragujevac i Niš su gradovi u kojima se planira izgradnja modernih regionalnih deponija. Deponije u Kragujevcu i Nišu biće gotove do 19. decembra 2021. godine” (kraj citata). Da li mu je Sveti Nikola oprostio?
Onda su u martu 2021. u Kragujevac došli Vučić i tadašnji ministar građevinarstva Tomislav Momirović i precizirali da će u novu deponiju biti uloženo 118 miliona evra i da će gradnja početi te 2021. godine.
Istovremeno je na sajtu nadležnog ministarstva pisalo: „Planirana je izgradnja regionalnog centra za upravljanje komunalnim otpadom sa termovalizatorom (postrojenje za preradu čvrstog komunalnog otpada prim. aut.) kapaciteta 250 tona na dan, sa svim pratećim sadržajima. Termovalizator će proizvoditi električnu energiju i toplu vodu koja se može koristiti za grejanje objekata. Predviđena je i sanacija postojeće nesanitarne deponije u Kragujevcu”.
Ta nesanitarna deponija je smetlište u Jovanovcu na koje se i danas odvozi sve smeće iz grada, praveći sve veće smrdljivo i zapaljivo brdo. Toliko od „Čiste Srbije” u Kragujevcu.
Poništavan je tender i za Severnu obilaznicu oko Kragujevca, ali je konačno jedan uspeo, a tokom izborne kampanje na buduću trasu stigle su mašine i predsednik je lično došao da blagosilja radove. Međutim, ako ovaj obilazni put oko grada bude gotov kada je u projektu zapisano, a to je kraj 2028, kasniće ravno petnaest godina, jer su po ugovoru koji su 2008. potpisali „Fijat” i Vlada Srbije, do 2013. trebalo da budu urađene Severna i Južna obilaznica. Od ove druge odavno se odustalo, a Severna je prolongirana sve do nedavno.
Ipak je nešto počelo i reporter ovih novina na gradilištu se uverio da se krči rastinje na jednom kilometru buduće saobraćajnice. U prvoj fazi treba da se uradi pet od ukupno 22,5 kilometara, ali ni tu nije okončana eksproprijacija zemljišta. Planirana dinamika je da Severna obilaznica treba da se pravi pet godina, što znači po četiri i po kilometara godišnje. To je brzina puža i možemo samo da se zapitamo kada će biti započeta (a tek kada završena) nova deonica puta prvog reda od Vučkovice do Mrčajevaca, odnosno do Moravskog koridora, jer ona treba da se „nadoveže” na Severnu obilaznicu - kada ona bude gotova.
KADA BI SE KRAGUJEVČANI PITALI
Starog „Čika Daču” treba sačuvati
Ideju da se širom Srbije prave fudbalski stadioni, u vreme kada je srpski fudbal u totalnom potonuću, lansirao je Aleksandar Vučić kao propagandni mamac, misleći da se mase i dalje „pale” i uživaju u ovoj igri. U toj njegovoj viziji našao se i Kragujevac. Zamisao je bila da se stari „Čika Dača” poruši i da se na istom mestu gradi novi stadion. Nije poznato ko je doneo takvu odluku, ali za to Kragujevčane niko nije pitao. A da su pitani, svakako ne bi bili saglasni da se tamo nateraju bageri. Nekadašnji gradski stadion deo je duha i istorije grada i za njega su emotivno vezane, naročito srednje i starije generacije, da ne nabrajamo koji su sve sportski, društveni i muzički događaji na njemu održani.
Ali, ako emocije ostavimo po strani, postoje veoma praktični razlozi da stari „Čika Dača” ostane, naravno, uz potrebnu rekonstrukciju i modernizaciju. Prvo, u poništenom tenderu bilo je planirano da izgradnja novog stadiona traje tri i po godine, što znači da bi - ako bi se rok ispoštovao - „Radnički” bar četiri fudbalske sezone kao „domaćin” morao da igra negde van Kragujevca. Drugo, atletičari bi ostali bez terena za treninge i takmičenja jer jedino „Čika Dača” ima pravu atletsku stazu sa tartan podlogom i zaletišta sa jamom sa peskom za skok udalj i troskok.
S druge strane, postoje ozbiljni urbanistički, ekonomski i komercijalni razlozi zašto ne bi bilo dobro graditi novi stadion na mestu sadašnjeg. Država bi u njega skokala desetine miliona evra, ali veliki troškovi pali bi i na budžet grada, jer bi obaveza lokalne samouprave bila da finansira svu infrastrukturu - da dovede struju, gas, vodu, kanalizaciju, saobraćajnice...
Međutim, ulaganja se nikada ne bi otplatila, jer je stadion planiran za dvadeset hiljada gledalaca, a sada utakmice gleda po dvesta ljudi. Dakle, od posetilaca bi se mogli očekivati minimalni prihod i, čak i ako bi se novi stadion koristio i za druge namene, na primer estradne ili slične nastupe, troškovi održavanja za objekat takvog tipa nisu nimalo zanemarljivi.
Ozbiljna upozorenja stižu od urbanista. Naime, kada bi se i izgradio novi stadion kakav je prikazan na maketama i u animacijama, on bi bio „usamljena lepotica”. Oko njega ne bi mogli da se razvijaju drugi - komplementarni sadržaji za rekreaciju, zabavu, da se grade ugostiteljski ili trgovački objekti, eventualno neki manji hotel, koji često ide kao prateće zdanje uz stadion. Drugim rečima, nema mogućnosti da se zaokruži kompleks koji bi privukao nove investitore, odnosno kompleks koji bi svakodnevno živeo, a ne da jednom u dve nedelje dođe samo fudbalska publika.
Za tako nešto, jednostavno, ne postoje urbanistički uslovi jer je ovaj prostor lokacijski ograničen i on dopušta da se umesto starog podigne novi stadion sa neophodnim parking prostorom i - ništa više. Razlog je prost: ni za šta drugo nema mesta jer je kompletna lokacija „uklještena” - sa jedne strane odmah počinje Spomen park (gde nikakva prenamena za eventualnu novu gradnju nije moguće), a sa druge strane je kasarna „Milan Blagojević”, sa treće Veliki park, sa četvrte naselje Vašarište.
Zbog prostornih, odnosno urbanističkih uslova novi „Čika Dača” bi morao da bude „usamljena lepotica”, a ne sportski, rekreativni, zabavni i komercijalni centar, bez čega i ova velika investicija ne bi bila ekonomična i rentabilna. Zato bi, ako izgradnja novog stadiona i dalje bude u opticaju, jedino pametno rešenje bilo da se on gradi na nekoj drugoj lokaciji, a da stari gradski stadion ostane gde jeste, samo da se obnovi koliko treba i da dobije reflektore.
Na kraju, bilo bi pravedno da se tamo vrati „Šumadija” koja je osnovana 1903. godine, kada je Danilo Stojanović (Čika Dača) iz Nemačke doneo fudbalsku loptu i formirao prvi fudbalski klub u Srbiji, igrala na terenu iznad Velikog parka, gde je 1957. završen stadion kome je presuđeno - da bude porušen.
Valjalo bi ponekad, kada u gradu nešto treba da se radi, pitati za mišljenje Kragujevčane - one prave i iskrene.