Dug za plate iz stečaja
Bivši radnici Fabrike kamiona prihvatili su dogovor sa Ministarstvom privrede da im se dug za zaostale zarade i nepovezan staž izmiri iz stečaja koji je otvoren nedavno, ali je i dalje neizvesno da li je za to ostalo dovoljno imovine
Posle gotovo četiri meseca protesta, koji je prvo održavan jednom nedeljno, a potom svakodnevno ispred zgrade Skupštine grada, bivši radnici Fabrike kamiona „Zastava” doneli su odluku da prekinu okupljanje jer su njihovi predstavnici iz Odbora radnika postigli dogovor sa Ministarstvom privrede o ispunjenju njihovih zahteva.
Oni traže da im se isplati dug za zaostale plate od 2012. godine do odlaska iz fabrike, koji po nekim procenama iznosi 170 miliona dinara za oko 300 radnika i povezivanje staža, za šta se duguje 360 miliona dinara, što je ukupno 530 miliona dinara. U pregovorima Odbora bivših radnika sa Ministarstvom privrede, koje je predstavljao državni sekretar Dragan Stevanović, postignut je dogovor da radnicima ovaj dug bude namiren iz stečajnog postupka koji je u Fabrici kamiona otvoren 19.
septembra, odnosno od prodaje imovine ove firme.
Na poslednjem protestnom okupljanju ispred Skupštine grada Odbor je o tome obavestio bivše radnike koji su ovaj dogovor prihvatili i doneli odluku da se protest prekine do ispunjenja zahteva. Milojko Popović iz Odbora radnika kaže da će čekati okončanje stečaja i isplatu dugovanja, a ako ne bude namiren dug, protest će nastaviti, ali u Beogradu, ispred Ministarstva privrede.
Sumnja od početka
Još krajem jula, kada je prvi put najavljeno uvođenje stečaja u fabriku, bivši radnici su bili skeptični da je to put za namirenje njihovog duga jer su sumnjali da je u preduzeću ostalo dovoljno imovine čijom prodajom bi se to postiglo. Zato su tada zahtev za isplatu duga usmerili na Ministarstvo privrede smatrajući da je ono dužno da reši problem po Protokolu iz 2008. godine koji je potpisan između Sindikata grupe „Zastava vozila” i Vlade Srbije.
Iako je u međuvremenu stečaj otvoren 19. septembra, a radnici promenili stav, dilema da li će u stečajnoj masi biti dovoljno imovine i da li će se njenom prodajom prikupiti dovoljno para za isplatu radničkih potraživanja i dalje ostaje. Milić Mićić, član Odbora radnika, kaže da su od predstavnika Ministarstva dobili uveravanja da će sva dugovanja biti isplaćena upravo iz stečaja jer će država veliki deo svojih potraživanja otpisati, kako i obično radi u ovakvim slučajevima kada su ostale
nenamirene obaveze prema radnicima.
- Prema podacima kojima raspolažemo, obaveze preduzeća po osnovu kredita su 7,5 milijardi dinara. Na toj listi na prvom mestu je dug prema grupi „Zastava vozila” od tri milijarde dinara. Sledi dug prema Ministarstvu finansija od 750 miliona dinara, Fondu za razvoj Srbije od 200 miliona dinara, Ministarstvu rada od 89 miliona i Ministarstvu ekonomije od 14 miliona dinara, kaže Mićić, ističići da je ovde reč o državnim poveriocima, dok se duguje i privatnim bankama.
On navodi da je obećano iz Ministarstva privrede da će potraživanja od ministarstava biti otpisana, što će umanjiti dug preduzeća i povećati šanse da se radnička potraživanja isplate u celosti. Međutim, Odbor bivših radnika traži da se razjasni dug fabrike prema Grupi „Zastava vozila” od tri milijarde dinara za kredite. Šta je ovde sporno?
Po rečima Milića Mićića, inače diplomiranog ekonimiste koji je radio u službi računovodstva fabrike i bavio se izradom završnih računa, Grupa „Zastava vozila” je kao krovna firma, ili holding preduzeće koje je upravljalo firmama članicama, među kojima su bili i „Kamioni”, uzelo kredit od Fonda za razvoj Srbije od tri milijarde dinara i potom raspodelilo ovaj kredit svojim firmama članicama.
Holding kao bankari
Kako navodi Mićić Grupa je ovaj kredit razdužila tako što je državi dala u vlasništvo zgradu „Zastava medicine rada”, ali sada od „Kamiona” potražuje ovaj kredit kao da do razduženja nije ni došlo.
- Sada se Grupa „Zastava vozila” ponaša kao bankarska firma, kao da je ona dala kredit, a zapravo ga je samo prosledila. Jer, odakle njoj sredstva da daje kredite. Ovde zapravo fabrika taj kredit duguje Fondu za razvoj i nikakve potrebe nema da se Grupa tu upliće i lažno predstavlja da se sredstva njoj duguju, jer ona nije kreditna organizacije, tvrdi Mićić.
Sve ove dileme treba da se razreše u toku stečaja, a stečajni upravnik LJubiša Perović zakazao je početkom decembra ročište do kojeg svi poverioci treba da prijave svoja potraživanja. Kako kod nas stečajevi znaju da potraju godinama, a bivšim radnicima se žuri da naplate svoje, u Odboru radnika tvrde da su postigli dogovor sa Ministarstvom da ovaj postupak mora da se završi za šest meseci, što bi bio svojevrstan presedan.
To znači da u što kraćem roku mora da se obavi popis imovine preduzeća, a potom i procena, kako bi se formirala početna cena za prodaju. Podaci o vrednosti imovine koji su se do sada pojavljivali u javnosti dosta se razlikuju. Tako je Milan Rihterović, direktor preduzeća do uvođenja stečaja, za naš list krajem jula izjavio da firma ima oko 30 objekata i da je njihova procenjena vrednost oko devet miliona evra.
Od toga, međutim, na dva objekta vrednosti oko pet miliona evra, hipoteku je stavila „Banka inteza” i sredstva od njihove prodaje ne ulaze u stečajnu masu. Po podacima Odbora radnika, međutim, u fabrici je rađena procena vrednosti tokom 2016. godine, kada se došlo do cifre od dve milijarde dinara.
Kada se od toga oduzme vrednost dve hale i dela prostora u Upravnoj zgradi „kod sata” od 373,6 miliona dinara, koji su prebačeni novoformiranom preduzeću „Zastava tervo” po zaključku Vlade Srbije od 19. septembra 2016. godine, ostaje vrednost od oko 1,6 milijardi dinara. No, tokom stečaja radiće se nova procena vrednosti, kada će se videti šta je od imovine „Kamiona” ostalo i šta bivši radnici mogu da očekuju.