Bice hleba, nema zarade za ratare
ZETVA-PSENICE-U-SUMADIJI
Bice hleba, nema zarade za ratare
Agroklimatski uslovi koji znatno odudaraju od onih koji su se decenijama ispoljavali u Šumadiji uslovili su da prosečni prinosi pšenice na ovom području budu bliži količinama od oko 3,5 tone, nego onima od preko četiri tone po hektaru
Ovogodišnja žetva, nešto ranija nego minulih godina, neće previše obradovati ratare. Prosečni prinosi biće bliži količinama od oko 3,5 tona, nego onima od preko četiri tone po hektaru, mada – kako kažu u Poljoprivrednoj savetodavnoj i stručnoj službi u Kragujevcu - ima parcela gde će premašiti i pet tona po hektaru.
Ovakvi prinosi već postaju višegodišnji prosek za rod hlebnog zrna na oko 20 hiljada hektara, koliko je pod pšenicom u Šumadiji, ali je kod ječma i ostalih strnina (tritikale, ovas) nešto viši, te se sugeriše šumadijskim ratarima da razmotre uvećanje površina pod ovim kulturama preko aktuelnih 10 hiljada hektara.
Majska vrućina ubrzala sazrevanje žita
– Osnovni razlog za još jednu prosečnu žetvu su agroklimatski uslovi. Po nekim odlikama znatno odudaraju od onih koji su se decenijama ispoljavali u Šumadiji. Rastegljiv jesenji period setve, blaga zima koja se odužila sve do kraja aprila, a zatim period vrlo toplih dana u maju sa ekstremno visokim i dnevnim i noćnim temperaturama za taj period, za posledicu su imali kašnjenje vegetacije u aprilu od oko mesec dana, a zatim ubrzani razvoj strnina u maju. Sve to uslovilo je da već prvih dana
juna ječam dostigne tehnološku zrelost za žetvu, što se na ovim prostorima ne pamti duži niz godina, dok je pšenica već sredinom juna pristigla za skidanje sa polja. Kod pšenice, tako, pojedine fenofaze koje traju po 15 dana trajale su upola kraće, tako da će ova žetva biti okarakterisana kao rana žetva, kaže agronom Dobrivoje Popović iz Poljoprivredne savetodavne i stručne službe Kragujevac.
Dosta je, zato, povoda za sugestije ratarima da narednih godina promene setvenu strukturu kako bi makar delimično ublažili negativne posledice nepovoljnih prirodnih uslova. Bilo bi neophodno, kaže naš sagovornik, da se što veći broj hektara u Šumadiji – umesto letnjom vegetacijom, odnosno okopavinama – zaseje biljnim vrstama koje imaju vegetaciju jesen-proleće, posebno na bezvodnim, odnosno planinskim atarima.
Slične ocene čule su se i tokom tradicionalne manifestacije „Dani polja strnih žita“ u organizaciji kragujevačke poljoprivredne stanice, a izdvajamo stav jednog od ratara koji najbolje odslikava kako razmišlja šumadijski seljak.
- Što se tiče strnih žita imali smo povoljne uslove u toku setve i u toku nicanja. Nije bilo niskih temperatura, ali smo imali jedan dug sušni period. Ipak, tamo gde je primenjena puna agrotehnika biljka se dosta izborila i lepo je isklasala i sada je u fazi punog zrenja. Međutim, sada imamo problem zbog nevremena, odnosno kiša poslednjih dana, ali imali smo sreće jer kod nas barem nije bilo grada. U odnosu na prošlu godinu biće manji prinos, a drugi problem je što će pored manjeg prinosa
pšenica biti i lošijeg kvaliteta. Ako se pšenica bude plaćala po kvalitetu imaće nisku cenu, kazao je za medije Zlatko Živanović, poljoprivrednik iz Lužnica kod Kragujevca.
Nisu, ipak, ni niži prinosi, ni kvalitet hlebnog zrna ono što najviše brine šumadijske ratare. Brine ih ona osnovna računica. Jer, ovaj posao postaje sve manje isplativ.
– Nije preterivanje ako se kaže da su seljaci ogorčeni zbog sve manjeg prostora između prihoda i rashoda. Jednostavno, skoro da im se i ne isplati setva pšenice, što može vrlo brzo da ima nepovoljne posledice po dalju proizvodnju u suvom ratarenju, ocenjuje Popović.
Briga zbog padavina
I „raport“ sa polja pod pšenicom širom Srbije ne razlikuje se bitno od zabeleženog na šumadijskim poljima. Žetvu pšenice, naznačajniji posao za ratare, zaustavila je kiša, a vremenske nepogode ne dopuštaju kombajnima da uđu u svih 670.000 hektara oranica pod pšenicom. Uz to, padavine bi mogle i da smanje kvalitet hlebnog žita. Ipak, zrna će biti, tvrde stručnjaci i za naše potrebe, ali i za plasman na strana tržišta.
Kombajni su u njive ušli pre desetak dana i prvi rezultati su bili solidni. Tada su ih, međutim, zaustavile svakodnevne kiše.
– Prve procene kažu da bi prosečan rod u Srbiji trebalo da bude oko pet tona po hektaru O kvalitetu je, upravo zbog kiše, rano da govorimo, ali sigurno je da će Srbija sa ovih površina imati dovoljno hlebnog žita i za svoje potrebe, a i za izvoz, tim pre što je zbog nešto više domaće cene gotovo 300.000 tona pšenice ostalo od lani, u prelaznim zalihama. Sama cena, trenutno se kreće oko 16,5 dinara bez PDV po kilogramu pšenice, ali njene korekcije možemo da očekujemo kada krene žetva u Rusiji
i SAD, jer će ovi poslovi uticati na berzanske cene u celom svetu, kaže Vukosav Saković, direktor Udruženja “Žita Srbije”
Dr Srbislav Denčić sa novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo ukazuje kako bi kiše koje su usporile poslove oko žetve, mogle i dodatno da smanje rod.
– Godina je, generalno gledano, bila dobra za pšenicu – jasan je Denčić. Mora se, ipak, imati u vidu da jedna dobra i jaka kiša može na parceli da smanji rod i za 10 odsto. Sa druge strane, računam i da jedan dan bez kiše, sa temperaturom većom od 30 stepeni, može da omogući kombajnima da nastave žetvu.
UČINAK LETNJIH PADAVINA
Što smeta pšenici, pogoduje kukuruzu
Za razliku od pšenice, padavine pogoduju kukuruzu koji je nakon velikih problema na samom početku ratarske sezone počeo pravilno da se razvija.
– Sadašnje padavine pogoduju okopavinama, kukuruzu posebno, ali vlage i dalje ima samo u površinskom sloju, nema rezerve vlage u dubini oraničnog sloja. Zato bi bile poželjne nove padavine narednih mesec – mesec i po dana od najmanje 50 do 60 litara po metru kvadratnom ukupno u tom periodu. Tek tada bismo mogli da očekujemo stvarno dobre prinose kukuruza, suncokreta i soje, kaže Dobrivoje Popović.
- Ova poslednja kiša je usporila žetvu, ali je „izvukla“ kukuruz i može da se desi da zbog padavina koje smo imali prethodnih dana ovo bude dobra godina za kukuruz. To kažem iz razloga što vlage nije bilo za setvu, bilo je i neujednačenog nicanja i problema prilikom zaštite zbog broja pera koja su se pojavila. Međutim, kukuruz je izdržao, iako je na oko strašno izgledao. Dobio je ne samo kišu već i naglo zahlađenje. Dobio je priliku da vlaga lagano siđe dole do korena i da on krene da
koristi tu vlagu i sada kada pogledate skroz je drugačija slika u ataru, a to možete da vidite i po drugim ovdašnjim selima, kaže Marko Veljković, poljoprivrednik iz Lužnica kod Kragujevca.