DUGO PUTOVANJE DO VESTI
Poslednjeg radnog dana prošle nedelje u fotelju vršioca dužnosti Kliničkog centra Kragujevac formalno je seo profesor Predrag Sazdanović. Iako je ova informacija objavljena u „Službenom glasniku” 6. oktobra, bilo je onih koji su to znali gotovo nedelju dana ranije, pa su vest, bez pozivanja na izvor, plasirali javnosti. Vest je pala na plodno tlo, jer su je i čaršija i brojni mediji prihvatili zdravo za gotovo. Kako obično biva, javnost je dobila temu za „skeniranje” imena, dela, političke težine, ljudskih kvaliteta…vanrednog profesora Fakulteta medicinskih nauka, koji se, što je mnogima bila novost, već neko vreme nalazi na funkciji pomoćnika ministra zdravlja.
Oni koji su želeli da provere ono što se, zbog činjenice da je izostala zvanična potvrda, smatralo glasilom, naišli su, međutim, na gotovo nepremostivu barijeru karakterističnu za društvo u kome čak i oni koji primaju platu da sarađuju sa javnošću ne žele (ili ne smeju) da „pisnu” o stvarima koje im se učine iole delikatnim.
Zbog toga ili, jednostavno, zbog bahatosti raznih pi arova, sekretara i šefova kabineta, putešestvije „Kragujevačkih” koje su danima pokušavale da dobiju zvaničnu potvrdu ove vesti, smatrajući je bitnom za funkcionisanje zdravstvenog sistema jednog dela države, posle brojnog sudaranja sa birokratskim zidovima, završilo je na slepom koloseku.
Sudeći prema transparentno istaknutim brojevima telefona i mejl adresama službi koje brinu o odnosima sa javnošću, ne bi se moglo naslutiti da su državne službe otvorene za saradnju samo sa određenim medijima. Međutim, naše iskustvo potvrđuje da su neformalni putevi koje znaju oni koji su bliskiji vlastima važniji od zvaničnih vrata na koja se upućuju ostali koji žele da rade profesionalno.
Uzaludna potraga za potvrdom najavljenog kadrovskog rešenja u kragujevačkom Kliničkom centru počela je na adresama Vlade Republike Srbije, koja imenuje vršioca dužnosti i Ministarstva zdravlja koje bi trebalo da bude pitano o ovom kadrovskom rešenju. Kako procedura u obraćanju službama koje su dužne da obezbede blagovremenu i tačnu informaciju nalaže da se pitanja pošalju elektronskom poštom, to je i u ovom slučaju bio prvi korak „Kragujevačkih”. Ali pošto ni u jednom slučaju nismo dobili blagovremen i precizan odgovor, usledilo je pozivanje službi koje su bile dužne da nas obaveste - bar o tome da nam ne mogu dati odgovore.
Okretanje javno istaknutog telefonskog broja na kome bi trebalo da dobijemo onoga ko je plaćen da nas informiše u Ministarstvu zdravlja počinje i završava, obaveštenjem da pozvani korisnik nije dostupan. Sledi poziv preko centrale, koja nas prebacuje ljubaznoj ženi koja nam daje drugi broj mobilnog telefona koji, na žalost, dugo uzaludno zvoni, jer vlasnik nije voljan da se javi. Ništa manje ljubazna nije ni žena koja se javlja u kabinetu pomoćnika ministra za međunarodnu saradnju i evropske integracije u kome bi, bar prema u to vreme javno dostupnim informacijama, trebalo da sedi prof. Predrag Sazdanović. Od nje saznajemo da je profesor na kolegijumu koji je u toku i ostavljamo broj telefona na koji nas može kontaktirati kada bude slobodan.
Mada smo opet bili ignorisani, nismo posustali pa smo, posle nekoliko dana, ponovo zakucali na sva ista vrata i još jednom ostavili broj telefona ženi koja je u tom trenutku morala znati da je pomoćnik ministra doktor Sazdanović već razrešen, ako ne i to da je dobio blagoslov za novu funkciju. Ipak, ovde smo bar nekoga čuli, što nije bio slučaj sa službenicima zaduženim za odnose sa javnošću. Jer, neko ko se preziva Velikić i dalje je imao isključen telefon zbog toga što je, kako nam je objašnjeno, u nekakvoj emisiji, dok je telefon osobe koja se zove Marko Pavlović zvonio, ali se dotični nije javljao. Nije pomoglo ni obraćanje kabinetu ministra, gde su takođe rekli da su oba pi-ara zauzeta emisijama.
Ništa bolja situacija nije ni u Vladi. Pi ar služba nije bila voljna da nam pošalje bilo kakav odgovor na jednostavno i jasno pitanje koje glasi: da li je tačno da je prof. Sazdanović imenovan za vršioca dužnosti direktora Kliničkog centra Kragujevac? Služba nas upućuje na generalnog sekretara Novaka Nedića. Izgleda jednostavno i efikasno, ali pošto više niko ko drži do sebe nema sekretaricu nego kabinet, kojim šefuje osoba koja se javlja na telefon, a čije je najvažnija funkcija da sačuva vrata i telefonsku liniju koji vode do pretpostavljenog, udaramo u novu prepreku oličenu u nadmenom razvučenom glasu žene rešene da vas se oslobodi po svaku cenu. Pošto je najpre, iz činjenice da ne držimo u glavi sve mejl adrese na koje smo upućeni, zaključila da se novinarka nije valjano pripremila za obraćanje osobi njenog formata i nakon što je drsko primetila da smo napravili grešku jer nije naše da se lično obraćamo funkcionerima ministarstva, ultimativno je zahtevala da pitanja ponovo pošaljemo na adresu generalnog. Ipak je obećala brz odgovor. Od tada je prošlo celih deset dana, a glas iz Vladinih službi i kabineta nije stigao. Isto smo prošli u Ministarstvu zdravlja.
Eto, tako izgleda putešestvije, i to bezuspešno, do zvanične informacije o jednoj odluci Vlade Srbije, koja je po karakteru javna, ali na kraju je ispalo da je nedostupna – ako niste iz tabora vladajućih struktura.