GRAD PRODAO SEDAM GRAĐEVINSKIH LOKACIJA
Mnogo placeva, malo kupaca
Nema bolje vesti za istanjeni gradski budžet nego kada se proda neka građevinska lokacija. Prvo zato što se sliju pare u gradsku kasu, a drugo jer će kupci zemljišta nešto da izgrade i zaposle radnike, pa će plaćati porez na imovinu i na zarade.
Tako je početkom ove godine stigla vest da je Preduzeće za izgradnju grada 5. januara od 14 oglašenih lokacija uspelo da proda sedam i da gradskom budžetu obezbedi prihod od oko 62 miliona dinara, ili oko pola miliona evra. Ovo je bolji rezultat od poslednje prodaje gradskog zemljišta u julu 2014. godine, kada je oglašena prodaja 16 lokacija, a prodate su tri i zarađeno 360.000 evra.
No, ako se ima u vidu plan zacrtan u budžetu grada za ovu godinu da se od prodaje građevinskih lokacija ubere celih 2,8 milijardi dinara, ili oko 20 miliona evra, onda je ovo tek mali deo, iako je godina tek na početku. Zadata cifra je zaista astronomska imajući u vidu realne mogućnosti, iako je ne tako davno bila realnost koja nam se sada čini nedostižnom.
Tako je 2008. godine grad prodao lokacija za 23 miliona evra, godinu dana pre toga za 15 miliona, 2004. godine, na primer, za 8,7 miliona evra, da bi 2013. godine tempo prodaje toliko pao, pa je zarađeno samo 1,7 miliona evra.
Za gradnju pogona i stanova
Ovoga puta, 5. januara, investitori koji su odrešili kesu i kupili placeve su iz grane stanogradnje, proizvodnje i gradnje mini tržnog centra. Tako je najskuplje plaćena lokacija u Industrijskoj ulici blizu nekadašnjih „Srbijinih” magacina, koja ima 56,5 ari, a za nju je vlasnik pogona za proizvodnju protivpožarnih aparata „Todorović” platio 16,9 miliona dinara.
Za njom sledi plac na „Aerodromu” od 15,3 ara koji je za 15,3 miliona dinara kupila firma „Sava bilding” i planira da na ovom atraktivno mestu, blizu tržnice, sagradi mini tržni centar. Parcelu od 17,8 ari u naselju Grujina česma kupac je platio 10,6 miliona dinara i na njoj će graditi stambenu zgradu. Konačno, na Deninom brdu je plac za individualnu gradnju od 4,2 ara prodat za milion dinara.
Preostale tri lokacije prodate su tako što je grad svoje udele u većim placevima prodao onima kojima pripada veći deo parcela, a imaju pravo preče kupovine. Tako je udeo na jednom placu u radnoj zoni „Rakalj” prodat čak za 17 miliona dinara.
Zanimljivo je da ni sada, kao ni pre godinu i po dana, nisu prodate dve najatraktivnije lokacije od kojih se mnogo očekivalo. Prva je na uglu Šukine i Ulice Sloboda, preko puta „Elektrošumadije”, gde se 20 ari prodavalo po ceni od 11.000 evra za ar, a namena je poslovanje. U julu 2014. cena ara je bila 15.000 evra, pa ni osetno sniženje nije donelo kupca, iako je vladalo veliko interesovanje.
Pre godinu i po nije prodata ni lokacija koja je trebalo da bude „zlatna koka”. Reč je o 20 ari placa uz Ulicu Svetozara Markovića, namenjenog za gradnju stambene višespratnice. Cena je, doduše, bila paprena, 60.000 evra za ar. Ovoga puta lokacija nije ni nuđena na prodaju jer su vlasnici privatnih parcela oko placa pokrenuli pitanje ispravke granica i dok sud to ne završi neće ni biti prodaje.
Đorđe Đelić, zamenik direktora za građevinsko zemljište Preduzeća za izgradnju grada, objašnjava da sve neprodate parcele iz ovog konkursa, a ima ih sedam, idu uskoro na ponovnu prodaju. Da li će doći do korigovanja cene, logično bi bilo naniže, zavisi od Poreske uprave. Naime, ranije je početnu cenu lokacija određivala gradska komisija, koja je imala pravo da smanjuje cene ako porodaja ne ide. Međutim, sada je postupak drugačiji i početnu cenu oređuje poreska uprava na osnovu realno ostvarenog prometa zemljišta u gradu. Da li će ova uprava korigivati cene ostaje da se vidi.
Lokacija na pretek
Pored placeva ponuđenih na poslednjoj prodaju uskoro bi u ponudi trebalo da se nađu i novi, na atraktivnim lokacijama, raznih veličina i namene. Ovo je, na neki način, iznenađenje jer aktuelni gradski čelnici često ističu da zainteresovanim investitorima kada se pojave nemaju šta da pokažu, pošto grad nema slobodnih lokacija. To je i razlog što je počela najava stvaranja nove industrijske zone nazvane „Feniks” kod Centra za strna žita.
Lokacija, međutim, i te kako ima, samo njihova priprema za prodaju nije dovedena do kraja. Đorđe Đelić skreće pažnju na dve velike lokacije u Industrijskoj zoni „Servis 2” od po pet hektara, uz levu stranu interne saobraćajnice, kada se ide od grada. Razlog što se one ne nude na prodaju jeste njihova veličina, jer nikome nisu potrebni tako veliki placevi.
Zato se sada, kako objašnjava Đelić, radi preparcelizacija, pa će svaka od ovih lokacija biti podeljena na tri manje i ponuditi se tržištu. Takođe, u Industrijskoj zoni „Skladišta” postoje dve velike lokacije od kojih jedna ima oko hektar, a druga preko pet hektara. I one treba tek da se pripreme za prodaju. Na pitanje šta to podrazumeva, Đelić odgovara da lokacija mora da bude spremna u imovinskom i urbanističko planskom delu, a to tek treba da se dovrši.
Radna zona „Denino brdo” od oko 15 hektara, čija je izgradnja započela pre nekoliko godina, priča je za sebe. Ovde lokacije ne mogu da se ponude na prodaju jer nije dovršena infrastruktura koja treba da prati jednu ovakvu zonu. Sa druge strane, pojavili su se i zahtevi za pojedine delove zone po osnovu Zakona o restituciji (vraćanje oduzete imovine), pa se i tu čeka rasplet.
Kada se sve sabere i podvuče crta, Đorđe Đelić smatra da je ova godina dobro počela sa prodajom lokacija i pokazala povećano interesovanje investitora, koje je neko vreme bilo na silaznoj liniji. Ipak je to daleko od preambicioznih planova gradske vlasti s obzirom na napred pomenutu cifru od 20 miliona evra koju treba u ovoj godini zaraditi. Ali, veliki broj lokacija koje stoje na raspolaganju svakako treba do kraja pripremiti i što pre ponuditi tržištu.