Italijani traže svoje
Predlog za otvaranje stečaja podnela je italijanska firma „Brembo” iz Bergama za dug od oko 114.000 evra
U Privrednom sudu u Kragujevcu za 16. avgust bilo je zakazano prvo ročište na kome je trebalo da se donese odluka o otvaranju stečaja u fabrici „Zastava kamioni”. Ročište nije održano jer se predstavnici „Kamiona” nisu pojavili, sa obrazloženjem da nisu uredno pozvani, pa je sudija Tatjana Todorović sledeće zakazala za 2. oktobar.
Predlog za uvođenje stečaja podnela je sudu italijanska firma „Brembo” iz Bergama kojoj „Kamioni” duguju 113.963 evra, a uz to potražuju da im se isplate troškovi postupka od 384.000 dinara. U svom predlogu zastupnik italijanskog preduzeća navodi da je ispunjen uslov za otvaranje stečaja, a to je nesposobnost plaćanja, jer je račun „Kamiona” u neprekidnoj blokadi 528 dana za iznos duga od oko 817 miliona dinara.
Zastupnici italijanske firme podneli su dokaz da je kragujevačko preduzeće dužno da im plati dug po presudi ovdašnjeg Privrednog suda još iz 2006. godine, koja je postala pravosnažna i izvršna. Međutim, izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji „Zastava kamioni” su postali preduzeće od strateškog značaja, pa od firme sa takvim statusom nije moglo da se vrši prinudno naplaćivanje duga.
Promena statusa „Kamiona” nastaje 30. decembra prošle godine kada je ova firma, kao i drugi delovi Grupe „Zastava vozila” skinuta sa liste preduzeća od strateškog značaja i određena da ode u stečaj. Samim tim ukinuta joj je zaštita od poverilaca, pa se čekalo ko će prvi od njih „povući nogu” i podneti predlog za otvaranje stečajnog postupka.
No, za razliku od komercijalnih poverilaca i države, zabrana prinudne naplate dugovanja nije postojala za plate radnicima. Tako je prošle godine stotine bivših radnika tužilo preduzeće za zaostale plate, pa su po presudama privatni izvršitelji počeli da prodaju mašine i hale ovog nekada velikog proizvođača lakih teretnih vozila.
To je označilo kraj nada u opstanak ovog preduzeća i najavu raspleta u vidu stečaja, jer je prošle jeseni država ponudila poslednji u nizu socijalnih programa, kada je preduzeće od preostala 72 spalo na samo šest radnika. Sve ovo je posledica neuspelih pokušaja da država i poslovodstvo pronađu strateškog partnera koji bi bio zainteresovan da privatizuje fabriku. Iako se na zvaničan oglas Ministarstva privrede o zainteresovanosti za privatizaciju fabrike prijavilo sedam stranih
kompanija, među kojima i dve velike kineske, oglas za prodaju preduzeća Agencija za privatizaciju nikada nije raspisala, a razlozi nisu do kraja objašnjeni.
Pre prvog predloga za otvaranje stečaja, koji se sada razmatra, poslovodstvo „Kamiona” pokušalo je da spasi bar jedan deo fabrike u kome bi se održala proizvodnja kamiona u Kragujevcu. Učinjeno je to kroz najave da će se jedan deo fabrike biti odvojen i izuzet od stečaja, a na osnovu ugovora koji je sklopljen sa Ministarstvom odbrane Srbije da će se ovde proizvoditi vojno neborbeno vozilo čiji je projekat izrađen u fabrici.
Još se ne zna da li je do izdvajanja te celine uopšte došlo, ali ugovor sa Ministarstvom odbrane mogao bi da bude razlog prolongiranja najavljenog stečaja. Po rečima stečajnog sudije Tatjane Todorović, jedan član Zakona o stečaju predviđa da se u preduzeću koje proizvodi vojnu opremu i naoružanje ne može otvoriti stečajni postupak bez saglasnosti Ministarstva odbrane.
Zato će od ovog Ministarstva biti zatražen odgovor da li je preduzeće „Zastava kamioni” registrovano za proizvodnju vojne opreme i naoružanja, a tek potom će se odlučivati o uvođenju stečaja.